петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Комерсант: Мале шансе за Јужни ток
Хроника

Комерсант: Мале шансе за Јужни ток

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. децембар 2008.
„Гаспром” разматра начине финансирања својих великих инвестиционих пројеката и спреман је да смањи свој удео у тим пројектима у замену за додатна улагања од стране својих партнера, јавили су јуче руски медији. А консултант за енергетику и главни уредник недељника „Рашенерџи” Михаил Крутихин изјавио је да је песимиста када је реч о градњи гасовода Јужни ток.

Московски „Комерсант” пише да ће 23. децембра бити одржано заседање савета директора „Гаспрома”, на коме ће бити размотрена нова финансијска стратегија у условима јачања кризе на светским финансијским тржиштима.

Као резултат смањења цена гаса који испоручује Европској унији, „Гаспром” може идуће године остати без 20 милијарди долара прихода,што не може надокнадити повећањем цена гаса за Заједницу Независних Држава и домаћетржиште. Проблем је у томе што се појавила зјапећа рупа између инвестиционих планова и предвиђених прихода јер је управа „Гаспрома” крајем новембра прелиминарно утврдила инвестициони програм у рекордном обиму од 920 милијарди рубаља (28 милијарди долара), што је повећање од 12 одсто у односу на 2008. годину.

Руски медији откривају да новом (рестриктивном) стратегијом финансирања могу, пре свега, бити обухваћене компаније специјалне намене, као што су оператер највећег руског подморског налазишта природног гаса „Штокман дивелопмент” и оператери изградње гасовода из Русије у Европу „Норд стрим” и „Саут стрим” у којима „Гаспром” има по 51 одсто удела.

У „Гаспрому” и европским концернима нису желели да коментаришу могуће смањење удела руског монопола у пројектима, али је менаџер једне од компанија, незванично, појаснио да ће „све зависити од пројекта и услова за повећање удела”.

Валериј Несторов, аналитичар компаније „Тројка дијалог”, изјавио је да смањење удела „Гаспрома” у оперативним компанијама значи и смањење финансијских и технолошких ризика, што је за руски монопол повољно.

И Михаил Крутихин је песимиста када је реч о градњи гасовода Јужни ток. Коментаришући страховања неких у Београду који мисле да ако се руском „Гаспрому” прода Нафтна индустрија Србије без додатних гаранција, гасовод Јужни ток можда никада неће бити изграђен, онје рекао: „Да, ја сам песимиста у том случају”. Он, иначе, верује да је „идеја о Јужном току слична неким другим ’Гаспромовим’ идејама и да је више политичка и опортунистичка”. Према Крутихину, два су циља лансирања Јужног тока – да се одстрани конкуренција (попут пројекта Европске уније о гасоводу Набуко), као и да се Украјина уцени да направи уступке у вези са транспортом руског гаса преко њене територије.

Тај руски експерт тврдње темељи на чињеници да „Гаспром” у догледној будућности неће довољно повећати производњу гаса да би му био потребан нови гасовод за транспорт у Европу. Вишак капацитета у „Гаспромовим” извозним гасоводима у овом тренутку руски стручњак процењује на око 22 одсто. Поред тога, градњу Јужног тока, па ни Северног (испод Балтичког мора до Немачке) не оправдава ни производња гаса за коју се очекује да у наредних 10 година расте један одсто годишње.

Крутихин се осврнуо и на стање финансија „Гаспрома” и истакао да се испоставило да та компанија нема пола милијарде евра за улагање у модернизацију НИС-а, да је почетком године дуговала 50 милијарди долара и да у 2009. очекује ниже цене гаса и мањи профит.

Одговарајући на питање зашто „Гаспром” уопште купује НИС, руски експерт је рекао за Би-Би-Си да се на настојања те компаније да купи уделе у енергетским фирмама широм Европе често гледало као на покушај да обезбеди тржиште за продају руског гаса. „Међутим, тражња руског гаса је гарантована, чак и да ’Гаспром’ не поседује удео у европским енергетским фирмама. Ја, стога, сумњам да то има некакве везе са политиком”, наводи Крутихин.

Он очекује да посао продаје НИС-а „Гаспрому” буде закључен онако како то жели руска страна, односно без додатних гаранција да ће гасовод Јужни ток бити изграђен: „Да, мислим да је то вероватно зато што, као прво, НИС-у треба новац и, као друго, мислим да ’Гаспром’ има велики утицај у неким политичким круговима у Србији”.

(Комерсант)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер