среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Колинда Грабар Китаровић: Албанци су наша браћа по оружју, многи Албанци су жртвовали своје животе за Хрватску
Хроника

Колинда Грабар Китаровић: Албанци су наша браћа по оружју, многи Албанци су жртвовали своје животе за Хрватску

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 19. јул 2018.

 Хрватска снажно подржава европску интеграцију Албаније и поздравља напредак који је до сада постигла у испуњавању критеријума неопходних за чланство у Европској унији, изјавила је данас у албанском парламенту хватска председница Колинда Грабар-Китаровић.

- Хрватска снажно подржава европску интеграцију Албаније и поздравља напредак остварен у испуњавању критеријума за чланство у ЕУ. Као земља енергичних и марљивих младих људи, Албанија има изврсне изгледе - рекла је председница током другог дана службене посете Тирани где се састала са председником парламента Гранитом Руцијем.

Такође је искористила прилику и да честита албанској страни на одлуци Европског већа о отварању приступних преговора у јуну 2019.

- Честитам вам на одлуци Већа која препознаје напредак Албаније и темељи пут ка отварању приступних преговора у јуну 2019. године - рекла је председница.

Поручила је да ће Хрватска наставити да подржава процес европске интеграције Албаније преносећи своја искуства и знања стечена на сопственом европском путу.

- Требало би да наставимо заједно да радимо како бисмо успоставили још бољу сурадњу као земља са изузетним геостратешким положајем, Албанија ће имати све значајнију улогу у југоисточној Европи. Хрватске се радује даљем јачању својих стратешких односа с Албанијом - поручила је Грабар-Китаровић.

То ће, како је истакла, донети позитивне процесе у суседству, како у виду стабилности и сигурности, тако и у побољшању господарске сигурности.

- Хрватска и Албанија могу заједно пуно тога да ураде - казала је председница.

Поновила је да Хрватска придаје велику важност стабилности, сигурности и просперитету југоисточне Еуропе и снажно заговара европску перспективу целог тог простора.

- Албанија је веома важан партнер, стратешки и политички, и ЕУ је то препознао - додала је председница.

У свом говору се осврнула и на "трајно и нераздвојно пријатељство" између две земље и улогу албанске националне мањине у хрватском друштву.

- Албанија је била наш пријатељ када нам је било потребно - објашњава она и подсећа на бројне Албанце који су се борили у рату у Хрватској, преноси Вечерњи лист.

- Били смо дословно браћа по оружју, пре него што смо 2009. ушли заједно у НАТО. Многи Албанци су жртвовали своје животе за Хрватску и верујте ми - Хрватска то неће заборавити" - додала је.

Председникца истиче да је Хрватска, земља на раскршју хришћанства и ислама, поморске и континенталне традиције, изврстан пример суживота, укључивости и интеграције разних култура и религија.

- Албанци су у потпуности интегрисани и цењени припадници хрватског друштва. Они воле и штите Хрватску, а истовремено су поносни и домољубиви Албанци, сјајан су пример позитивног утицаја на односе наших земаља - казала је председница, посебно подсетивши на заједницу Арбанаса код Задра која тамо живи од 18. века.

Такође је подсетила да пријатељство између две земље сеже још у доба када су Далмација и Албанија биле под влашћу Венецијанске Републике и у том контексту истакнула улогу албанског Гјергја Кастриотија Скендербега.

Албанија је иначе 2018. прогласила "Годином Скендербега", с бројним културним догађањима. Председница је казала да ваља знати да су Скендербег и његов син примили титулу почасних грађана Дубровачке Републике за њихов допринос у борби против Османлија.

Није заборавила споменути нити улогу хрватског историчара, преводитеља и политичара Милана Шуфлаја, једног од утемељивача албанологије, те историчара из 18. века Андрије Качића Миочића, као особе којима дугујемо историјске везе с Албанијом. Као "несумњиви историјски тренутак" у међусобним односима навела је отварање хрватског велепосланства у Тирани у марту 1994.

- Нека дуго живи хрватско-албанско пријатељство - поручила је хрватска председница на крају говора.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер