четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Крај стрпљења ЕУ, Грчкој прете санкције?
Хроника

Крај стрпљења ЕУ, Грчкој прете санкције?

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 16. јануар 2010.

БРИСЕЛ - Министри финансија земаља зоне евра, готово су изгубили стрпљење и поверење у Грчку која Европску Унију (ЕУ) стално дезинформише о величини својих буџетских дефицита, изјавио је агенцији Ројтерс један неименовани извор из еврозоне, пред министарским заседањем у понедељак.

Министри су, наводно, спремни, да у случају потребе, примене против Грчке, као прве чланице ЕУ, санкције због буџетске распуштености.

Извештај Европске комисије протекле седмице је показао да је Грчка читав низ година намерно смањивала податке о буџетским дефицитима, јер је њихов статистички систем подлегао политичким притисцима.

Грчка је већ обмањивала у својим статистикама и пред ступањем у еврозону. Због тога су људи, већ заиста, веома разљућени, и сада постоји само мала спремност да се за ту земљу нешто учини, уколико они сами не предузму веома много, изјавио је један од неименованих извора укључен у припреме предстојећег министарског скупа.

Нова грчка влада је јесенас исправила висину буџетског дефицита за 2008. годину са пет процената бруто домаћег производа (БДП) на 7,7 одсто и утростручила је на више прогнозу лањског дефицита на 12,7 процената БДП-а.

Уследила је деградација кредитног рејтинга те земље од све три водеће светске агенције за рејтинг, као и пад на грчким финансијским тржиштима, уз растуће спекулације о испадању Грчке из еврозоне, или о масивној финансијској помоћи осталих 15 чланица зоне евра, подсећају новинске агенције.

За сличну помоћ, међутим, министри финансија еврозоне немају никакву вољу.

"Учесници заседања министара финансија нису политичке самоубице", рекао је један неименовани саговорник.

Он је указао да би "немачки порески обвезници тешко отрпели када би сте им рекли да њиховим новцем спасавате земљу која је систематски и свесно предавала неистините податке и стално изнова кршила буџетска правила ЕУ".

Министри финансија ће у понедељак саслушати извештај Европске комисије и Европске централне банке о резултатима њихове посете Грчкој протекле седмице.

Грчка влада је после тих консултација у четвртак саопштила план да до 2012. године смањи буџетски дефицит на 2,8 процената БДП-а, а јуче га је и званично послала у Брисел.

Није, међутим, јасно, када ће се комисија о том грчком плану реформи ради изласка из финансијске кризе, изјаснити, пошто је, према агенцијском извору из ЕУ, веома тешко веровати нечему што може бити засновано на непоузданим статистикама.

"Најпре морамо бити сигурни у податке, на којима све заснивамо, а онда се пак може разговарати о програму", рекао је један неименовани извор.

Представници еврозоне, поврх свега, не знају да ли требају да верују Грчкој да ће своја обећања овај пут испунити.

Тај извор каже да су се Грци провукли у еврозону и извукли се из процедуре за натпросечни дефицит, тако да имају проблем са поверењем.

У прошлости су, додао је он, веома често, такође, говорили исто, а ништа се, међутим, није догодило, додао је тај агенцијски извор.

Због тога ће, према његовом мишљењу, бити неопходно да се Грчка сада процени не према намерама, већ према њиховом испуњењу.

Министри ће, како се очекује, на основу препоруке Европске комисије, на даљим заседањима половином фебруара, дати Грчкој сопствене препоруке.

Тражене мере ће, пак, Грчка морати да почне да испуњава у року до четири месеца. Уколико то не буде урадила онда би као прва земља чланица ЕУ, могла да постане мета санкција због недисциплиноване фискалне политике, сматрају аналитичари.

"Постоји неисказана спремност да се створи преседан", изјавио је један од четири извора Ројтерса, додајући да је Грчка за њих згодан пример. "Уколико не одговори на препоруке, даљи корак ће бити санкције. Нико се за њих (Грке), неће заузети", додао је тај извор, указујући да санкције могу да дођу са више страна и да постоји, на крају, и могућност да се Грчка "одсече" од фондова Уније.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер