четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Китаровић: Хиљаде бораца Исламске државе се враћа у БиХ; Изетбеговић: У Хрватској буја усташки екстремизам
Хроника

Китаровић: Хиљаде бораца Исламске државе се враћа у БиХ; Изетбеговић: У Хрватској буја усташки екстремизам

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 07. децембар 2016.

ДУБРОВНИК - Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је да се треба суочити са чињеницом да се у Босну и Херцеговину враћа хиљаде бораца такозване Исламске државе, а да не може да се занемари ни утицај неких других држава на БиХ.

Председница Хрватске је, коментаришући изјаву министра сигурности БиХ Драгана Мектића да су "лажни и неутемељени" наводи о растућој опасности од радикалног исламизма у БиХ, рекла да треба погледати истини у очи.

"Морамо сви погледати истини у очи и суочити се с трендовима који долазе, укључујући и повратнике из тзв. Исламске државе, из борби у Ираку и Сирији. Њих је неколико хиљада већ, а не може се занемарити ни утицај неких других држава. Желим да БиХ остане целовита, у потпуности подржавамо суверенитет и политичку независност БиХ. Желим да што пре постане чланица НАТО и Европске уније", рекла је она, преноси ХИНА.

Хрватска председница је навела да је њена жеља свим држављанима БиХ, припадницима сва три народа да живе у миру, просперитету и да се никада не понови ништа слично ономе што је било деведесетих година.

Она је нагласила да жели апсолутну сигурност уз границе Хрватске.

"Република Хрватска дели 1.001 километар границе с БиХ. Хрватски народ је један од три конститутивна народа у БиХ и имамо обавезу као једна од супотписница Дејтонског уговора", казала је Грабар Китаровић.

Бакир Изетбеговић: И у Хрватској буја усташки екстремизам

САРАЈЕВО - Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је данас да је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић преувеличала број повратника из тзв. Исламске државе у БиХ, наводећи и да у Хрватској буја усташки екстремизам.

Изетбеговић сматра да су изјаве Китаровић неодмерене и да би требало више да води рачуна о њима.

Он такође истиче да би сви лидери у региону требало два пута да размисле пре него што се упусте у коментарисање ситуације и проблема у суседним државама, преноси Фена.

"И у Хрватској буја усташки екстремизам, и Хрвати одлазе на страна ратишта попут украјинског, у Јасеновцу је откривена спомен-плоча с нацистичким поздравом, јавност се чудила неким фотографијама с екстремистичким барјацима, па смо ми из БиХ избјегавали да такве појаве коментаришемо... Надам се да це предсједница Грабар-Китаровић убудуће поступити тако, односно бринути о властитом дворишту а нама препустити бригу за наше", казао је Изетбеговић.

Он замера Грабар Китаровић да је показала непоштовање према Босни и Херцеговини и њеном руководству, каже Изетбеговић и додаје да није добро БиХ назвати нееманципованом земљом, коментарисати одевање Бошњака и Бошњакиња, преувеличавати проблем тзв. исламског екстремизма у БиХ, рецимо додавати двије нуле на број повратника са страних ратишта...

"Са сиријског ратишта се вратило 46 особа из БиХ дакле, пар десетина а не пар хиљада како је то устврдила председница Хрватске. У прошлој години није забележен ниједан одлазак на страно ратиште из БиХ. Наше службе сигурности активно се и успешно носе с овим проблемом, размјењују податке и искуства с надлежним службама, укључујући и оне у Хрватској", рекао је Изетбеговић, наводи Фена.

Мектић: Хрватској увек треба политика конфликта

Министар безбедности Босне и Херцеговине, Драган Мектић негирао је данас наводе из Хрватске да се у БиХ вратило неколико хиљада исламских екстремиста, додајући да Хрватској "увек треба политика конфликта".

Мектић је на конференцији за новинаре у Сарајеву рекао да "проблем екстремизма постоји у БиХ, али и у целом региону".

"Хрватској треба политика конфликта. После Србије, на ред је дошла БиХ. Хрватска темељи односе на инсинуацијама и нетачним информацијама. Извештај Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) о којем Грабар - Китаровић говори не постоји", казао је Мектић.

Министар безбедности БиХ рекао је да се Хрватска "свети" БиХ због хапшења бивших припадника Хрватског већа одбране у Орашју, осумњичених за ратне злочине.

"Хрватска се свети БиХ због случаја Орашје. Нека хрватска председница погледа истини у очи, кад су у питању жртве у Јасеновцу", истакао је Мектић.

Мектић је рекао да не жели бити део ЕУ, ако је Хрватска представља. "Ако Хрватска представља ЕУ, дабогда ја никад не отишао у њу", навео је он.

Он је рекао да је из БиХ на ратиште у Сирији отишло 226 особа, да их је тамо тренутно 115, јер их је погинуло 65, а вратило их се 45.

"У последњих пола године није било ниједног одласка из БиХ на сиријско ратиште", додао је министар безбедности БиХ.

"....онда би скоро сви људи из БиХ били на страним ратиштима"

Овим поводом огласио се и заменик министарке одбране БиХ Сеад Јусић истакавши да босанскохерцеговачке службе имају знатно мање података, те да изјава Китаровић да се у БиХ враћа на хиљаде бораца "озбиљно забрињава".

У разговору с новинарима на маргинама дводневне међународне "Конференције о сигурносним изазовима за Европу" у Загребу, Јусић је казао да таква изјава хрватске председнице озбиљно забрињава.

"Њу сматрам изузетно релевантном особом, јер она управља обавештајно сигурносним службама у овој, нама суседној земљи", рекао је Јусић и додао да, ако је то тачно, онда имамо озбиљан проблем, и ми у БиХ и цела регија.

А, како је рекао, ако није тачно, онда имамо још озбиљнији проблем, рекао је Јусић.

На питање новинара који су подаци којима располаже БиХ, Јусић је одговорио да је министар сигурности Драган Мектић рекао да је на страним ратиштима око 140 особа из БиХ, те да их је око 50 погинуло.

"Углавном, ради се о десетинама или око стотину људи", казао је Јусић, нагласивши да нема капацитета да их буде више. Ако је реч о неколико хиљада, онда би скоро сви људи из БиХ били на страним ратиштима, навео је.

Рекао је и да су људи који се враћају са страних ратишта сигурносни проблем.

"Ти људи су под надзором, нико од њих није изван сигурносне и обавештајне контроле", додао је и подсетио да је БиХ донела закон о забрани одласка својих држављана на страна ратишта, који је дао "изванредне резултате".

Многи су од тих људи притворени и санкционисани и то је позитивно деловало и у овој и у прошлој години, рекао је Јусић.

Упитан да ли очекује извињење Грабар Китаровић, Јусић је одговорио да очекује реакцију Председништва БиХ те да ће оно тражити објашњење хрватске стране.

"Патронизирајућа политика Хрватске према Босни"

Ал џазира с тим у вези преноси да, иако је изјавама Китаровић има и реалних опасности, којих сви треба да будемо свесни и које не треба игнорисати, њено преувеличавање наводне исламске опасности доказ је да се не ради о искреној намери да се Босни помогне.

Такве оптужбе, у време кад Европом и светом владају исламофобија и ирационални страх од ислама и муслимана, не могу никако бити доживљене као добронамерне.

То је провидан покушај да се ослаби бошњачка политичка позиција, наводи портал Ал џазире Балкан.

Уствари, додаје се, то је сада већ део устаљене патронизирајуће политике Хрватске према Босни и Херцеговини, где се ствари показују горима него што јесу, не би ли светски моћници баш њима дали неку врсту мандата да "заведу ред у Босни".

За сада, наводи се, та политика не само да не пролази у Босни и у њеним политичким факторима, него ни у озбиљним међународним круговима, који су ту стратегију давно прозрели.

"За надати је се да ће то тако и остати са свим променама на политичкој сцени Европе које су у току.

Такав приступ хрватске политике, колико год се приказивао као добронамеран према Босни и Херцеговини и њеним народима, то није и само може додатно допринети дестабилизацији Босне и Херцеговине, па и региона.

На тај начин Хрватска не само да неће бити фактор стабилности на Балкану него ће Београд поново постати регионална адреса за решавање проблема.

Чини се да се управо тога плаши званични Загреб", пише Ал џазира и додаје да није тајна да то није у интересу ни политичког Сарајева, па је право питање чему онда ова офанзива на Босну и Херцеговину, а посебно бошњачки политички фактор у њој.

(Танјуг) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер