петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кристијан Шварц-Шилинг: Немачка да се врати да угуши сан о „Великој Србији“
Хроника

Кристијан Шварц-Шилинг: Немачка да се врати да угуши сан о „Великој Србији“

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 15. август 2010.

Немачки Зидојче цајтунг данас доноси колумну Кристијана Шварц-Шилинга, бившег високог представника у БиХ, у којој бивши дипломата поново критикује Србију, идеју великосрпства и наводно попуштање Европе Београду.

Кристијан Шварц-Шилинг, бивши високи представник у БиХ, у тексту под насловом „Опасан сан о великом царству“ у Зидојче цајтунгу, поред осталог, пише: „Већ годинама европски водећи политичари говоре о дугогодишњој кризи на Косову и у Босни и Херцеговини. Стварност у сваком случају изгледа другачије: Недостатак добре воље или понекад бесмислене изјаве појединих политичара о ситуацији у тим земљама нису разлог што због чега на Косову и у БиХ нема напретка.

Највећи проблем је Србија. Београд се још није ослободио националистичке великосрпске идеологије, која је током деведесетих довела до најгорег геноцида у Европи након Другог светског рата, те до распада бивше Југославије. Та идеологија и данас спречава сваки напредак у две суседне земље. Са политичком упорношћу, без премца, српска влада пази на то да историјски превазиђена идеја о „Великој Србији“ не буде доведена у питање. Онај ко то ипак чини, тај се у Србији налази под енормним политичким притиском, што може довести и до убиства, као што се десило бившем одважном премијеру Зорану Ђинђићу, који је био уредно егзекутиран.

Политика кратког даха

Међутим, постоје и други фактори који су спречили да се побољша развој целог региона, а то су деконцентрисана и неконсеквентна политика Европе, политика која је кратког даха. Европа ни до данас не жели да схвати колико је са својом непрестаном попустљивошћу у политици према Србији допринела данашњој катастрофалној ситуацији на Косову, у Босни и Херцеговини, па и у самој Србији.

Одлуке, које су недавно донела два европска суда, сада би Европљанима требало да отворе очи. Најпре се Међународни кривични суд у Хагу јасно изјаснио о независности Косова, а затим је суд у Лондону одбио захтев Србије о изручењу Ејупа Ганића. Образложење лондонског судије Тимотија Воркмана је показало да је српска страна, иза леђа суда, покушала да направи договор са Лондоном и Сарајевом. Београд би наиме повукао захтев за изручењем Ганића, ако би против њега био покренут процес пред судом у Сарајеву, а сарајевска влада прихватила непотпуну декларацију, коју је усвојила Скупштина Србије о масакру у Сребреници, у којој се избегава реч геноцид.

Тај покушај показује колико је заправо српска влада у правном смислу потценила суд у Лондону. Политичари у Београду, као и премијер Републике Српске Милорад Додик се од тада утркују у својим напорима да пресуде оба суда представе као део велике антисрпске завере и при том гарантују да никада, па можда ни тада, неће признати независност Косова. Али све је јасније да је прошло време када је Србија као „Велика Србија“ имала нешто да каже на Косову и у БиХ. Историја је једноставно отишла даље.

Повратак Немачке би био поздрављен

Утолико би Европска унија сада морала да предузме свој школски задатак и да на Балкану подржи оне снаге које се залажу за дугорочна решења која имају смисла и које су спремне да дају конструктиван допринос у циљу стабилизације региона. Европа мора помоћи онима који на Балкану покрећу реформске процесе.

Нажалост, и Немци у том смислу спадају у оне који су до сада били пасивни, понекад чак и кочничари једног таквог процеса. Одговорни у Берлину очито чекају на посебан европски воз у којем су резервисана места за Немачку када је реч о Балкану. Но, то се показује као погрешна калкулација. У међувремену су неки други, посебно Турска, заузели та места. Међутим, повратак Немачке, као конструктивног партнера, био би поздрављен“, пише Кристијан Шварц-Шилинг.

Приредио: Сенад Тановић

(Deutsche Welle, Берлин)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер