Klima101.rs: Koliko se klima u Srbiji promenila u poslednjih 30 godina?

 Kada sam bio mlađi deda mi je jednom prilikom pričao kako je za vreme služenja vojnog roka, 1954. godine, vraćajući se iz kasarne u njegovo rodno selo, prepešačio iz Srema u Mačvu preko zaleđene Save. Slika usamljenog vojnika kako hodi po velikoj reci okovanoj ledom dok ga hladni vetrovi šibaju po rumenom licu probudila je u meni romantičarsku fantaziju koju sam i sam želeo doživeti. Prošlo je skoro četvrt veka od kada sam čuo priču o šetnji preko Save, a led na njoj video sam samo jednom…

Ako bismo pretražili neke od istorijskih spisa o reci Savi iz 19. i 20. veka, pa i ranije, vrlo lako bismo mogli zaključiti da se rečna voda u prošlosti ledila znatno češće. Samo u 20. veku pamte se ledene zime iz 1900, 1923, 1932, 1935, 1940, 1941, 1954. (kada je Sava ledila čak dva puta), 1963. i 1964. godine. U godini mog rođenja, 1985, voda je zamrzla na nekoliko mesta, a 2012. godine dogodio se jedini led na Savi koji sam video svojim očima.

Zašto je nešto što je u prošlosti bilo gotovo uobičajena pojava danas postalo retkost?

Ako ste ikada razmišljali o ovom pitanju, ali i primetili da je broj ledenih dana iz godine u godinu postajao sve manji, ni ne razmišljajući o tome, uočili ste klimatske promene na delu.

Osmatranjem klimatskih promena u Srbiji pozabavili su se i eksperti za klimatologiju kako bi ono što smo mi subjektivnim osećajem primetili, stavili u okvire naučnog istraživanja. Zahvaljujući podacima za srednje mesečne vrednosti temperature i padavina sa meteorološke stanice Opservatorije Beograd, ali i podacima E-OBS i DanubeClim gridovanih klimatologija koje pokrivaju celu površinu Srbije, dobijeni su rezultati koji pokazuju tempo kojim se klima naše zemlje menja.

Temperatura raste

Kao polazna osnova sa kojom upoređujemo promene temperature koje su se desile u poslednje tri decenije, uzete su srednje godišnje temperature za period od 1961. do 1990. godine. Ono što je primećeno računanjem srednjih godišnjih temperatura od 1998. do 2017. godine jeste da su one u proseku porasle za 0.5 – 1.5 °C na teritoriji cele Srbije. Pored toga, trend zagrevanja se dodatno ubrzao poslednjih godina tako da su temperature u periodu od 2008. do 2017. bile i za više od 1.5 °C toplije u odnosu na bazni (referentni) period, dok je u pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje srednja godišnja temperatura porasla za čak 2 °C.

Posebno je alarmantan podatak to da se od početka merenja temperature u Srbiji, 10 najtoplijih godina dogodilo nakon ulaska u novi milenijum. Poslednje dve godine, 2018. i 2019. bile su najtoplije godine u istoriji Srbije od kada postoji sistematsko merenje.

U protekloj deceniji, godine su u proseku imale čak 25 letnjih dana (najviša dnevna temperatura viša od 25 stepeni) više nego u ranijem periodu. Sa druge strane, hladnih dana u Srbiji sve je manje. Broj dana tokom godine u kojima je temperatura išla ispod nule (mrazni dani) smanjio se za oko 10 u poslednjoj deceniji. Nesumnjivo je da godišnja doba postaju sve toplija i toplija.

Produžena leta i skraćene zime utiču na poremećaj u početku i dužini trajanja vegetacione sezone biljaka. Biljke razvijaju svoje vegetativne organe na osnovu spoljašnje temperature, tako da se zahvaljujući klimatskim promenama listanje i cvetanje dešavaju sve ranije u toku godine.

Pa dobro, to i nije neki problem, duže ćemo uživati u zelenilu biljaka! Eh, nažalost, ima tu jedna začkoljica…

Kiša sve češće pada onda kada nam nije potrebna

Promene klime u Srbiji ne ogledaju se samo u temperaturi, već i u padavinama, a naročito u sezonskoj preraspodeli i intenzitetu padavina tokom letnjih meseci.

Iako je ukupna količina kiše koja u našoj zemlji padne tokom godine ostala približno ista, primećeno je da letnji meseci postaju suvlji, dok su u hladnijem periodu godine padavine obilnije nego ranije. Ove promene često donese velike probleme poljoprivrednim usevima i utiču na smanjen kvalitet i količinu prinosa.

Svedoci smo i sve intenzivnijih padavina tokom letnjih meseci. Drugim rečima, postala je uobičajena pojava da se prosečna količina padavina za ceo mesec sruči na zemlju u toku samo par dana, a zatim… ništa i po nekoliko nedelja zaredom.

Poremećen režim padavina uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta. Nadam se da svi pamtimo katastrofalne poplave iz 2014. godine, ali i brojne suše, zbog kojih poljoprivrednici često trpe ogromne gubitke u proizvodnji.

Šta će nam budućnost doneti ako klima nastavi da se menja?

Uočavanje klimatskih promena dok se one odvijaju omogućava nam da predvidimo šta nas može čekati u budućnosti. Ako ne zaustavimo brzo povećavanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, do kraja 21. veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature za 4.3 °C u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.

Ovo povećanje temperature i poremećen režim padavina, možda nekome ni ne izgledaju naročito strašno, ali zasigurno sa sobom nose posledice koje mogu biti veoma ozbiljne:

 - Veća učestalost i dužina trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda,

 - Povećan rizik od poplava,

 - Češći šumski požari,

 - Smanjen prinos poljoprivrednih useva usled suša i ranijeg početka vegetacionog perioda,

 - Pogoršan kvalitet pijaće vode,

 - Povećana potrošnja energije tokom letnjih meseci i

 - Veći rizici po zdravlje ljudi.

U narednim nedeljama pisaćemo vam opširnije o tome kako bi se klima naše zemlje mogla menjati u budućnosti i kakve posledice će sa time doći.

Ako se ove prognoze o povećanju temperature zaista ispune i temperatura nastavi da raste tokom narednih godina bojim se da nikada više neću dobiti priliku da prošetam zaleđenom Savom. Čak iako se površina reke i smrzne, bila bi to šetnja po tankom ledu…

(klima101.rs)