Књига Арчибалда Рајса „Чујте, Срби, чувајте се себе“ ускоро у школској лектири

Чувена књига Арчибалда Рајса “Чујте Срби, чувајте се себе” ускоро би могла да се нађе у школској лектири након петиције чије је потписивање у току.

Да школарци све мање читају и да је програм лектире за средњу школу одавно зрео за реформу, две су добро познате ствари. Зато је Јован Кнежевић, студент и велики поштовалац дела Арчибалда Рајса, недавно покренуо петицију да се чувена књига “Чујте Срби, чувајте се себе” чита као обавезна лектира у основним или средњим школама.

- Професори српског језика и родитељи одмах су подржали иницијативу. Рајсово завештање које нам је оставио да на време увидимо своје грешке, данас је неопходно штиво нашој омладини. На сајту петиције24.цом досад је прикупљено око 1.100 потписа, а за недељу дана почећемо акцију прикупљања потписа у градовима широм Србије. Чим скупимо 10.000 потписа, предаћемо петицију Министарству просвете - прича за “Блиц” Јован Кнежевић.

Професори српског језика не само да подржавају ову акцију, већ сматрају како она треба да буде повод да се коначно почне с реформом преобимног и лоше осмишљеног програма лектире за средње школе.

- Књига “Чујте Срби, чувајте се себе” могла би да се нађе бар у изборном делу лектире. Програм лектире за средње школе иначе већ дуго чека на реформу.

Направљене су измене за основну школу и ту се стало, иако је дошло до преклапања програма. Рецимо, ђаци читају “Ромеа и Јулију” у осмом разреду основне, па онда опет у првом разреду средње школе. Такође, лектира за основце препуна је савремених дела, док су средњошколцима она углавном ускраћена - објашњава Данијела Јелић, професорка српског језика у Школи за негу лепоте у Београду.

Последица лошег програма је, сматра она, што средњошколци алармантно мало читају, а лектиру савладају тако што на интернету читају скраћене, препричане верзије књижевних дела.

- Зашто средњошколци, на пример, не читају ништа од Слободана Селенића? Његове књиге су питке, лепе, пријемчиве за ђаке, а опет имају дубину. Требало би увести више савременика, попут Душка Ковачевића - поручује Јелић.

Да су и жеље ђаке сличне, показује пример библиотеке у Краљеву, где су ученици који су се спремали да крену у осми разред летос масовно тражили дело Душка Ковачевића “Ко то тамо пева”. Програму лектире, међутим, толико се неозбиљно приступа да ово дело још не постоји у штампаном издању у библиотекама, иако се већ неколико година налази у програму изборне лектире.

- Ковачевић и слични њему морају да буду у лектирама. Нажалост, омладина све мање чита, па ће вероватно једва дочекати да “Ко то тамо пева” савлада само кроз филм - каже Душан Ђоковић, оснивач и директор Академије уметности из Београда.

(Миљана Лесковац/Ненад Божовић – Блиц)