четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > КРИК: Ко вуче конце у „Јужној Бачкој“
Хроника

КРИК: Ко вуче конце у „Јужној Бачкој“

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 20. новембар 2017.

Анализа документације до које су дошли новинари КРИК-а показује да битну улогу у компанији „Јужна Бачка“ која годинама склапа милионске послове с државом, осим власника Драгољуба Збиљића, има и бизнисмен Ненад Ковач – власник „Техноманије“ и мноштва компанија које се баве енергетиком.

Он је и дугогодишњи пословни партнер бившег директора „Електромреже“ Николе Петровића. Ковачеве фирме гарантовале су током куповине „Јужне Бачке“, а његов директор имао је моћ да одобрава одлуке које доноси Збиљић. Трећину „Јужне Бачке“ је крајем прошле године купила фирма с Малте, чији власник има пословних веза са Ковачем. Два дана након најаве КРИК-а да ће у оквиру пројекта „Рајски папири“ објавити причу о „Јужној Бачкој”, малтешка фирма се изненада повукла из власништва.

Прошла година била је успешна за новосадског бизнисмена Драгољуба Збиљића. Његове компаније „Манекс“ и „Енерготехника – Јужна Бачка“ оствариле су 70 милиона евра прихода.

Куповина „Јужне Бачке“ показала се као један од његових кључних пословних потеза.

Ова компанија, која се бави енергетиком, већ годинама склапа уносне послове са државом и остварује милионску добит. У последње четири године, од 2013. до 2016, приходовала је око 110 милиона евра од јавних набавки, према истраживању КРИК-а.

Неке од набавки добила је, међутим, под сумњивим околностима.

Два случаја посебно су скренула пажњу јавности: посао испумпавања поплављеног копа Тамнава, који је држава поверила конзорцијуму предвођеним „Јужном Бачком“, иако фирма није имала потребно искуство, као и продаја половних пумпи Електропривреди Србије, по цени готово дупло већој од цене нових. Оба случаја открио је БИРН.

Власник фирме Збиљић у јавности је повезиван са Српском напредном странком (СНС). Он је то демантовао рекавши да није члан странке, али да је „искрени поштовалац оног што ради Александар Вучић“. БИРН је, међутим, прошле недеље открио да је Збиљић био гарант СНС-у за кредит од око пола милиона евра пред изборе 2012. године.

Не постоји много јавно доступних информација које би објасниле нагли пословни успех овог новосадског бизнисмена.

Анализа пословне документације из међународног пројекта „Рајски папири“, али и из српских регистара коју је КРИК сакупио, међутим, доводи у питање Збиљићеву улогу у овој компанији.

Иако је Збиљић једини власник „Јужне Бачке“, он се током куповине ове фирме ослањао на бизнисмена Ненада Ковача, познатог у јавности по надимку Неша Роминг, чије су фирме гарантовале за куповину. Осим тога, Збиљић једно време није могао да самостално доноси битне одлуке у вези са пословањем „Јужне Бачке“ већ је морао да има одобрење једног од Ковачевих директора.

Документа процурила у пројекту „Рајски папири“ показују да је мистериозни купац из Швајцарске који је крајем прошле године постао сувласник „Јужне Бачке“ пословно повезан са Ковачем.

Ковач је био један од сувласника фирме која је касније увела нови систем наплате карата у београдском јавном превозу – Бус Плус. Подаци пословног регистра показују да он поседује власништво у чак 25 фирми у Србији, међу којима је и чувени продајни ланац „Техноманија“, као и многе фирме које се баве енергетиком.

Попут „Јужне Бачке“, Ковачеве фирме зарађују велики новац управо у пословима са државом. Добијале су послове вредне милионе евра, како сада, тако и током власти Демократске странке. Према подацима портала јавних набавки његове компаније су за последње четири године од државе добиле послове вредне више од 25 милиона евра. Ковачева фирма пословала је и са Безбедоносно информативном агенцијом (БИА), којој је продала мобилне телефоне.

Пријатељ је са Зораном Ћопићем, који је осуђен у Босни на четири године затвора због прања новца за нарко-боса Дарка Шарића – како се чује из снимака прислушкиваних телефонских разговора које је објавила странка Двери.

Ковач је и дугогодишњи пословни партнер Николе Петровића, бившег директора „Електромреже Србије“ и кума председника Србије Александра Вучића.

Упркос развијеним пословима, Ковач не воли да се појављује у јавности. На интернету је готово немогуће наћи неку његову изјаву или фотографију.

Није пристао на интервју за КРИК, али је замолио да његов одговор, који је послао путем мејла, објавимо у целости.

„Велико хвала на Вашим питањима. С обзиром да нисам ни на каквој јавној функцији, нисам у обавези да се јавно изјашњавам у вези информација које од мене тражите. Ваша заинтересованост је разумљива, али не и оправдана. Срдачно Вас поздрављам, уз жеље за даљим успехом у вашем раду“, написао је Ковач.

Драгољуб Збиљић такође није желео да одговори на питања новинара КРИК-а. Написао је само: „Како и на који начин управљам својим компанијама у пословима са другим приватним предузећима искључиво је моја и одлука менаџмента мојих компанија. С тим у вези сматрам да немам никакву обавезу да Вам објашњавам своје пословне одлуке.“

Куповина „Јужне Бачке“

Посредством своје фирме „Манекс“ Збиљић је од средине 2013. постепено куповао власништво у компанији „Енергија Техника Технологија“, која је „мајка фирма“ односно власница „Јужне Бачке“. Збиљић је исте године оптужен да је управо преко компаније „Манекс“ једној крагујевачкој фирми помогао да утаји порез. Суђење је у току.

Документација до које су дошли новинари КРИК-а показује да је у куповини „Јужне Бачке“ учествовао и Ненад Ковач.

Када је Збиљићева фирма 2014. године куповала 20 одсто компаније, Ковачева фирма „Роаминг Елецтроницс“ била јој је јемац, односно гарантовала је да ће Збиљић платити 1,2 милиона евра.

Исто се догодило и 2016. године. Тада је Збиљић преузео последњих 30 одсто „Јужне Бачке“, а са 3,6 милиона евра гарантовала је друга Ковачева фирма – „Електромонтажа“ из Краљева. Ова компанија је те године била један од највећих добављача „Јужне Бачке“.

Документа која је прикупио КРИК показују да је, осим гаранција, Ковач Збиљићевим компанијама давао и позајмице. Тако је 2014. године Ковач лично дао Збиљићевом „Манексу“ позајмицу од готово 600.000 евра, док је преко својих фирми 2015. и 2016. тој компанији позајмио више од милион и по евра.

Малтешка веза

Компанија је Збиљићу доносила велику зараду. Он се, међутим, прошле године одлучио за необичан потез.

У октобру 2016. године, Збиљић је продао трећину власништва „Манекса“. И то испод цене.

Купац је била мистериозна компанија са Малте „Болтон Лимитед“ која је за свега 137.000 евра постала не само сувласник „Манекса“, већ и „Јужне Бачке“ које остварују милионске приходе.

Након што је продао удео, а пре него што је озваничио промену власништва у Агенцији за привредне регистре (АПР), Збиљић је начинио још један необичан потез. Повећао је капитал фирме за готово милион и по евра. Тако је нови власник са Малте, за уложених 137.000 евра, након уписа у АПР, постао власник удела који вреди скоро 650.000 евра.

Независни ревизор Љубиша Станојевић каже да би требало урадити озбиљну ревизију новчаних токова да би се установило зашто се власник фирме која добија милионе на државним тендерима одлучио на овакав потез.

„Зашто би неко такву фирму продавао испод цене? На овај начин новац који ‘Јужна Бачка’ зарађује на тендерима у неком тренутку врло лако могу да се пребаце на Малту. Оваква врста трансакције личи на незаконито трансферисање новца на рачуне повезаних фирми“, каже Станојевић.

У децембру 2016, два месеца након што је у власништво ушла малтешка компанија, директор једне од Ковачевих компанија Бојан Божовић добио је полуге управљања у фирмама „Манекс” и „Јужна Бачка”.

Збиљић, иако већински власник и заступник „Јужне Бачке“, више није могао ни о чему значајном да одлучи без Божовићевог одобрења. Тако, према подацима Агенције за привредне регистре, за све одлуке које је Збиљић желео да донесе у вези с имовином компаније, задуживањем, расподелом зараде, односима са повезаним фирмама и избором ревизора – морао је да затражи Божовићев потпис. Овлашћење је трајало до априла ове године.

„Рајски папири“

Документа из међународног пројекта „Рајски папири“ показују да је власник фирме са Малте која је постала сувласник „Јужне Бачке“ пословно повезан са Ковачем.

Власник на папиру

„Болтон Лимитед“ основала је у Србији истоимену компанију пре него што је откупила део „Јужне Бачке“.Фирма је регистрована у мају 2015. године, а као основну делатност пријавила је консултантске активности. Приликом оснивања, пуномоћник малтешког „Болтон лимитед“-а био је новосадски адвокат Срђан Ковачевић, чија је адвокатска канцеларија заступала велики број фирми Ненада Ковача. Седиште фирме регистровано је у тој канцеларији. За директора српског „Болтона“ именован је адвокат из Ковачевићеве канцеларије Лазар Сланкаменац, који је за КРИК рекао да је директор само на папиру, као и да компанија није имала никаквих послова. Рекао је и да није у контакту са Цигером. „Послали су захтев адвокатској канцеларији у којој радим да се отвори та фирма. Ја сам само постављен за директора да би се они регистровали у АПР-у“, рекао је Сланкаменац.

Малтешка фирма „Болтон Лимитед“ у власништву је финансијског консултанта из Швајцарске Јохана Петера Цигера. Он је до 2013. године био члан управног одбора швајцарске компаније „Глотец интернатионал”, која је те године основала српску фирму „Ецо глотец”. Ова фирма бави се производњом електричне енергије и поседује мини хидроелектрану у Јошаничкој бањи.

Није познато ко је власник швајцарског „Глотец интернатионал“, али је он српску компанију основао управо са Ковачем и бизнисменом Драганом Клисуром, власником фирме која је са „Јужном Бачком“ исушивала потопљени коп Тамнава.

Од октобра ове године 10 одсто власништва у „Ецо глотец“ има и Никола Петровић, преко своје фирме „Еко Власина“.

Петровић је новинарима КРИК-а рекао да као мањиски власник учествује у дељењу профита, али не и у управљању компанијом.

Тврди да не познаје Цигера – који је, према документима, изашао из управног одбора швајцарске фирме пре него што је Петровић купио свој удео.

Није желео да открије ко стоји иза швајцарске компаније „Глотец интернатионал“, сем да је то држављанин Србије.

„Не могу ја да вам одајем то. Замислите, када би тако партнери одговарали новинарима, злонамерним новинарима, ко је партнер у којој фирми. Ја не бих волео да сам ја негде сакривени власник, а нисам нигде, ја не бих волео да (партнер) то одаје. А он није сакривен, он је дуго година власник те фирме. Ради се о човеку из Србије за кога никада у животу нисте чули. Који живи у иностранству.“

Петровић је новинарима КРИК-а рекао да ниједна његова компанија нема пословне везе са „Јужном Бачком“ нити „Манексом“.

Два дана након што је КРИК објавио да ће у оквиру „Рајских папира“ објавити причу о власницима „Јужне Бачке”, малтешки „Болтон“ се изненада повукао из ове компаније.

Новинари КРИК-а нису успели да ступе у контакт с Цигером.

Цигер

О Цигеру, који је у кратком периоду био власник трећине „Јужне Бачке“, мало тога се зна. У Србији послује бар од 2009. године када је основао фирму за производњу хигијенских производа „Cottonmedic“ у Новом Саду, показују документа која је прикупио КРИК.

У марту 2016. купио је половину власништва фирме „Green power“ која је два месеца раније добила статус повлашћеног произвођача електричне енергије за своју малу хидроелекрану на реци Расини у Александровцу. Цигер је половину фирме платио 10.000 евра, што му се вишеструко исплатило јер је компанија у 2016. години остварила више од 90.000 евра профита.

У мају 2017. године, са још двојицом бизнисмена из Јагодине, Цигер је основао и домаћу компанију „Trifun Distillery“ за производњу ракије.

Цигер је председник управног одбора и компаније „Newmet International“ из Швајцарске која је 2014. купила „Nissal“, предузеће за прераду алуминијума из Ниша.

(КРИК)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер