субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кристијан Шмит: Очекујем да решења отворених питања дођу из БиХ, али сам спреман да употребим бонска овлашћења ако БиХ буде угрожена
Хроника

Кристијан Шмит: Очекујем да решења отворених питања дођу из БиХ, али сам спреман да употребим бонска овлашћења ако БиХ буде угрожена

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 27. мај 2022.

 БАЊАЛУКА - Високи представник у БиХ Кристијан Шмит изјавио је да очекује да решења отворених питања дођу из БиХ, али да је спреман да употребити бонска овлашћења ако држава буде угрожена.

Шмит је у интервјуу за Независне новине рекао да је предложио да се разговара о свим отвореним питањима, укључујући питање Инцковог закона и питање државне имовине.

"Остајем оптимиста да ћемо о тим питањима наћи заједничка решења која ће бити јако добра. Моја понуда је и даље отворена и у односу на представнике РС. Треба сарађивати на бази поверења и ја сам за то спреман", навео је Шмит.

Истакао је да није баш да у сваком моменту или сваки дан жели да користи бонска овлашћења, али да неће оклевати да их употреби кад види да су угрожене структуре БиХ. Додао је да, када је реч о Изборном закону, ипак мисли да решења морају да дођу од домаћих ауторитета.

Говорећи о Закону о забрани негирања геноцида, који је наметнуо бивши високи представник Валентин Инцко, Шмит је рекао да на тај закон одговор треба да пружи Парламентарна скупштина (ПС) БиХ.

"Мој предлог је да закон поништим када ПС направи властити закон, а то још није учињено", навео је Шмит.

Додао је да се о питањима као што је расподела имовине мора разговарати.

Шмит је оценио да се ситуација у Украјини не може поредити са оним што се десило на Косову и Метохији 1999. године, али је додао да мисли да Запад мора имати разумевање за српску позицију.

"Знам да Србији то није једноставно и утолико више имам поштовања јер су подржали резолуцију у УН о Украјини", рекао је Шмит. Навео је да није реч о томе да се прекину емотивне везе с Русијом и оценио да је рат у Украјини Путинов рат, а не рат Русије. Додао је да не жели да доводи у питање старе везе између Срба и Русије.

На питање да ли Немачка има разумевања за српску позицију, Шмит је одговорио да у Европи понекад недостаје разумевање не само да је Србија део Европе, него да Србија има јако тужну и тешку историју. Према његовом мишљењу, у одређеним политичким областима у Србији се и даље дефинишу кроз ту тешку прошлост, али политичари то треба да превазиђу.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер