петак, 26. новембар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > КРИК: „Хуавеј“ имао тајне офшор уговоре са људима повезаним са „Телекомом Србија“ - откривају документа из пројекта „Пандорини папири“
Хроника

КРИК: „Хуавеј“ имао тајне офшор уговоре са људима повезаним са „Телекомом Србија“ - откривају документа из пројекта „Пандорини папири“

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 25. октобар 2021.

Кинески технолошки гигант „Хуавеј“ годинама је, преко офшор фирми на Панами и Британским Девичанским Острвима, имао тајне уговоре са људима који су били блиско повезани са државном компанијом „Телеком“, откривају документа из пројекта „Пандорини папири“. Најмање милион евра се, судећи по документацији, слило на рачуне ових фирми, а део тога у џепове бившег „Телекомовог“ директора Игора Јецла и адвоката Милорада Игњачевића који је био у послу са домаћом државном компанијом кроз његов портал „На длану“.

Бивши директор Сектора за услуге „Телекома“ Игор Јецл тренутно живи у Сотограндеу, луксузном шпанском приморском градићу, где производи сладолед. За лагодан живот може делом да захвали „Хуавеју“: Јецл је био власник офшор компаније „Рофлај (Рофлy Инвестментс)“ са Британских Девичанских Острва, која је имала уносне уговоре са кинеским гигантом и управо од новца који је добио од ове фирме Јецл је покренуо бизнис са сладоледима, али и добио стан на Бахамима. Све укупно, изгледа да је Јецл зарадио најмање 1,3 милиона евра захваљујући пословима са „Хуавејем“.

Бивши директор „Телекома“, међутим, није био тај који је пробио лед. 

Игор Јецл (фото: фејсбук)

Пре Јецла, уговоре са „Хуавејем“ имала је фирма његовог пријатеља, 84-годишњег адвоката Милорада Игњачевића који се пензионисао пре две године и живи на релацији Дубаи – Београд – Њујорк. Он је, преко своје офшор фирме „Голдберг Брокераге“ са Панаме, склопио уговоре са „Хуавејем“, а онда их осам година касније препустио Јецловој компанији.

У бази од готово 12 милиона процурелих докумената у оквиру пројекта „Пандорини папири“, који предводи Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ), новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја пронашли су документа у вези са овим тајним пословима. На основу њих може да се испрати део новца који се из „Хуавеја“ слио у џепове Игњачевића и Јецла. 

Две офшор компаније, „Рофлај“ и „Голдберг“, имале су најмање шест уговора потписаних са „Хуавејем“. На основу њих, „Рофлај” је „Хуавеју” у периоду од само годину и по дана послао осам фактура вредних готово милион евра, показују процурели подаци. Потпуна документација није доступна, те овај износ може бити и знатно већи.

Први уговори су потписани 2007, када је „Хуавеј“ тек успостављао послове у Србији, док је последњи уговор који се налази међу процурелим документима сачињен 1. јануара 2014. године – непосредно пре него што је „Хуавеј“ постао један од најважнијих партнера „Телекома“. 

Овај уговор из 2014, чију копију новинари поседују, открива шта су фирме радиле за „Хуавеј“.

„Хуавеј“ је, према овом консултантском уговору вредном 359.000 евра, ангажовао „Рофлај“ да успостави добре односе са телекомуникационим оператерима у Србији и Црној Гори, али и са представницима власти. Осим тога, „Хуавеју“ је требало да помогне да добије неопходне дозволе за рад у Србији и „изврши обавезе из уговора који ће потписати ‘Хуавеј’ и (телекомуникациони оператер)“. 

Исте године, „Хуавеј“ је од „Телекома“ добио посао развоја интернет телевизије (ИПТВ), а две године касније уговор вредан чак 150 милиона евра за увођење оптичких каблова. 

Јецл је у „Телекому“ радио од 2003. до 2008, а последње три године био је директор сектора за услуге. Био је и специјални саветник некада првог човека ове државне компаније, Драшка Петровића из Демократске странке Србије. Јецл није желео да одговори на питања новинара КРИК-а.

Доказ да је Јецл био власник офшор фирме „Рофлај“

Адвокат Игњачевић је уносно сарађивао са „Телекомом“. Његова друга офшор фирма „Травис Ассетс“ и син Урош су управо са Јецлом договорили да за „Телеком“ развијају портал „На длану“ и то у време када адвокат започиње сарадњу са „Хуавејем“. Игњачевићи су након неколико година сајт од „Телекома“ откупили за само један динар. 

За разлику од Јецла, адвокат се са новинарима КРИК-а састао у канцеларији једне од његових домаћих фирми. Иако је у интервјуу прво тврдио да његова панамска компанија није уопште радила, када су га новинари питали за „Хуавеј“, сетио се да је преко ње имао посао са кинеском корпорацијом. 

„’Хуавеј’ је ту већ био две, три године, покушавао да добије неке послове. Ја сам радио као њихов консултант“, рекао је Игњачевић новинарима, али није желео да износи више детаља.

У покушају да умањи значај ових послова, једну од највећих кинеских корпорација током разговора представио је овако: „Ви сте мало под утицајем данашњег ‘Хуавеја’. У моје време (2007) то су били млади момци.“ 

Игњачевић је ипак инсистирао на томе да он није био веза између „Хуавеја“ и Јецла, кога је описао као пријатеља, као и да није имао утицаја на то да „Телеком“ да послове кинеској фирми.

„Да ли сам ја седео на крилу неком из ‘Телекома’ и рекао узми ‘Хуавеј? Нисам“, каже Игњачевић. „Да су ми (из ‘Телекома’) рекли шта би ти препоручио од ових пет фирми, ја бих рекао ‘Хуавеј’.“ 

Адвокат тврди и да није знао да је његова панамска фирма пребацила уговоре на Јецлову. „Било би поражавајуће за мене да се докаже да сте у праву. То би значило да је Јецл најобичнији лажов и фалсификатор“, рекао је Игњачевић КРИК-у.

Садашњи генерални директор „Телекома“ Владимир Лучић каже за КРИК да није знао ништа о пословима и уплатама које су Игњачевић и Јецл добијали од „Хуавеја“.  

„Искрено да кажем, шокиран сам тиме. Ем је непотребно, ем је срамотно“, рекао је Лучић. „То није требало ни ‘Хуавеју’, ни ‘Телекому’.“

Стручњаци из области борбе против финансијског криминала кажу за КРИК и ОЦЦРП да су ови послови сумњиви. 

Рос Делстон, експерт за спречавање прања новца из Вашингтона, каже да су износи који се налазе на фактурама необично велики. „То је много новца за консултански уговор, много новца”, рекао је. „Нема сумње да је то чудно. Чудно је и власништво компанија. Због чега нису користили компаније у Србији?”

„Хуавеј“ није одговорио на питања новинара КРИК-а.

Хуавеј и оптужбе за корупцију

„Хуавеј“ се у више земаља суочавао са оптужбама за корупцију. Запослени ове компаније осуђени су 2012. у Алжиру на десет година затвора јер су дали 10 милиона америчких долара бившем директору алжирског „Телекома“ како би добили уговор од ове компаније, писао је Глас Америке. Овај директор и још један бизнисмен осуђени на 18 година због примања мита. Америчка консултанска агенција „РВР Адвисорy“ која истражује утицај Кине у свету објавила је 2018. године извештај у којем наводи да је уочила седам великих послова „Хуавеја“ вредних 5,1 милијарду долара широм света, укључујући Гану, Соломонска острва, Нигерију, а који су пропраћени наводима о корупцији.

„Уобичајно је да се подмићивање и корупција замаскирају као консултантски послови”, каже Грејем Бероу, такође стручњак у овом пољу. „Ова шема подсећа на друге које сам видео, а које су успостављене искључиво за примање мита. Не могу да кажем да је ово дефинитивно примање мита, али је јако тешко разлучити шта је у питању.”  

Квалитет са добром ценом

У последњих неколико година Србија је постала центар напора Пекинга да прошири свој финансијски и политички утицај у Европи – уз пуно одобравање председника Србије Александра Вучића, који често хвали кинеску владу упркос критикама са запада. 

„Кина нема поузданијег партнера и искренијег пријатеља од Србије“, рекао је Вучић претпрошле године на обележавању 70. годишњице оснивања Народне Републике Кине. 

Председник Србије на обележавању годишњице оснивања Кине у „Сава центру“, 21. септембра 2019. (фото: мод.гов.рс)

Утицај сада већ највеће кинеске технолошке компаније „Хуавеј“ ишао је укорак са јачањем утицаја Кине у Србији. Тако, ова кинеска корпорација сарађује са српском полицијом на контроверзном пројекту инсталирања стотина високотехнолошких камера за препознавање лица широм Београда. „Хуавеј“ планира и да у Србији развија програм „паметни градови“, којим би се уводиле технолошке иновације у услуге попут сакупљања смећа, саобраћајне сигнализације и уличне расвете.

„Телеком“ и „Хуавеј“ сарађују од 2006, када је српска компанија почела да купује модеме од кинеске, а велики уговори су потписани 2014 – за увођење нове платформе за интернет телевизију и 2016 – за увођење оптичких каблова. 

„Добра страна ‘Хуавеја’ је што кинеске банке прате те инвестиције“, каже за КРИК Владимир Лучић који годинама ради у „Телекому“, а крајем прошле године постао је и први човек ове компаније. „Они су квалитет са добром ценом, то јесте увек била предност кинеске робе.“

Владимир Лучић

Лучић тврди да „Телеком“ преговара и склапа уговоре искључиво са локалним представништвом „Хуавеја“.

„Они овде имају седиште за цео регион – ‘Хуавеј Београд’. Од кад сам директор комуницирам само са њима“, тврди Лучић.

Ипак, офшор фирме Игњачевића и Јецла закључивале су уговоре са матичном компанијом из Кине и њеним огранком у Сингапуру, показују документа из „Пандориних папира“. 

Први уговор Игњачевићев „Голдберг“ потписао је 2007, две године након што је „Хуавеј“ отворио канцеларију у Београду и годину дана након што је кинеска компанија потписала први уговор са „Телекомом“. То је била најава таласа кинеских инвестиција које су се слиле у Србију у протеклој деценији. 

Последњи уговор, до чије су копије новинари дошли, сачињен је почетком 2014. између фирме повезане са Јецлом – „Рофлај“, и сингапурског огранка „Хуавеја“.

Уговор, који се налази у процурелим документима, показује шта је та офшор фирма требало да ради за кинеског партнера у Србији и Црној Гори. 

Између осталог, планирано је да „Рофлај“ обезбеди упознавање и организовање састанака између представника „Хуавеја“ и мобилних оператера, као и представника власти.

„Консултант треба да се постара да ‘Хуавеј’ постигне добре односе са клијентом (локалним телекомуникационим оператером) и владом (…) Консултант ће договорити пословне састанке између ‘Хуавеја’ и клијента (…) Имаће једног или два менаџера на састанцима како би се осигурала добра расправа и комуникација између ‘Хуавеја’ и клијента“, пише у уговору који поседује КРИК. 

У њему се наводи и да ће офшор фирма „асистирати у извршењу уговора који ће бити потписан између ‘Хуавеја’ и клијента (локални мобилни оператери)“, али и ургирати да оператер плаћа своје обавезе на време. 

Исте године „Хуавеј“ добио је велики посао од „Телекома“ око развоја интернет телевизије, а 2016. добија уговор за увођење оптичких каблова вредан 150 милиона евра.

Реклама „Хуавеја“ у центру Београда (фото: КРИК)

Сладолед у Шпанији, стан на Бахамима

Компанија „Рофлај Инвестментс“ основана је 2011. године на Британским Девичанским Острвима, али се не зна ко је био њен власник првих неколико година, јер је био скривен иза друге офшор фирме. Нема података о томе да је „Рофлај“ имао друге послове осим оних са кинеским гигантом, те делује да је то била једина сврха компаније. 

Прва страна Јецловог уговора са „Рофлајем“

„Рофлај“ је, према документацији која је процурила, имао шест уговора са „Хуавејом“. Током 2014. и 2015, у периоду пре него што је Јецл постао њен власник, фирма је наплатила 650.000 евра од сингапурског огранка кинеске компаније. 

Јецл је, ипак, окусио део овог новца.

Он је, почетком 2015. закључио консултантски уговор са фирмом „Рофлај“ вредан 50.000 евра. Био је унајмљен да анализира тржиште телекомуникација на Западном Балкану, као и да им даје финансијске савете.

Неколико месеци касније, у новембру 2015, од ове офшор компаније добио је зајам од 250.000 евра. Према документацији, позајмицу је узео да би отворио ланац продавница сладоледа у Шпанији.

Није све било у новцу. „Рофлај“ је на Јецла пребацио и уговор о некретнини – нешто мање од пола милиона евра вредан стан на Бахамима у луксузном стамбеном комплексу недалеко од плаже у заливу Гудман, на Атланском океану.

Улаз у насеље Балморал на Бахамима где је Јецл имао стан (фото: инстаграм)

Јецл је убрзо потом, 14. децембра 2015, постао власник фирме „Рофлај“, а новац је очигледно наставио да пристиже од „Хуавеја“. 

Већ наредног месеца, одлучио је да себи исплати 200.000 евра са рачуна „Рофлај“ на име дивиденди, односно зараде оснивача. Два месеца касније, частио је себе са још 70.000 евра на исти начин.

Једна од фактура коју је Јецл послао „Хуавеју“

Уследиле су нове фактуре – у јуну 2016. „Рофлај“ шаље „Хуавеју“ две фактуре у укупној вредности од 294.000 евра. 

Рачунајући ову документацију, као и луксузни стан на Бахамима, Јецл је од ових послова, по свему судећи, зарадио најмање 1,3 милиона евра. 

Али, Јецл није једини који је профитирао од послова са „Хуавејем“. 

Уговоре са овом кинеском компанијом наследио је од друге офшор фирме са Панаме.

 

Јецл, офшор фирме и „Хуавеј“

Консултант са Панаме

Свега три дана пре него што је Јецл преузео „Рофлај“ у децембру 2015, компанија је добила четири уговора са „Хуавејем“ на необичан начин – они су директно пребачени на „Рофлај“ из друге офшор компаније „Голдберг Брокераге“, основане на Панами.

Уговори су потписани још 2007. и 2008, да би се готово осам година касније, све три стране усагласиле да их предају компанији „Рофлај“, пише у споразуму који је процурио у „Пандориним папирима“. Документ који поседују новинари не објашњава зашто се то догодило.

 

Споразум којим су „Хуавејеви“ уговори пребачени на „Рофлај“

Панамска офшор компанија која је фирми „Рофлај“ дала своје уговоре са „Хуавејем“ у званичним документима је сакрила свог власника. Новинари су, међутим, у папирима приметили да је њен директор и благајник Милорад Игњачевић, пензионисани адвокат из Београда чија породица има дугу традицију у овој професији – канцеларија је основана 1945. године. 

Игњачевић је такође повезан са „Телекомом“ – имао је пословни подухват који му је донео значајан приход, а осим тога, породична канцеларија заступала је ову државну компанију у једном судском поступку. Још једна веза био је директор компаније Јецл – са којим је био близак.

Шема веза Јецла и Игњачевића са „Хуавејем“ и „Телекомом“

Адвокат и његов син Урош пристали су да разговарају са новинарима КРИК-а у седишту њихове фирме.  

Осамдесеточетворогодишњи адвокат био је љубазан, али је постао узнемирен након што су му постављена детаљна питања о његовој офшор компанији. У неколико наврата противречио је сам себи. 

Признао је да је био и власник фирме „Голдберг Брокераге“, али је прво рекао да фирма није имала послове. „Основана је у нади да ће добити неки посао.“ 

Када су га новинари питали о уговорима „Голдберга“ са „Хуавејем“, међутим, одједном се сетио да му је кинеска компанија плаћала саветодавне послове баш преко ове офшор фирме. 

Милорад Игњачевић (фото: Инстаграм)

„’Хуавеј’ је био тамо [у Србији] две, три године, покушавајући да добије неки посао. Они су се представили као неко ко покушава да добије неки посао, а не успева. Онда сам им ја помогао саветујући их“, рекао је Игњачевић покушавајући да умањи значај кинеског гиганта. 

„Ви сте мало под утиском данашњег ‘Хуавеја’. ‘Хуавеј’ је данас царство. У моје време су то били млади момци“, рекао је.

Није објаснио зашто га је кинески гигант ангажовао баш преко офшора, а не преко компаније у Србији.

Кад су га новинари упитали да ли је лобирао у име „Хуавеја“ у „Телекому“, потврдно је одговорио: „Наравно, јесам (лобирао). Ако би неко из ‘Телекома’ питао које је моје мишљење о ‘Хуавеју’, сигурно бих рекао: ‘Узмите ‘Хуавеј’.“

Ипак, истакао је да није имао стварног утицаја на одлуке које је „Телеком“ доносио.

„Ја сам ‘Телекомов’ човек утолико што сам био сувласник са мојим сином у фирми која је ‘Телекому’ пружала услуге. И био сам ‘Хуавејов’ човек кроз ‘Голдберг’“, рекао је Игњачевић новинарима. „Све што ме питате последњих пола сата своди се на то да ли сам ја седео на крилу неком из ‘Телекома’ и рекао узми ‘Хуавеј’. Нисам. Нисам имао као адвокат никаквог утицаја на руководство ‘Телекома’.“

Посебно је истакао да он није био веза између Јецла и „Хуавеја“. 

Милорад и Урош Игњачевић у почетку интервјуа представили су се као „добри пријатељи“ Јецла, бившег директора „Телекома“, и одушевљено га описали као „врхунског стручњака, човека испред свог времена“. 

„Игор је једна мултидисциплинарна личност, италијански држављанин. Има презиме и име словеначко, у суштини Србин“, рекао нам је Милорад Игњачевић. 

Ипак, након што су му постављена детаљна питања о Јецлу, он се повукао и рекао да више нису у контакту.

Рекао је да је шокиран сазнањем да су уговори његове офшор фирме са „Хуавејем“ пренесени на „Рофлај“.

„Ово што сте ми рекли је за мене новост и нажалост шок“, рекао је. „Нисам имао појма да постоји фирма ‘Рофлај’, нити да је закључен уговор по коме ‘Рофлај’ преузима послове ‘Голдберга’ на себе. То су све тотални фалсификати или измишљотине.“ 

„Било би поражавајуће за мене да се докаже да сте у свему у праву. То би значило да је мој познаник, да не кажем пријатељ, Игор Јецл најобичнији лажов и фалсификатор“, рекао је Игњачевић новинарима КРИК-а.

На длану

Сарадња породице Игњачевић са „Телекомом“ започела је 2005. године, преко портала „На длану“. Овај портал био је у „Телекомовом“ власништву – државна компанија је за његов развој плаћала српској фирми „Тридент Медиа Гроуп“ иза које стоје Игњачевићи.

Урош Игњачевић, син адвоката, објаснио је новинарима да је добио идеју за нови портал који би био адресар и календар догађаја. Концепт је представио „Телекому“, тражећи од њих да се рекламирају на овом сајту, али је добио бољу понуду – да за „Телеком“ развија портал „На длану“.

Понуду су добили управо од Игора Јецла.

„Он је био директор фиксне телефоније, он нам је био послодавац“, рекао је новинарима КРИК-а Урош Игњачевић.

Јецл држи предавање о предузетништву ученицима међународне школе „Сотогранде“ у Шпанији, новембар 2016. године (фото: фејсбук)

Није познато колико је новца „Телеком“ уложио у портал, али је он брзо растао. До 2010. године „На длану“ се рангирао међу 15 најбољих у Србији. Упркос добром успеху портала, „Телеком“ га је 2011. године продао Игњачевићима за само један динар. Процена вредности портала извршена три године касније, према документацији Игњачевићеве фирме, показује да је вредео чак пола милиона евра.

Тадашњи технички, а данас генерални директор „Телекома“ Владимир Лучић, био је тај који је Игњачевићима практично поклонио овај портал. Он у разговору за КРИК овај потез правда тиме да је уговор са Игњачевићима био неповољан.

„Константно је стварао трошкове, а ‘Телеком’ се одрицао прихода“, рекао је Лучић новинарима. „Тај посао није донео обећане бенефите у виду било каквог значајнијег раста корисника интернета. Сврха нашег раскида била је да не плаћамо више трошак. Мислим да је то било добро за нас.“ 

Игњачевићи, међутим, тврде да је сарадња прекинута због другог, сличног „Телекомовог“ пројекта – портала „Мондо“. 

„Ми смо успели да добијемо од пријатеља у ‘Телекому’ преглед инвестиција ове компаније у ‘Мондо’ и ‘На длану’. И ако је у нас инвестирано, рецимо, 120.000 долара годишње, они су добијали милион. Рекламе, куповање, продаја. И ми смо видели да је нашем коњу једна нога скраћена, а да овај други мора да добије“, рекао је Милорад Игњачевич. 

Како су нам потврдили, они и даље поседују овај портал, али њиме сада управља „Цолор Пресс Гроуп“ у власништву Роберта Чобана. 

Цвијетин Миливојевић, политички аналитичар, каже за КРИК да „Телекомова“ одлука да уложи у портал, а онда га изненада прода, нема пословне логике. „Обично напуштате посао када више нема профита“, каже он. 

„Ово је још један доказ како се новац по политичком налогу гура у нешто“, закључио је Миливојевић.

Daddy cool

Јецлов живот сада је далеко другачији од времена које је провео у згради „Телекома“ Србија.  

Јецл је председник управног одбора фондације Београдске филхармоније и био је веома близак преминулом бившем минитру културе Ивану Тасовцу (фото: онг.охио.гов)

Они који су били блиски са њим, а са којима су новинари КРИК-а разговарали, рекли су да га нису видели годинама и да знају да у Шпанији живи од бизниса са сладоледима.

Јецл је основао три фирме за производњу сладоледа: „Daddy cool“ у Марбељи, „Eccolo Gelato” и „Eccolo Sotogrande” у Сотограндеу, луксузном приморском градићу на шпанској обали Коста де Сол. 

На својој Фејсбук страници „Еццоло“ се хвали да производи сладолед од 1912. године, користећи „рецепте које је пре више од 100 година развила породица Скјиави у Алмено Сан Бартоломеу, италијанском селу у близини Бергама.“

Једна од Јецлових продавница сладоледа у Сотограндеу (фото: фејсбук)

Рецепти су можда стари, али компаније нису. Према шпанском пословном регистру, основане су почетком 2016. године.

Како је Јецл стигао до стана
Јецл је био власник и офшор фирме „Топвилле инвестмент“ на Бахамима, према документима пронађеним у „Пандориним папирима“. Ова фирма је у августу 2014. од компаније „Рофлај“ добила уговор о куповини апартмана у изградњи на плажи Атлантског океана. Годину дана касније, Јецл је апартман продао за око 450.000 евра.

За разлику од сладоледа, Јецла је теже пронаћи. Није одговорио на мејлове које су му новинари КРИК-а послали, као ни на бројне телефонске позиве. 

Фирму „Рофлај“ преко које је обављао консултантске послове за „Хуавеи“ је затворио. Слично је и са компанијом „Топвилле“ – након што је продала стан на Бахамима, постала је неактивна од септембра 2017. године.

Једно је сигурно: компанију за сладолед Јецл је основао свега три месеца након што му је одобрен кредит од 250.000 евра од компаније „Рофлај“.

(КРИК)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер