петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Крик: Станко Суботић ће зарадити најмање 28 милиона евра од концесије аеродрома „Никола Тесла“
Хроника

Крик: Станко Суботић ће зарадити најмање 28 милиона евра од концесије аеродрома „Никола Тесла“

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 19. октобар 2018.

Бизнисмен са криминалним везама Станко Суботић зарадиће најмање 28 милиона евра од концесије аеродрома, открива КРИК. Иако Влада Србије крије уговор о концесији, новинари КРИК-а дошли су до документације која показује да ће значајан део новца за инвестирање бити потрошен на куповину земљишта за проширење аеродрома – а власник највећег дела те земље управо је Суботић.

Давање београдског аеродрома „Никола Тесла“ под концесију француској компанији „Ванси“ један је од највећих послова које је Влада Србије склопила ове године.

Србија ће за концесију аеродрома на 25 година добити 501 милион евра од „Вансија“, који је уз то у обавези да инвестира додатних 732 милиона евра. Током трајања концесије, француски концерн ће плаћати и годишњу таксу чија ће висина зависити од зараде аеродрома.

„Презадовољан сам овим успехом Србије“, рекао је председник Александар Вучић 5. јануара, када је Влада Србије обелоданила да је „Ванси“ победио на тендеру за концесију. „Зато од срца честитам и Влади Србије и свим грађанима на овом одличном послу.“

Разлога за славље имаће и познати контроверзни бизнисмен Станко Суботић.

Наиме, наредних година аеродром ће се проширити и то управо на земљиште које је у Суботићевом власништву, показује документација коју су сакупили и анализирали новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја. Влада Србије држи у тајности уговор о концесији са „Вансијем“, као и његове прилоге, али су новинари успели да дођу до копија дела документације.

Један од прилога уговора – документ „Минимални технички захтеви“ – открива да ће значајан део новца намењен инвестирању у аеродром бити потрошен на куповину земљишта за његово проширење. Цена квадратног метра земље, према подацима из овог документа, процењена је на 100 евра. Није познато када ће доћи до проширења, али је сигурно да ће се оно десити у наредних пет година – као део инвестиције на коју се „Ванси“ обавезао концесијом.

Аеродром „Никола Тесла“ новинарима КРИК-а доставио је списак парцела на које ће се он проширити. Управо на том делу, Станко Суботић поседује парцеле укупне површине око 28 хектара што га чини највећим појединачним власником земљишта намењеног за проширење аеродрома.

Од ове земље, када је буде продао аеродрому, Суботић ће зарадити најмање 28 милиона евра, открива КРИК.

Делује да се Суботић већ спрема за ову продају пошто је компанија „Посх пропертиес“, посредством које поседује земљу, 12. септембра катастру поднела захтев за спајање неких од ових парцела.

Суботић поседује још парцела у непосредној близини аеродрома, али из документације коју су новинари прикупили није јасно да ли ће аеродром у будућности купити и њих.

Документација коју поседују КРИК/ОЦЦРП показује и да је „Ванси“, након што је добио концесију, од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) затражио зајам од 100 милиона евра како би скупио довољно новца за концесију и инвестирање у аеродром за прве четири године – за шта му укупно треба 980 милиона евра. Одбор директора ЕБРД-ја 31. октобра одлучује да ли ће „Вансију“ одобрити овај кредит.

Суботић, који има и швајцарско држављанство и који је 2007. године био међу 100 најбогатијих људи у Централној и Источној Европи, у Србији је био оптужен за организовање шверца цигарета.

Након вишегодишњег суђења, део случаја је застарео, а за други део Суботић је крајем 2015. ослобођен. Накнадно је суд више инстанце утврдио да су судије незаконито одбациле доказе против њега и ослободиле га.

За шверц цигарета Суботић је био оптужен и у Италији, али су ове оптужбе одбачене. У истом случају оптужен је био и његов близак пријатељ – црногорски председник Мило Ђукановић.

Суботићев пријатељ и пословни партнер је и нарко-бос Дарко Шарић којем се суди за шверц близу шест тона кокаина и прање више од 22 милиона евра.

Однос овог контроверзног бизнисмена са председником Србије Александром Вучићем није јасан.

У октобру 2007. боравили су истог дана у хотелу Риц у Паризу, у време када је Вучић био један од истакнутијих опозиционара из Српске радикалне странке (СРС). Бивше Вучићеве страначке колеге у јавности су га оптужиле да је ишао у Париз како би од Суботића узео новац за изборну кампању.

Вучић је негирао ове оптужбе.

У ранијем интервјуу за КРИК, потврдио је да је тада боравио у истом хотелу као и Суботић, али да се нису налазили „у истом друштву“. Рекао је и да овај контроверзни бизнисмен „никада, ниједан једини динар“ није уплатио Српској напредној странци (СНС).

Суботић је у јавности такође негирао да је близак власти коју предводи СНС, рекавши да само гласа за Александра Вучића.

„На власти су коначно људи којима је Србија на првом месту“, рекао је Суботић у једном од интервјуа.

Суботић није одговорио на позив за интервју који су му новинари КРИК-а послали посредством његовог адвоката.

Њиве вредне десетине милиона евра

У непосредној близини аеродрома Суботић поседује парцеле које се укупно простиру на више од 111 хектара.

Није познато када је тачно Суботић купио ову земљу јер катастар није новинарима КРИК-а доставио податке о томе. Документација коју су новинари прикупили указује да је поседује дуже од десет година.

У то време Суботић је могао да зна да ће део купљене земље једног дана вредети вишеструко више. Проширење београдског аеродрома било је предвиђено Детаљним урбанистичким планом из 1989. године, према подацима које је аеродром доставио КРИК-у.

Након што је купио земљу, Суботић је власништво над њом пребацивао са једне своје компаније на другу.

Првобитно је била у власништву „Д-траде“, фирме коју је под називом „Миа“ основао 1991. године у свом родном Убу. Ова компанија је, према налазима српског тужилаштва, била коришћена за шверц цигарета.

У мају 2008, „Д-траде“ је основао ћерку фирму „Посх пропертиес“ и земљу пребацио на њу, показује документација пословног регистра.

Два месеца пре ове трансакције, у марту 2008, Суботић је ангажовао судског вештака да изврши процену вредности комплетног земљишта које поседује крај аеродрома.

Новинари су дошли до копије тог документа – у коме, између осталог, пише да је квадратни метар у то време вредео само шест евра.

У то време, Суботић се налазио у Швајцарској, заштићен од српских органа који су га у новембру 2007. оптужили за учешће у шверцу цигаретама и за њим расписали Интерполову потерницу.

Криминалне везе

Док му се судило у Србији, Суботић је из Женеве тврдио да су му тадашње владајуће партије Демократска странка Србије (ДСС) и Демократска Странка (ДС) наместиле оптужбе.

Тужилаштво му је стављало на терет да је организовао групу која је током 1995. и 1996. шверцовала цигарете и избегавањем плаћања пореза оштетила државу за око 30 милиона евра. Начин да се цигарете без евидентирања унесу у земљу и касније продају на црном тржишту, према тврдњи тужилаштва, осмислили су Суботић и Михаљ Кертес, тадашњи директор Управе царина. Обојица су оптужена за злоупотребу службеног положаја.

Суботић је 2011. првостепеном пресудом осуђен на шест година затвора.

Следеће године у Србији се променила власт и на чело државе дошла је Српска напредна странка (СНС).

Осуђујућа пресуда је потом укинута 2013. и наложено је поновно суђење. Две године касније за поједина дела из оптужнице наступила је застарелост, док су остале оптужбе биле одбачене. У децембру 2015. Суботић је правоснажно ослобођен.

Накнадно, Врховни касациони суд утврдио је да су судије, које су ослободиле Суботића, то учиниле кршећи закон. Ово није утицало на ослобађајућу пресуду јер је суд у том поступку утврђивао само да ли је прекршен закон, не дирајући у правоснажност пресуде.

Због шверца цигарета Суботић је био оптужен и у Италији, али су ове оптужбе одбачене. У истом случају оптужен је био и његов близак пријатељ Мило Ђукановић, који је на власти у Црној Гори последњих 27 година. Против Ђукановића су такође одбачене оптужбе захваљујући политичком имунитету.

Суботић има и друга занимљива познанства и везе.

Његово име појавило се неколико пута у документима из међународне истраге „Балкански ратник“, вођене против групе нарко-боса Дарка Шарића, којем се у Србији суди за шверц близу шест тона кокаина и прање више од 22 милиона евра.

Суботић, међутим, никада није био оптужен због сарадње са Шарићем.

У допису који је америчка Агенција за борбу против дроге (ДЕА) послала аргентинској полицији у септембру 2009, Станко Суботић означен је као члан Шарићеве криминалне организације, али у извештају ДЕА нису дати детаљи његовог учешћа у групи.

О везама Суботића и Шарића говорио је и Небојша Јоксовић, некада Шарићев близак пријатељ који је постао сведок сарадник. Он је на суду испричао да му је Шарић рекао да је Суботићу позајмио 6,5 милиона евра, показују подаци из судских докумената које је прикупио КРИК.

Како је раније открио ОЦЦРП, Суботићева компанија имала је кредит код Прве банке, чији је власик Милов брат Ацо Ђукановић. Гаранције за кредит дала му је управо Шарићева фирма 2009. године – када је Шарић био под истрагом.

Неуспешни преговори са ИКЕА-ом

Шарић и Суботић комуницирали су често користећи „специјале“ – телефоне за тајну комуникацију, показују подаци полицијске истраге из операције „Балкански ратник“. У једном од пресретнутих разговора, који су водили 30. јануара 2009. године, разговарали су о Суботићевој земљи, показују документа која су прикупили новинари КРИК/ОЦЦРП.„Суботић у току разговора са Дарком Шарићем помиње да покушава да прода земљиште око ауто-пута шведској компанији ИКЕА“, наводи се у полицијском документу. То се није остварило, а ИКЕА је посао у Србији започела много година касније и продајни центар отворила на земљишту које је купила уз ауто-пут на улазу у Београд код наплатне станице Бубањ поток.

(Крик)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер