Кристин Моро: Француска са наклоношћу гледа на сарадњу Србије са НАТО

Процес евроинтеграција Србије не иде споро, већ је то процес који захтева време и много рада, изјавила је у опроштајном интервјуу ФоНету амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро, која је нагласила да је током њеног трогодишњег мандата Србија напредовала на европском путу.

Моро је подсетила да у време када је дошла ниједно поглавље у преговорима Србије и ЕУ није било отворено, док је данас отворен један значајан број њих, као и да ће нова бити отворена на међувладиној конференцији заказаној за идућу недељу.

Осим отварања поглавља, важно је што су усвојене многе реформе у складу са европским правилима, у многим областима и многим министарствима, оценила је Моро, која сматра да су за становништво посебно значајне оне постигнуте у економији.

Моро је, међутим, приметила да је у односу на период када је дошла, судећи по истраживањима јавног мњења, опала подршка евроинтеграцијама у Србији и изразила наду да је то подозрење према чланству у потпуности привремено.

Могу да констатујем да власти Србије, и са њима се слажем, афирмишу да је учлањење Србије у ЕУ у интересу земље и, такође, да реформе које се спроводе одговарају интересима и аспирацијама Срба, и то је веома важно, истакла је Моро. Она је одала признање онима који се у Србији директно баве интеграцијама на обављеном великом послу, укључујући рад на поглављима 23 и 24, који је одрађен на стотинама страница и додала да ће бити још таквог озбиљног посла.

Зато, лично сматрам, да процес евроинтеграција није процес који иде споро, већ је то процес који захтева време и озбиљан рад, напоменула је Моро. Унија је ангажована, како на посредовању у дијалогу Београда и Приштине, тако и на надгледању спровођења договореног, подсетила је Моро и предочила да би дијалог требало да буде настављен, а постигнути договори спроведени.

Поводом захтева Србије упућених ЕУ да реагује на неке запаљиве изјаве, попут оних о "Великој Албанији", Моро је рекла да Унија, и њене земље чланице појединачно, на различите, веома јасне, начине дају до знања различитим странама и земљама какав је њен став.

Могу да констатујем да често има запаљивих изјава с ове или оне стране у разним земљама, које понекад иду од власти, али понекад од различитих политичких личности, указала је Моро.

Не можемо реаговати на све, објаснила је она, тим пре што је често реч о пинг-понг реакцијама, а на крају све то заврши тако да се долива уље на ватру. То уопште није оно што жели ЕУ. Напротив, желимо да ствари буду што је могуће мирније, истакла је Моро.

Она је одала признање многим личностима, посебно из цивилног сектора, које руше табуе и понекад, упркос критикама, отварају врата дијалога и помирења, што је веома тежак задатак, јер су ране из прошлости још живе.

Често су те особе веома жестоко критиковане. Оне су, не само храбре, већ је њихов рада вредан, јер води ка помирењу и миру у региону, нагласила је Моро.

Упитана о последицама по односе Србије и Француске одлуке француског суда да Рамуша Харадинаја не изручи Србији, Моро је рекла да се више пута изјашњавала на ту тему, и да је бескорисно томе се враћати.

То је прошлост, требало би да гледамо у будућност. Наши су односи веома солидни и веома конструктивни и намера Француске је да настави да помаже Србији да успе у европским интеграцијама и спровођењу реформи, истакла је Моро.

Осврћући се на однос Србије и НАТО, Моро је рекла да жели да уклони један неспоразум који је прилично распрострањен у Србији, а то је да чланица ЕУ мора да буде чланица НАТО и обрнуто.

Када погледате мапу, видећете да то није тачно, јер "процес прикључења ЕУ нема ништа заједничко са односном са НАТО", оценила је Моро. Према њеним речима, потпуно је, дакле, могуће за Србију да остане ван НАТО и да без проблема настави интеграције у ЕУ.

Наравно, додала је Моро, Француска као чланица НАТО са наклоношћу гледа на сарадњу Србије са НАТО, по посебним протоколима, који ни у ком случају не значе учлањење. Она је поздравила изјаве српских власти да НАТО позитивно доприноси актуелној стабилности на Балкану.

Легитимно је, истовремено, да Србија сарађује са Русијом, јер то чине и ЕУ и њене чланице, као и Француска, сматра Моро, али се увек зачуди када неко успоставља паралелу између односа Србије са ЕУ и Србије са Русијом.

Интеграције у ЕУ представљају избор друштва, законодавства и уређења заједнице, што обухвата читав спектар јавног живота и не може се поредити са односима које можете да успоставите са Русијом, рекла је Моро.

Поводом санкција ЕУ које Србија није увела Русији, Моро је предвидела да ће једног дана у будућности Србија морати да усклади спољну политику са оном коју води Унија. Она је, међутим, оценила да ће и политика ЕУ у будућности еволуирати и усклађивати се са развојем међународног живота.

Упитана да ли ЕУ, зарад стабилности, понекад не води довољно рачуна о владавини права у државама које теже ка Унији, Моро је одговорила да је владавина права саставни део стабилности и да се између та два питања не може правити апсолутна разлика.

Владавина права је центру преговора о прикључењу и важно је изградити кохерентна и демократска друштва, која држе до добросуседства, прецизирала је Моро и додала да се поглавља 23 и 24 баве управо тим питањима.

Она је подсетила да је током боравка у Београду сарађивала, како са властима, председником Томиславом Николићем, премијером и сада председником Александром Вучићем, и министарствима, тако и са другим институцијама, независним организацијама и цивилним друштвом.

Моро је оценила да је у Србији од њеног доласка и на плану економске сарадње учињено много, што је био циљ постављен приликом посете премијера Мануела Валса новембра 2014. године.

Осим што има више инвестиција или су проширене већ постојеће, истакла је она, побољашана је институционална организација те сарадње у оквиру Привредне коморе, где постоји одбор за српско-француску сарадњу.

"Супротно ономе што се може видети" у јавности, настављен је рад и на припремама за изградњу метроа у Београду, нарочито пошто је Србија економски ојачала, напоменула је Моро, која очекује да ће о томе бити више речи у наредном периоду.

Говорећи о позицији Француске у међународним односима, Моро је нагласила улогу своје земље као шесте економске силе света, чланице Савета безбеднсоти УН, као и Г 7 и Г 20. Она је нарочито истакла улогу Париза у борби против тероризма, подсећајући да француске војне снаге учествују у међународној коалицији у Сирији и Ираку против организације Исламска држава. Она је подсетила и да је нови француски председник Емануел Макрон "високо носио заставу Европе" током своје предизборне кампање. Уз новог председника, истакла је Моро, Француска је одлучна да, са Немачком и другим земљама, учествује у изградњи ЕУ, као уније демократских земаља, којој су потребне реформе.

"Европска унија ће у наредним годинама свакако бити другачија него што је била. Надам се да ћемо превазићи кризу насталу после Брегзита, као и кризе евра, а понегде и кризе идентитета о томе шта је Европа и куда иде", рекла је Моро.

Када будемо превазишли кризу, мислим да ће ЕУ бити јача и да ће то бити корисно и за Србију и земље региона којима ће на јаснији начин бити предочено каква је њихова перспектива у таквој Европи, закључила је Моро.