Кина не верује у договор о климатским променама

Кина је саопштила учесницима конференције УН о климатским променама у Копенхагену, да не види могућност за постизање оперативног договора ове недеље.

Како је агенцији Ројтерс изјавио извор повезан са конференцијом, који је желео да остане анониман, кинеска делегација је предложила да уместо њега буде усвојена "нека врста кратке политичке изјаве".

Неименовани званичник је рекао да се настављају преговори, како би ипак била пронађена могућност да у петак буде потписан оперативни споразум за решавање проблема глобалног загревања.

У завршници климатске конференције УН, преговори су и даље у кризи јер нема јасног текста финалног споразума о којем се преговара, а министри за заштиту животне средине из 192 земље од прошлог уторка настоје да разјасне кључна питања пре доласка шефова држава и влада.

Још је неизвесно хоће ли се постићи споразум о новом обавезујућем уговору о мерама за мање испуштање штетних гасова у атмосферу.

Пред делегатима су два главна питања од којих зависи укупни успех скупа: колико ће богате земље понудити сиромашнима за нове чисте технологије - и за колико ће богате земље смањити количину штетних гасова које испуштају у атмосферу?

Више од сто најсиромашнијих земаља тражи да се раст температуре ограничи на највише један и по степен и наводе научне доказе да би ограничење на два степена било опасно по њихове земље.

Финансијска помоћ је за многе земље у развоју најбитнија тема конференције. У светским окврима, већина афричких земаља производи незнатне количине штетних гасова и зато их разговори о смањењу емисија не занимају.

Уколико развијене земље понуде довољну дугорочну финансијску помоћ најсиромашнијим земљама за ублажавање последица климатских промена, могуће је да ће довољан број њих подржати усвајање споразума.

Ако се финансијска питања не реше, бар у најширим оквирима, климатски преговори ће се наставити у јуну у Бону, у Мексику за годину дана и тако у недоглед, упозорио је јуче Фајненшел тајмс.

Због тога на конференцији у Копенхагену расте нервоза, будући да учесници скупа, којима би данас и сутра требало да се придружи око 120 шефова држава или влада, у претходних десет дана нису успели да постигну напредак у преговорима о корацима које би државе света требало да учине како би се постигао договор о новом глобалном климатском пакту.

Тај документ би требало да наследи важећи Протокол из Кјота, будући да овоме важност истиче 2012. године.

Конференција би требало да се оконча у петак, али завршни документ није на видику, упркос покушајима домаћина, Данске, да сачини текст који би могао да буде усвојен, пренеле су агенције.

"Ово је процес у коме учествује више страна и не може се тек тако изаћи са неким текстом који је пао с неба", изјавио је у среду кинески делегат Су Веј. Он је оценио да би одлука председништва конференције да представи такав текст "могла да буде огромна препрека процесу и да у великој мери угрози успешни резултат скупа у Копенгахену".

И друге земље у развоју протестовале су због таквог потеза Данске.

Малдиви, острвска држава најтеже угрожена дизањем нивоа мора као последицом климатских промена, страхује да би конфузија с текстом завршног документа могла да буде ризик за успешно окончање скупа.

"Уколико не успемо да постигнемо договор у наредних 48 сати, плашим се да смо пропали", рекао је представник Малдива.

Афричке државе су покушале да изведу преговоре из ћорсокака ублаживши сопствене захтеве за помоћ коју би развијене државе требало да им обезбеде како би могле да се изборе са последицама климатских промена.

"Знам да ће мој предлог разочарати неке Африканце", рекао је етиопски премијер Мелес Зенави, који је, у име афричких држава, изнео предлог да та помоћ достигне 100 милијарди долара годишње 2020. године.

Он је такође подржао краткорочну помоћ од 10 милијарди долара годишње између 2010. и 2012, тачно колико су предложиле Европска унија и САД.

ЕУ је претходно предложила да помоћ богатих земаља сиромашним државама до 2020. године достигне 150 милијарди долара.

Група афричких држава је још колико ове недеље захтевала 400 милијарди долара годишње.

Зенави је рекао да би помоћ земљама у развоју да се изборе са последицама климатских промена и смање сопствену емисију штетних гасова требало да почне да пристиже 2013 и да "до 2015. достигне 50 милијарди долара, а до 2020. - 100 милијарди годишње".

"Најмање 50 одсто те суме било би намењено прилагођавању променама најугроженијих и сиромашних земаља и региона попут афричких и малих острвских држава", рекао је он.

(Танјуг)