Kristin Moro: Francuska sa naklonošću gleda na saradnju Srbije sa NATO

 Proces evrointegracija Srbije ne ide sporo, već je to proces koji zahteva vreme i mnogo rada, izjavila je u oproštajnom intervjuu FoNetu ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro, koja je naglasila da je tokom njenog trogodišnjeg mandata Srbija napredovala na evropskom putu.

Moro je podsetila da u vreme kada je došla nijedno poglavlje u pregovorima Srbije i EU nije bilo otvoreno, dok je danas otvoren jedan značajan broj njih, kao i da će nova biti otvorena na međuvladinoj konferenciji zakazanoj za iduću nedelju.

Osim otvaranja poglavlja, važno je što su usvojene mnoge reforme u skladu sa evropskim pravilima, u mnogim oblastima i mnogim ministarstvima, ocenila je Moro, koja smatra da su za stanovništvo posebno značajne one postignute u ekonomiji.

Moro je, međutim, primetila da je u odnosu na period kada je došla, sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, opala podrška evrointegracijama u Srbiji i izrazila nadu da je to podozrenje prema članstvu u potpunosti privremeno.

Mogu da konstatujem da vlasti Srbije, i sa njima se slažem, afirmišu da je učlanjenje Srbije u EU u interesu zemlje i, takođe, da reforme koje se sprovode odgovaraju interesima i aspiracijama Srba, i to je veoma važno, istakla je Moro. Ona je odala priznanje onima koji se u Srbiji direktno bave integracijama na obavljenom velikom poslu, uključujući rad na poglavljima 23 i 24, koji je odrađen na stotinama stranica i dodala da će biti još takvog ozbiljnog posla.

Zato, lično smatram, da proces evrointegracija nije proces koji ide sporo, već je to proces koji zahteva vreme i ozbiljan rad, napomenula je Moro. Unija je angažovana, kako na posredovanju u dijalogu Beograda i Prištine, tako i na nadgledanju sprovođenja dogovorenog, podsetila je Moro i predočila da bi dijalog trebalo da bude nastavljen, a postignuti dogovori sprovedeni.

Povodom zahteva Srbije upućenih EU da reaguje na neke zapaljive izjave, poput onih o "Velikoj Albaniji", Moro je rekla da Unija, i njene zemlje članice pojedinačno, na različite, veoma jasne, načine daju do znanja različitim stranama i zemljama kakav je njen stav.

Mogu da konstatujem da često ima zapaljivih izjava s ove ili one strane u raznim zemljama, koje ponekad idu od vlasti, ali ponekad od različitih političkih ličnosti, ukazala je Moro.

Ne možemo reagovati na sve, objasnila je ona, tim pre što je često reč o ping-pong reakcijama, a na kraju sve to završi tako da se doliva ulje na vatru. To uopšte nije ono što želi EU. Naprotiv, želimo da stvari budu što je moguće mirnije, istakla je Moro.

Ona je odala priznanje mnogim ličnostima, posebno iz civilnog sektora, koje ruše tabue i ponekad, uprkos kritikama, otvaraju vrata dijaloga i pomirenja, što je veoma težak zadatak, jer su rane iz prošlosti još žive.

Često su te osobe veoma žestoko kritikovane. One su, ne samo hrabre, već je njihov rada vredan, jer vodi ka pomirenju i miru u regionu, naglasila je Moro.

Upitana o posledicama po odnose Srbije i Francuske odluke francuskog suda da Ramuša Haradinaja ne izruči Srbiji, Moro je rekla da se više puta izjašnjavala na tu temu, i da je beskorisno tome se vraćati.

To je prošlost, trebalo bi da gledamo u budućnost. Naši su odnosi veoma solidni i veoma konstruktivni i namera Francuske je da nastavi da pomaže Srbiji da uspe u evropskim integracijama i sprovođenju reformi, istakla je Moro.

Odnos Srbije i NATO

Osvrćući se na odnos Srbije i NATO, Moro je rekla da želi da ukloni jedan nesporazum koji je prilično rasprostranjen u Srbiji, a to je da članica EU mora da bude članica NATO i obrnuto.

