петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кредитна задуженост грађана Србије премашила 500 милијарди динара
Хроника

Кредитна задуженост грађана Србије премашила 500 милијарди динара

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 15. новембар 2010.

Грађани Србије су на крају октобра банкама по основу кредита дуговали 500,52 милијарде динара, што је повећање од 1,1 одсто у односу на претходни месец, саопштио је данас генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Ако се одузме утицај инфлације, то значи да је кредитна задуженост грађана Србије у октобру практично стагнирала, навео је Дугалић на конференцији за новинаре.

Током претходног месеца највећи раст имали су кредити за рефинансирање - 2,6 одсто и достигли су суму од 48,5 милијарди динара, док су потрошачки кредити порасли за 2,1 одсто и достигли 37,2 милијарде динара.

Готовински кредити увећани су за 1,9 одсто, на 115,6 милијарди динара, док је код стамбених кредита забележен раст од 0,4 одсто, на 274,6 милијарди.

И код предузећа раст кредитне задужености био је отприлике на нивоу инфлације, односно 1,9 одсто, и достигао је 1.152,2 милијарде динара, напоменуо је Дугалић.

"Основна тенденција у октобру јесте да се систем одржава на нивоу достигнутом у претходном периоду. Активности грађана и привреде код банака упућују да нема пада у кредитирању, али ни раста нових кредитних аранжмана и задуживања", нагласио је он.

Кашњење предузећа у отплати кредита стабилизовано је на нивоу од 14,3 одсто, што је повољан податак, док је код грађана забележен благи раст са 3,4 на 3,5 одсто, указао је Дугалић.

Код лизинг уговора током октобра забележено је благо опадање, што се тиче текућих рачуна није било великих промена, осим што је смањен број рачуна са кашњењем у отплати, док је код кредитних картица стање такође непромењено, додао је он.

"Нисмо незадовољни овим подацима, нема раста у доцњи, нема пада кредитне активности, али нема ни раста", истакао је Дугалић напомињући да су значајан допринос расту кредитирања у претходном периоду дали субвенционисани кредити.

Он је напоменуо и да ће повећање референтне каматне стопе мало поскупети динарске кредите напомињући да се њеним повећањем иде на сузбијање инфлације, али се коче кредити и привреда, тако да се поставља питање шта је значајније.

"Инфлација није добра, али је то мањи проблем од незапослености и ниског бруто домаћег производа", рекао је Дугалић истичући да проблеми српске економије нису у монетарној сфери.

(Тањуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер