Косовски угаљ као „ратни плен“ генерала Кларка

Право да експлоатише трећину територије Косова у потрази за рудом угља власти Косова дале су канадској компанији "Енвидитy Енергy лтд", којој председава пензионисани амерички генерал Весли Кларк , један од предводника НАТО бомбардовања на Србију 1999. Године, објавили су 13. септембра исраживачи у оквиру Пројекта за извештавање о организованом криминалу и корупцији (Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт -ОЦЦРП) партнера Балканске исраживачке мреже БИРН ( тхе Балкан Инвестигативе Репортинг Нетwорк (БИРН). "Енвидитy" још мора да чека да косовски парламент одобри уговор, пре него што приступи истраживању.

Прописи о исраживању и експлоатацији угља нису сасвим подударни, а неки стручњаци сматрају да стицање права на истраживање на толиком простору, у ствари практично значи стицање монопола на истраживање богате резерве угља, а фактички и монопола на будућу експолатацију угља. Лорик Хаџију , стручњак за енергетику и енергетске ресурсе и менаџер пројекта Косово Ц - пројекат за нову електрану коју ц́е градити ЦонтоурГлобал, енергетске компаније са седиштем у Њујорку, каже да кад Енвидитy добије све лиценце, значи а ће добити готово ексклузивна права на угаљ Косова.

Раније је јављано да је америчка корпорација Наццо индустриес, иначе заинтересована за изградњу телмоелектране Ново Косово.

"Ако нека фирма има лиценце истраживања у свим раније испитаним подручјима и у ширем подручју, то изазива сумње у погледу циљева компаније", рекао је Хаџију за БИРН.

"Према важец́им законима, ко има дозволу да истражује, има ексклузивно право и да добије лиценцу за експлоатацију", истакао је он.

"Ако било која компанија жели лиценцу за истраживање на површини од 3.483 квадратних километара, очекује се да ц́е уложити најмање 10 евра по хектару у првој години, 20 евра по хектару у другој години и 30 евра по хектару у трец́ој години, " истакао Хаџију . Таква истраживања захтевају укупну инвестицију од око 150 милиона евра", подсетио је.

Косовски закон о рудницима и минералима тврди да носилац лиценце истраживања има право да поднесе захтев за добијање дозволе за експлоатацију.

Фирма Енвидитy је поднела захтев месец дана после усвајања амандмана на косовски закон о рударству у априлу 2013. којима је омогућено давање права на истраживање без тендера. Судећи по енергетској стратегији коју је 2013. објавило косовско Министарство за економски развој, верује се да на Косову, односно у Метоији (коју Албанци називају Дукађин) и у Дреници има око 12 милијарди тона лигнита, који може да се користи у темоцентралама . Косовска Енергетска корпорација користи око 10 до 11 милиона тона годишње, што значи да би претпостављене резерве обезбедиле експлоатацију нардених 1000 година.

Први захтев "Енвидитy Енергy лтд" поднетје за дозволу за истраживање у региону Вучитрна, у Приштини, Србици, Гллогвцу и Подујеву, што чини око 327 квадратних километара.

Други захтев поднет је за регион Витине, укључујуц́и Липљан, Косово Поље, Качаник, Штимље и Урошевац, што износи 876 квадратних километара.

Трец́и затев односио се на дозволу за истраживање угља и битумена у региону Метоија (Дукађин), који покрива 2.279 квадратних километара и укључује и општине Клина, Призрен, Дечани, Пец́, Исток, Ђаковица, Ораховац, Малишево , Мамуша, Србица, Јуник и Сува Река .

Представници фирме Енвидитy нису се одазвали на позив сараника БИРН да коментаришу случај. Министарство финансија Косова такође није коментарисало детаље, али је саопштило да преговори с канадском фирмом могу да почну тек када косовски парламент одобри давање права. хттп://www.балканинсигхт.цом/ен/артицле/wеслеy-цларк-сеекс-лиценце-фор-оил-ин-косовоЕнвидитy Енергy Инц фирст субмиттед ан апплицатион то дрилл ацросс тхе Дукагјини регион фор превиоуслy ундисцоверед цоал ресервес ин Април 2012.

Као заповедник НАТО од 1997. до 2000. године Весли Кларк командовао здруженим снагама НАТО у Европи. Пензионисани амерички генерал остаје херој за косовске Албанце, а бројне улице су добиле име по њему у Пећи, Призрену, Вучитрну и Урошевцу, као и једна ауто-школа у Косовом Пољу. Како је наведно у његовој биографији на сајту компаније "Енвидитy", повукао се из америчке војске после 38 година, као "генерал са четири звездице".

Током 2004. године, Весли Кларк је учествовао у трци Демократске странке за председничку номинацију, али се повукао пошто је победио на примарним изборима само у Оклахоми. Кларка су сматрали потенцијалним кандидатом за демократску номинацију 2008. године, али он је подржао Хилари Клинтон. После њеног повлачења, подржао је актуелног председника, Барака Обаму.

(Извор: Косово: Цомпанy Линкед то Wеслеy Цларк Грантед Цоал Ригхтс рганизед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП)Публисхед: Туесдаy, 13 Септембер 2016 17:26

Косово Муллс Гивинг Wеслеy Цларк Мајор Стаке ин Цоалбалканинсигхт.цом балканинсигхт.цом, Инвестигатион 13 Сеп 16

балканинсигхт.цом)

(Извор: Америчка Наццо индустриес заинтересована за изградњу ТЕ Ново Косово , ЕнергyОбсервер / Епока е Ре 28.01.2010.)

Рударство и Енергетика на Косову

Косово има завидно наслеђе природних ресурса. На 14,7 милиона тона, Косово поседује светску пету по величини доказану резерву лигнита. То је од изузетног значаја за земљу, представљајући у дугорочном аспекту као један од најважнијих фактора за производњу струје. Осим тога, на експлоатационој цени од 1,1 евра / ГЈ енергије, Косовски угаљ дефинитивно представља најбољи однос цене и квалитета у региону.

Узимајући у обзир високу тржишну потражњу за енергију у региону, Влада Косова тренутно развија велике пројекте у вези нове експлоатације лигнита и постројења за производњу енергије. Ови пројекти пружају јединствене могућности за компаније које желе да се укључе у сектору енергетике или рударства у региону.

Доле су наведени неке од основних чињеница за сектор рударства на Косову. Колике су процењене резерве угља (лигнита) на целом Косову? На основу студије за "Процену истраживања и геолошких резерви угља на Косову", коју је спровео Институт "Инкос", 2007, резерве угља типа лигнит износе:

Резерве у (т):

Билансне 10,892,888,000

Ванбилансне 1,319,000,000

Укупно 12,442,461,000 Где се простиру налазишта угља на Косову?

Најважнији угљени басени су:

- Косовски басен (простире се у централном делу Републике Косово);

- Дукађински (Дукађински угљени басен се простире малтене у централном делу Дукађинског басена); и

- Дренички (Дренички басен се простире између Косовског басена на истоку и Дукађинског басена на западу). Који је најважнији енергетски ресурс Косова?

Угаљ је најважнији енергетски ресурс Косова и њиме се снабдева око 97% укупне производње електричне енергије. Која подручја су проглашена подручјима од посебног интереса?

На основу одлуке Владе Косова бр. 03/9 од 27.02.2008. године, првобитно је проглашено девет (9) подручја од посебног интереса (Одлука бр. 1071 од 02.07.2008. године), а потом су Одлуком бр. 127 од 26.01.2009. године подручја проширена а уведена су и два нова подручја, тако да је проглашено укупно 11 подручја од интереса, и то:

Подручје геолошких истраживања – локација Караqë/Караче;

Подручје геолошких истраживања – локација Вллахи-Зјањë/Влахиње-Зијача;

Подручје геолошких истраживања – локација Бусхинц-Болевц/Бушинце-Бољевце;

Подручје геолошких истраживања – локација Зхеговц/Жеговац;

Подручје поља истраженог геофизичким и геохемијским радовима – Бресалц/Брасаљце;

Подручје геолошких истраживања – Голесх/Голеш;

Подручје истраживања за никл – Бакс/Бакс;

Подручје истраживања за гвожђе-никл – Тëрстеник/Трстеник;

Подручје геолошких истраживања – Дебеллде/Дебелде;

Подручје геолошких истраживања – локација Гумнисхтë/Гумниште;

Подручје геолошких истраживања – локација Дева/Дева;

Рударство и Енергетика на Косову, Косовска агенција за инвестиције и подршку предузећима (КИЕСА)

Предисторија: Америчка НАЦЦО Индустриес на Косову

Званичник одељења НАЦЦО Индустриес, део компаније Нортх Америцан Цоал Цорп. каже да његова компанија планира да учествује у тендеру за изградњу нове термоелектране на Косову са капацитетом производње од 1000 МW.

Потпредседник НАЦЦО, Мајкл Грегори додаје да је овај подухват само још један корак напред у њиховом циљу проширивања у региону Балкана, истакавши притом још Бугарску, Србију и Босну и Херцеговину као потенцијалне земље за улагање.

Према Грегорију, његова компанија је заинтересована за рудник југозападни Сибовац и да би зељели да уђу у конзорцијум са неком другом компанијом која би изградила термоелектрану.

Иначе, укупан инсталирани капацитет на Косову износи отприлике 1.500 МW, од тога 800 има ТЕ Косово А, најстарија и најмање ефикасна електрана, а 680 МW су два производна блока ТЕ Косово Б са погоном на лигнит и још 35 МW производње из хидроелектрана. Међутим, дуготрајне хаварије у ТЕ Косово А и смањена доступност и учинак блокова у ТЕ Косово А и Б значи да је укупни доступни термални капацитет обе електране свега око 800 МW.

Као резултат смањене производње потражња често премашује доступну производњу, што намеће Косовској електропривредној корпорацији (КЕК) да увози струју из суседних земаља (12,6% у 2008.) Ш да примењује рестрикције. На пример, највећа потражња у фебруару 2008. годинеје достигла 967 МW.

Одржавање ТЕ Косово Б се поправило у претходним годинама и уградене су многе нове компоненте у циљу одржавања рада и побољшања учинка, али још је далеко од оптималног и погодног за животну средину. Европска агенција за реконструкцију (ЕАР) је измеду 1999. и 2006. године утрошила 175 милиона евра за обнову термоелектрана. Од септембра 2007. године, активна енергија оба блока Косова Б смањена је због оштећења ротора ниског притиска и обе парне турбине. Тренутно је, из тог разлога, нето доступна енергија блока В1 око 240 МW, док је доступна енергија за блок Б2…

Иначе, укупан инсталирани капацитет на Косову износи отприлике 1.500 КлW, од тога 800 МW има ТЕ Косово А, најстарија и најмање ефикасна електрана, а 680 МW су два производна блока ТЕ Косово Б са погоном на лигнит и још 35 МW производње из хидроелектрана. Међутим, дуготрајне хаварије у ТЕ Косово А и смањена доступност и учинак блокова у ТЕ Косово А и Б значи да је укупни доступни термални капацитет обе електране свега око 800 МW...

Одржавање ТЕ Косово Б се поправило у претходним годинама и уграђене су многе нове компоненте у циљу одржавања рада и побољшања учинка, али још је далеко од оптималног и погодног за животну средину. Европска агенција за реконструкцију (ЕАР) је између 1999. и 2006. године утрошила 175 милиона евра за обнову термоелектрана. Од септембра 2007. године, активна енергија оба блока Косова Б смањена је због оштећења ротора ниског притиска и обе парне турбине. Тренутно је, из тог разлога, нето доступна енергија блока В1 око 240 МW, док је доступна енергија за блок Б2 термоелектране Косово Б 280 МW. Очекује се да ће ова ситуација трајати до 2010. године када ће се уградити нови ротори чиме ће се повећати капацитет обе јединице.

Лигнит је најважнији косовски ресурс којим се подмирује отприлике 97% укупне производње електричне енергије из две термоелектране.

Преосталих 3 процената представља електрична енергија из хидроелектрана...

Најновије бројке показују да испитани ресурси лигнита на целом Косову износе отприлике 14,3 милијарди тона. Самим тим, процењује се да око 11,5 милијарди тона лигнита може да се искористи. Треба се напоменути да иако лигнит на Косову има низак састав сумпора и релативно добру концентрацију креча (калцијум оксид) за апсорбовање сумпора током процеса сагоревања, тренутне емисије из оба блока ТЕ Косова Б су веће од дозвољених према Директиви ЕУ за ограничење емисије из високих пећи на сагоревање 2001/80. Постојећи рудник за површинску експлоатацију угља Белаћевац-Ивлираш је функционалан још од 1963/64 године. Годишња производња је мања од седам милиона тона. Јаловина и угаљ се ископавају непрекидним рударским системима. Производњу прати уклањање ослободене јаловине са јачином око 16x106 м3.

Резерве лигнита оперативног рудника износе око 15Мт…

Када се смањи производња из постојећих рудника мораће да доде до повећаног снабдевања из новог рудника. Једино решење је проширење на север. Проблем површинских вода спречава проширење постојећег рудника ка истоку.

Проширење ка југу омета неповољан однос јаловине и угља и велике депоније од ранијих ископавања.

Тренутно, локација села Хаде представљаједнако знацајан лзазов на североистоку. Стога је проширење ка новом пољу југозападни Сибовац боља опција. Овај рудник се налази се на северу непосредно поред постојећег рудника Белаћевац.

Резерве угља у косовском басену угља, нарочито резерве у Сибовцу, сматрају се најбољирн у смислу топлотне вредности (8.100 кЈ/кг) и могућношћу ископавања у целој Европи. Параметри лскопавања за Сибовац се карактеришу просечном пропорцијом остатка од 1,0 до 1,2 м3 јаловине по тони лигнита… Косовска енергетска стратегија идентификује поље Сибовац као будући ресурс бгнита који ће бити развијен да задовољи потребе свих постојећих КЕК-ових електрана као и нову термоелектрану ТЕ Ново Косово капацитета 1.000 МW, док је првобитно била пламрана лзградња нове термоелектране од 2100 МW.

Сибовац се простире на површини до око 20 квадратних километара, са геолошки резервама лигнита од 990 рнилиона тона, од којих је 830 милиона тона погодно за лскопавање.

Према Косовској енергетској стратегији, рудник Сибовац југозапад ће обезбеђивати целокупну производњу угља потребну за постојеће КЕК-ове блокове и блокове термоелектране Ново Косово до 2030. годрне. Након 2030. године рудник ће снабдевати само блокове ТЕ Ново Косово, након предвиђеног затварања постојећих блокова до тада.

Спутник: Како је српско Косово постало амерички ранч?Спутник: Како је српско Косово постало амерички ранч?

Бивши амерички званичници згрнули су од 1999. године наовамо милијарде евра послујући на Косову! Пензионисани генерал и главнокомандујући НАТО снага из периода бомбардовања Србије Весли Кларк, бивша државна секретарка САД Мадлен Олбрајт и бивши заменик шефа Умникове администрације Џон Кови, нису ни после рата „отишли" са Косова.

Уместо оружја, зоне интересовања су им постале инфраструктура, рудна богатства, осигуравајућа друштва, али и енергетика. Према подацима које је тешко потврдити кроз директна или индиректна улагања у ове области, они су заједно зарадили милијарде долара! С друге стране, Србија, са чијом се имовином (земљиштем, објектима фабрикама итд.) у ствари на Косову тргује, изгубила је десетине милијарди евра.

Од свих америчких званичника на Косову „најотвореније" послује Весли Кларк. Он, преко своје фирме „Енвидити" из Канаде, на Косову држи у рукама готово све што има везе са енергетиком. Године 2012. његова фирма је косовској влади упутила захтев за неограничено истраживање залиха лигнита, али и прављење синтетичког горива од угља (угљени шкриљци), а на одговор још чека, јер су се у међувремену промениле политичке околности на Косову.

Иначе, у јужној српској покрајини се налази око 15,7 милијарди тона лигнита, који може да се експлоатише наредних 200 година, док су резерве руде цинка и олова процењене на 46 милиона тона.

Друга по величини америчка компанија АЦМ која послује, што званично, што незванично, на Косову, а чија је власница Олбрајтова, својевремено је била заинтересована за куповину Поште и телекомуникација (ПТК), која у свом систему баштини српску инфраструктуру „Телекома Србије", али је због притиска јавности одустала од те куповине. Олбрајтова је, међутим, нашла начин како да заради који долар преко Косова. Њене послове, то јест, послове њене фирме на Косову води брат косовског шефа дипломатије Хашима Тачија — Гануп Тачи.

Он са капиталом Олбарјтове под капом „турско — америчког" конзорцијума улаже у инфраструктуру, а највише у изградњу путева.

На челу тог конзорцијума се налази бивши заменик шефа Унмика на Косову, Американац Џон Кови. Овај конзорцијум, делом преко фирме Тачијевог брата, обрће средства и у енергетици, односно, продаји струје. Поред тога, ангажовани су на изградњи аутопута од границе са Албанијом до Мердара, чија градња је готово при крају.

Олбрајтова послује и са средњим Тачијевим, преко фирме „Одетељон", чија је главна делатност трговина грађевинским материјалом. Другим речима, ова фирма снабдева све фирме које граде путеве или зграде, односно, насеља по Косову. Фирма „Билдинг Илирије" бави се изградњом стамбених комплекса широм Косова, а партнер јој је америчко-турска компанија „Бецхтел-Енка", која такође има везе са Олбрајтовом. Компанија Идриза Тачија, „Гео минерали", која се бави екстракцијом минерала, уско је повезана са фирмом Веслија Кларка, а једна од делатности којима се бави је и извоз старог гвожђа, махом за Италију, која је једно од најуноснијих занимања на Косову. Већина стамбеног простора гради се на грађевинском земљишту које је било друштвена имовина Србије. Али и на земљишту које је било у приватној својини Срба. Према процени експертских група, таква приватна својина (шуме, ливаде пољопривредно земљиште) која је узурпирана, досеже вредност од око десетине милијарди евра.

Уредбом специјалног изасланика УН на Косову, узурпирано земљиште, после десет година, постаје „државна имовина", што је омогућило да наведене фирме развију своју делатност а тиме и профит у овој области. Маркетиншка кућа бившег британског премијера Тонија Блера, којом руководи Алистер Кембел, задужена је за „промоцију Косова". Иста компанија такође руководи и са већином осигуравајућих друштава на Косову. Која сума новца се заиста обрће у свим овим пословима, немогуће је стварно утврдити.

( Како је српско Косово постало амерички ранч? Спутник, 06.06.2015(освежено 16:19 05.10.2015.)