Kada pogledate mapu, videćete da to nije tačno, jer "proces priključenja EU nema ništa zajedničko sa odnosnom sa NATO", ocenila je Moro. Prema njenim rečima, potpuno je, dakle, moguće za Srbiju da ostane van NATO i da bez problema nastavi integracije u EU.

Naravno, dodala je Moro, Francuska kao članica NATO sa naklonošću gleda na saradnju Srbije sa NATO, po posebnim protokolima, koji ni u kom slučaju ne znače učlanjenje. Ona je pozdravila izjave srpskih vlasti da NATO pozitivno doprinosi aktuelnoj stabilnosti na Balkanu.

Legitimno je, istovremeno, da Srbija sarađuje sa Rusijom, jer to čine i EU i njene članice, kao i Francuska, smatra Moro, ali se uvek začudi kada neko uspostavlja paralelu između odnosa Srbije sa EU i Srbije sa Rusijom.

Integracije u EU predstavljaju izbor društva, zakonodavstva i uređenja zajednice, što obuhvata čitav spektar javnog života i ne može se porediti sa odnosima koje možete da uspostavite sa Rusijom, rekla je Moro.

Povodom sankcija EU koje Srbija nije uvela Rusiji, Moro je predvidela da će jednog dana u budućnosti Srbija morati da uskladi spoljnu politiku sa onom koju vodi Unija. Ona je, međutim, ocenila da će i politika EU u budućnosti evoluirati i usklađivati se sa razvojem međunarodnog života.

Upitana da li EU, zarad stabilnosti, ponekad ne vodi dovoljno računa o vladavini prava u državama koje teže ka Uniji, Moro je odgovorila da je vladavina prava sastavni deo stabilnosti i da se između ta dva pitanja ne može praviti apsolutna razlika.

Vladavina prava je centru pregovora o priključenju i važno je izgraditi koherentna i demokratska društva, koja drže do dobrosusedstva, precizirala je Moro i dodala da se poglavlja 23 i 24 bave upravo tim pitanjima.

Ona je podsetila da je tokom boravka u Beogradu sarađivala, kako sa vlastima, predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom i sada predsednikom Aleksandrom Vučićem, i ministarstvima, tako i sa drugim institucijama, nezavisnim organizacijama i civilnim društvom.

Moro je ocenila da je u Srbiji od njenog dolaska i na planu ekonomske saradnje učinjeno mnogo, što je bio cilj postavljen prilikom posete premijera Manuela Valsa novembra 2014. godine.

Osim što ima više investicija ili su proširene već postojeće, istakla je ona, poboljašana je institucionalna organizacija te saradnje u okviru Privredne komore, gde postoji odbor za srpsko-francusku saradnju.

"Suprotno onome što se može videti" u javnosti, nastavljen je rad i na pripremama za izgradnju metroa u Beogradu, naročito pošto je Srbija ekonomski ojačala, napomenula je Moro, koja očekuje da će o tome biti više reči u narednom periodu.

Pozicija Francuske

Govoreći o poziciji Francuske u međunarodnim odnosima, Moro je naglasila ulogu svoje zemlje kao šeste ekonomske sile sveta, članice Saveta bezbednsoti UN, kao i G 7 i G 20. Ona je naročito istakla ulogu Pariza u borbi protiv terorizma, podsećajući da francuske vojne snage učestvuju u međunarodnoj koaliciji u Siriji i Iraku protiv organizacije Islamska država. Ona je podsetila i da je novi francuski predsednik Emanuel Makron "visoko nosio zastavu Evrope" tokom svoje predizborne kampanje. Uz novog predsednika, istakla je Moro, Francuska je odlučna da, sa Nemačkom i drugim zemljama, učestvuje u izgradnji EU, kao unije demokratskih zemalja, kojoj su potrebne reforme.

"Evropska unija će u narednim godinama svakako biti drugačija nego što je bila. Nadam se da ćemo prevazići krizu nastalu posle Bregzita, kao i krize evra, a ponegde i krize identiteta o tome šta je Evropa i kuda ide", rekla je Moro.

Kada budemo prevazišli krizu, mislim da će EU biti jača i da će to biti korisno i za Srbiju i zemlje regiona kojima će na jasniji način biti predočeno kakva je njihova perspektiva u takvoj Evropi, zaključila je Moro. 

(Fonet)