Кина и Русија у Савету безбедности ставиле вето на нове санкције Северној Кореји

 Кина и Русија ставиле су у четвртак вето на резолуцију УН коју су подржале Сједињене Државе за увођење нових оштрих санкција Северној Кореји због низа лансирања интерконтиненталних балистичких ракета које се могу користити и за нуклеарно оружје.

Гласање у 15-чланом Савету безбедности завршено је с 13-2 и означило је прву озбиљну поделу међу пет сталних чланица најмоц́нијег тела УН с правом вета.

Савет безбедности је јединствено увео санкције после прве пробне нуклеарне експлозије Северне Кореје 2006. године и пооштравао их је од тада, настојец́и да обузда севернокорејске нуклеарне и балистичке ракетне програме и спречи њихово финансирање.

Америчка амбасадорка Линда Томас-Гринфилд позвала је на јединство пре гласања у четвртак, назвавши шест овогодишњих тестова интерконтиненталних балистичких пројектила Северне Кореје „претњом за целу међународну заједницу“.

Кина је уочи гласања најавила своје противљење новим санкцијама Северној Кореји, а кинески амбасадор у УН, Жанг Јун, позвао Сједињене Државе да предузму "смислене, практичне акције" да би обновиле дијалог с Пјонгјангом и нашле политичко решење за ситуацију на Корејском полуострву, где је Корејски рат 1950-53. године завршен само примирјем, а не и мировним споразумом, те криза траје непрекидно од тада.

У среду је Јужна Кореја известила да претпоставља да је Северна Кореја пробно лансирала интерконтинентални пројектил и две ракете мањег домета. То је био 17. случај испаљивања севернокорејских пројектила ове године.

У последњој резолуцији о санкцијама усвојеној у децембру 2017, Савет безбедностти се обавезао да ц́е даље ограничити извоз нафте у Северну Кореју ако изврши лансирање балистичке ракете способне да досегне интерконтинентални домет.

Америчка амбасадорка у УН је овог месеца рекла да су у последње четири године "две чланице" Савета безбедности што се јасно односило на Кину и Русију, "блокирале сваки покушај" да се спроведу санкције Уједињених нација против Северне Кореје.

Резолуција која није изгласана у четвртак требало је да смањи извоз сирове нафте у Северну Кореју са четири милиона барела годишње на три милиона, а смањила би извоз рафинисаних нафтних деривата са 500.000 барела годишње на 375.000. Такође би се Северној Кореји забранило да извози минерална горива, минерална уља и минералне воскове.

Поред тога, резолуција би забранила продају или трансфер свих дуванских производа у Северну Кореју, пооштрила би поморске санкције и забранила извоз ручних и зидних часовника и њихових делова из те земље.

Предложена резолуција би наметнула глобално замрзавање имовине групи "Лазарус", коју је створила Северна Кореја. У тексту се каже да се "Лазарус" бави "сајбер шпијунажом, крађом података, новчаним пљачкама и деструктивним операцијама злонамеерног софтвера" против државних, војних, финансијских, производних, издавачких, медијских и забавних институција, као и бродских компанија и критичне инфраструктуре.

Резолуција би, да је прихваћена, такође замрзнула имовину трговинске корпорације "Кореја Намганг трејдинг" која шаље севернокорејске раднике у иностранство а они доносе приход држави.

Санкције би погодиле и компанију "Хегумганг Трејдинг", за коју предлог рецолуције каже да је сарађивала с једном компанијом из Мозамбика под уговором од шест милиона долара који се односи на ракете земља-ваздух, радар и преносиве системе против-ваздухопловне одбране.

(Бета-АП)