KoSSev: Iako su obećali da će napustiti prištinske institucije ukoliko do kraja novembra ne otpočnu razgovori o ZSO, predstavnici „Srpske liste“ i dalje na funkcijama

Ukoliko u toku novembra meseca ne započnu razgovori na nivou Beograda i Prištine o formiranju ZSO, Srpska lista će napustiti sve prištinske institucije na svim nivoima na Severu – obećao je predsednik ove stranke, Goran Rakić uoči lokalnih izbora na Kosovu. Novembar je prošao, razgovora delegacija o ZSO u Briselu nije bilo, ali su, prema svemu sudeći, čelnici Srpske liste na Severu odlučili da zadrže svoje pozicije. A da li će tako i ostati – nismo uspeli da saznamo, jer se najviši čelnici ove stranke nisu javljali na pozive, ali se i nisu javno oglasili. Sa druge strane, sagovornici KoSSeva podsećaju da se i ranije „obećavalo pa zaboravljalo“, te ne misle da će se bilo šta promeniti.

Veče pre održavanja prvog kruga lokalnih izbora na Kosovu, a nakon višenedeljne krize na Severu u vezi sa pitanjem tablica i akcije Kosovske policije u kojoj je došlo do sukoba građana i specijalaca, predsednik Srpske liste, Goran Rakić, odlučio je da se putem medija obrati Beogradu, Prištini i Briselu.

Ovo je peti put od 2018. godine da Srpska lista preti i crta rokove o izlasku iz institucija ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune

Tada je potvrdio da će Srpska lista učestvovati na izborima i pozvao građane da glasaju. Istovremeno je još jednom zatražio formiranje Zajednice srpskih opština, ujedno poručio da od toga zavisi da li će Srbi na Severu napustiti prištinske institucije ili ne.

„Ukoliko u toku novembra meseca ne započnu razgovori na nivou Beograda i Prištine o formiranju ZSO, obaveštavam sve relevantne faktore, i Prištinu, i Beograd i Brisel, pre svega naše građane, da ćemo napustiti sve prištinske institucije na svim nivoima na Severu, i podneti ostavke na mestu gradonačelnika, lokalnih samouprava na Severu. Dakle, neće biti ljudi na Severu u prištinskim institucijama“, kazao je tada Rakić.

Precizirajući detalje zahteva, objasnio je da u novembru razgovori moraju da se „započnu“ da bi oni ostali u institucijama, a da je rok za formiranje Zajednice srpskih opština sa jasnim ovlašćenjima i ingerencijama – kraj ove godine.

Ovo je peti put od 2018. godine da Srpska lista preti i crta rokove o izlasku iz institucija ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune. Zahtevi se ne ispunjavaju, rokovi su probijani a do napuštanja nije došlo.

Takođe oni često „zamrzavaju“ svoje učešće a neretko nisu ni u parlamentu kada se održavaju sednice.

Sa druge strane, redovno su na platnom spisku kosovskih institucija.

Prošao je prvi rok od ove najave lidera Srpske liste, međutim, izostali su razgovori o formiranju ZSO.

Štaviše, predstavnici Prištine su u više navrata poručivali da neće da formiraju ovo telo, te da su „izmapulisani oni Srbi koji su poverovali u obećanje Srpske liste o formiranju ZSO i glasali za ovu stranku zbog toga“.

Ipak, sredinom novembra je održana nova runda dijaloga, ali upravo zbog neslaganja strana o tome da li bi trebalo da se razgovara o formiranju ovog tela ili ne, nije došlo do trilateralnog sastanka, već su se predstavnici Beograda i Prištine odvojeno sastajali sa zvaničnicima EU.

Nakon neuspelih razgovora u Briselu, a svega nekoliko dana pre kraja novembra meseca, direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, upitan o napuštanju institucija na Severu, praktično je demantovao najavu predsednika Srpske liste.

„Ni mi ni Srpska lista ne razgovaramo jezikom ultimatuma, to je bila poruka srpskog naroda koji je u tri nedelje bio na nišanu dugih cevi ROSU, naroda u koji su Kurtijevi specijalci pucali i koji je dve nedelje stajao na kiši i mrazu braneći svoje osnovno pravo na slobodu kretanja i nakon što je pala prva kap srpske krvi na severu Kosova i Metohije kada je teško ranjen Srećko Sofronijević. Srpskom narodu je dozlogrdilo da gotovo devet godina čeka da ostvari svoja kolektivna prava koja su sadržana u ZSO, dok se istovremeno Prištini tolerišu sva kršenja sporazuma i dogovora“, kazao je tada Petković.

S obzirom na to da kosovske institucije na Severu Kosova i dalje rade, a da su u međuvremenu, ove nedelje i novi odbornici i gradonačelnici u deset većinsko srpskih opština položili zakletvu, pokušali smo da saznamo da li će i kada doći do napuštanja institucija na Severu.

Međutim, potpredsednici Srpske liste – Igor Simić i Dalibor Jevtić, nisu se javljali na pozive novinara KoSSev portala.

A šta kažu analitičari?

Milica Andrić-Rakić: Napuštanje institucija bi poništio politički kapital SL i Srbiju predstavilo kao nekonstruktivnu stranu

„Ne mislim da je realno da SL napusti kosovske institucije, ni zbog izostanka pregovora o formiranju ZSO, niti zbog neformiranja ZSO. Tako nešto ne očekujem ni u scenariju gde samo daju ostavke na pozicijama u vladi ili predaju mandate, a ni u radikalnijem scenariju gde na bojkot institucija pozovu i radnike lokalne samouprave, policiju, sudstvo“, ocenjuje za KoSSev Milica Andrić Rakić.

Kaže da ovakve najave Srpske liste koje „s vremena na vreme dolaze“, zapravo nisu usmerene ka srpskoj zajednici, već međunarodnoj, te da im Srpska lista zapravo poručuje:

„Mi kontrolišemo stepen i tempo integracije, sposobni smo da delegitimišemo kosovske institucije i ukoliko ne izvršite pritisak na Prištinu, biće ugrožen decenijski proces integracije i izgradnje kosovskih institucija na severu u koji ste i sami mnogo uložili“, ocenjuje Rakić

Međutim, kaže da je upravo takva poruka ujedno i razlog zašto Srpska lista neće da napusti institucije – „jer im je učešće u i kontrola istih najveći politički kapital“.

„Eventualni izlazak iz institucija ne samo da bi poništio taj kapital već bi Srbija postala nekonstruktivna strana u dijalogu, što je uloga rezervisana za Prištinu u poslednje vreme“, ocenila je.

Andrić Rakić dodaje da formiranje ZSO znači ujedno nastavak integracije i to važnih institucija kao što su zdravstvene i obrazovne.

To je nešto što Beogradu, pa i Srpskoj listi odgovara da se što više odlaže, a najveći saveznik u tome im je upravo Priština.

„U tom svetlu i vidim poruku Petkovića (direktora Kancelarije za KiM) koji ulaže često napore da prikaže tu razliku između Prištine kao ‘nekonstruktivne i neodgovorne’ i Beograda koji je uvek ‘spreman za dijalog i čuva mir'“, dodala je.

Komentarišući navode Petkovića o tome da „Srpska lista ne daje ultimatume“, Andrić Rakić poručuje da je razlika između njegove i poruka Srpske liste upućene pre izbora zapravo poruka međunarodnoj zajednici o moći Beograda da „‘obuzda’ Srbe na Kosovu, kao što je i bilo 2013“.

Andrić Rakić pitanje formiranja ZSO vidi kao ključno za sklapanje konačnog sporazuma.

„Dok se u okviru dijaloga ne otvori pitanje ZSO, moći će da se pregovara jedino o već postignutim dogovorima i nastavka rada na budućem sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji neće biti“, kazala je.

Ocenjuje i da, s obzirom na situaciju u Prištini, pregovori o ZSO nikada nisu bili manje realni, te smatra da nikakav pritisak međunarodne zajednice to neće promeniti. Ipak, dodaje i da su pritisci značajni.

„U Prištini je vlada sa jakim mandatom i mnogi to vide kao priliku da se reše velike stvari. To možemo da vidimo i na primeru manastira Dečani i odluke US i odlučnosti međunarodnih predstavnika da tu temu drže u fokusu. Podrška koju je Kurti bio dobio za uvođenje reciprociteta za registarske oznake nije bila bezrezervna i sada je vreme da on pokaže kako vladavine prava mora biti i u Dečanima, ne samo na severu“.

Slično insistiranje na vladavini prava od međunarodne zajednice Andrić Rakić očekuje i po pitaju ZSO.

„Uprkos brojnim negativnim interpretacijama iz Prištine, kosovski Ustavni sud je najpre rekao da je sporazum o ZSO iz 2013. ratifikovan u kosovskoj skupštini, što njeno formiranje čini međunarodnom obavezom“, podsetila je za kraj Andrić Rakić.

Darko Dimitrijević: Naslušali smo se mnogih obećanja Srpske liste koja nisu ispunjena

Komentarišući najavu Srpske liste o napuštanju institucija, ukoliko u novembru ne dođe do razgovora o ZSO, odnosno do formiranja u decembru, glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac, Darko Dimitrijević, kaže da su se novinari „naslušali mnogih obećanja Srpske liste koja nisu ispunjena“.

„Na svu sreću postoje i novinari koji ta neispunjena obećanja pamte. Bez obzira na to na šta se ta obećanja odnose, možda je to što se novinari sete da ih to pitaju, razlog zbog kojeg nam se ne odazivaju u emisije i na pozive za intervjue“, poručuje Dimitrijević.

Kaže da ne zna da li će Srpska lista napustiti institucije jer on, kao i njegov medij, nemaju kontakta sa Srpskom listom, a i kada pokušaju da ga ostvare – „odgovora nema“.

Ipak, mišljenja je da ovo obećanje, ostati „samo kao još jedno od mnogo javno izgovorenih“, te podseća da je u više navrata ova stranka najavljivala napuštanje ili na kratko napustila, pa se vraćala u kosovske institucije.

Osim što ne veruje da će Srpska lista da napusti institucije, takođe ne veruje i da će doći do formiranja ZSO, tj. ispunjenja zahteva ove stranke.

„Jasno je da od formiranja ZSO nema ništa, bez obzira na to što se Priština obavezala svojim potpisom na sporazum da je formira. Oni se pozivaju na mišljenje Ustavnog suda u ovom slučaju, dok istovremeno negiraju pravosnažnu odluku tog suda kada je u pitanju imovina srpskog naroda a posebno imovina manastira Visoki Dečani“, podseća Dimitrijević.

I dok Srpska lista nastavlja da insistira na formiranju ZSO, Dimitrijević poručuje da ova stranka „nije u stanju da vidi da mi (Albanci i Srbi) poslednjih nekoliko godina živimo u dva potpuno različita sistema, ili dva različita sveta, na istom geografskom prostoru“.

„Srpska zajednica se trenutno nalazi u vakumu između srpskog i kosovskog sistema u kome je veoma diskriminisana, bez prava na jezik, rad i zapošljavanje u institucijama, bez prava na povratak imovine… Ipak, važno je da se ispoštuje i potpisani dogovor za ZSO čak i ako će on da služi kao izgovor za neke druge ustupke“, ocenjuje Dimitrijević.

Kaže da je jako loše i to što su reakcije međunarodne zajednice na ovo „pravno nasilje“ na Kosovu, jako blage i neefikasne, te da se time šalje loša poruka ovdašnjem društvu.

Prokomentarisao je i izjavu direktora Kancelarije za KiM, Petra Petkovića, navodeći da se slaže da da je jezik ultimatuma pogrešan pristup.

„Kurti mora da nastupa jezikom ultimatuma koji on zove reciprocitet, kako bi možda došao do „uzajamnog priznanja“, ali zaboravlja da Srbiji to nije potrebno jer je ona međunarodno priznata država, dok je njemu za tako nešto potreban pristanak Srbije“, ocenjuje Dimitrijević.

Sa druge strane, kaže i da se Petković verovatno ne bi složio sa njim povodom toga da „incident i upad policije na sever, osim što su bili od koristi Kurtiju pred lokalne izbore zbog lošeg rejtinga, apsolutno su dobrodošli i izbornoj kampanji Srpske liste, koja je još jednom iskoristila priliku da sebe predstavi kao zaštitnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“.

(KoSSev)