„Косово онлајн“: Протест против доделе Нобелове награде Хандкеу сутра у 11 часова испред амбасаде Шведске у Приштини

Полемика због одлуке да овогодишњу Нобелову награду за књижевност добије аустријски писац Петер Хандке, већ данима не јењава, а у Приштини је, у понедељак најављен и протест против ове одлуке.

Косовски режисер Бен Аполони изјавио је за Косовапресс, да ће се у понедељак у 11 часова испед Шведске амбасаде у Приштини одржати протест у циљу повлачења одлуке о додели Нобелове награде за књижевност 2019. книжевнику Петеру Хандкеу.

Како пише ова агенција, у Приштини је Хандке представљен и виђен као „обожавалац Слободана Милошевића“, „подржавалац балканског касапина“, о чему се већ данима може читати на друштвеним мрежама, у косовским медијима, укључујући и карикатуре, а има и косовских званичника који на тај начин јавно изражавају овај став.

Косовска амбасадорка у Америци Вљора Ћитаку изјавила је да је „Комитет за доделу Нобелове награде одлучио је да награди Петера Хандкеа – човека који је глорификовао Милошевића познатог као ‘Балкански касапин’ и подржавао његов геноцидни режим”.

Снажно се противио бомбардованју Србије

Хандке је са друге стране, у широј српској јавности, виђен као један од ретких светски познатих западноевропских интелектуалаца који јавно подржава Србе, а пре свега као неко ко се снажно противио бомбардовању Србије 1999, када је из протеста вратио немачку књижевну награду „Георг-Бихнер“, тада у вредности од 10.000 немачких марака.

У кратком тонском интервјуу за РТС, на питање како се осећа након добијања Нобелове награде, казао је  – „Дирнут сам, био сам дирнут и задовољан сам, то је моје осећање“, док је на питање да ли је очекивао награду, казао: „Не, заиста не. Због Југославије, ви сте криви, да ли ме разумете?“

Јавности у Србији поручио је да нема другу поруку осим да попију чашу вина с њим, те да ће доћи у Београд поново у новембру, након посете овог марта.

На западу омражен, међу Србима на КиМ познат као добротвор

На западу нису имали много разумевања за Хандкеове симпатије према Србима, а посебно му је замерено то што је 1996. године посетио Радована Караџића на Палама, а 2006. и гроб Слободана Милошевића.

Са друге стране Хандке је међу Србима на Косову, пре свега на југу, познат као добротвор и пријатељ, посебно Велике Хоче, коју је у два наврата помогао и са укупно 100.000 евра.

Јуче је из Комитета за књижевност Краљевске шведске академије наука саопштено да Нобелова награда не може бити одузета, јер се у статутима Нобелове фондације не спомиње таква могућност.

(Косово онлајн)