KFOR: Sporazum o "relaksaciji" Vazdušne zone bezbednosti odgovor na posvećenost Srbije regionalnoj bezbednosti

U prisustvu načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića i komandanta KFOR-a general-majora Guljelma Luiđija Miljete, u Prištini je potpisan Sporazum o privremenim operativnim procedurama nakon pune relaksacije Vazdušne zone bezbednosti.

U ime Vojske Srbije, Sporazum je potpisao zamenik komandanta Združene operativne, general-major Slavoljub Janićijević, navodi se na sajtu Ministarstva odbrane Srbije.

Vazdušna zona bezbednosti, koja je definisana Vojno-tehničkim sporazumom, proteže se duž administrativne linije sa KiM u širini od 25 kilometara.

Na sajtu Kfora istovremeno je saopšteno da je odluka o relaksaciji vazdušne zone bezbednosti doneta kao odgovor na konstruktivan pristup i kontinuiranu posvećenost Srbije normalizaciji balkanskog vazdušnog prostora, kao i da odražava pozitivnu saradnju KFOR-a i Vojske Srbije.

Takođe se naglašava da zemlje NATO uvažavaju i cene napredak u produbljivanju odnosa Srbije i NATO, kao i saradnju po pitanjima od zajedničkog interesa.

(Tanjug)

Diković u Prištini na potpisivanju sporazuma sa Kforom

U prisustvu komandanta Kfora Guljelma Luiđija Miljete potpisan Sporazum o privremenim operativnim procedurama nakon pune relaksacije Vazdušne zone bezbednosti.

Pre nego što su Jens Stoltenberg i Aleksandar Vučić u Beogradu saopštili odluku o ukidanju restrikcija u Vazdušnoj zoni bezbednosti, prostoru od 25 kilometara od administrativne linije u pravcu centralne Srbije, u Prištini je juče na vojnom nivou potpisan sporazum o tome.

– Uoči odluke o relaksaciji Vazdušne zone bezbednosti, u prisustvu načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića i komandanta Kfora general-majora Guljelma Luiđija Miljete, u Prištini je potpisan Sporazum o privremenim operativnim procedurama nakon pune relaksacije Vazdušne zone bezbednosti. U ime Vojske Srbije, sporazum je potpisao zamenik komandanta Združene operativne komande general-major Slavoljub Janićijević – navedeno je kratko na sajtu Ministarstva odbrane, na kraju opširnog izveštaja o poseti generalnog sekretara NATO-a.

Tim povodom objavljena je i informacija na sajtu Kfora, u kojoj se ističe da je ova odluka posledica napretka i produbljivanja odnosa Srbije i NATO-a. Ističu se konstruktivan pristup Srbije otvaranju gornjeg vazdušnog prostora iznad Kosova za civilni avio-saobraćaj, kao i predstojeći angažman za otvaranje nižih slojeva vazdušnog prostora za civilnu upotrebu. Time će se dobiti kraći vazdušni putevi u regionu, uz poboljšanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja, navodi se u ovoj informaciji.

Međutim, Kfor ne govori o ukidanju već o „relaksaciji” Vazdušne zone bezbednosti, što je isti termin koji se koristio i prilikom „relaksacije” Kopnene zone bezbednosti (KZB), koja je, posle sukoba na jugu Srbije, uz jačanje saradnje tadašnje SRJ i NATO-a, zapravo ukinuta – srpskoj vojsci je dozvoljen dolazak do administrativne linije.

U Ministarstvu odbrane juče nisu želeli da detaljnije obrazlažu sporazum o Vazdušnoj zoni bezbednosti, pa je nejasno da li bi se ona teoretski mogla ponovo uspostaviti odlukom komandanta Kfora, odnosno NATO-a. Kao i KZB, i ona je regulisana Vojno-tehničkim sporazumom (u javnosti poznatijem kao Kumanovski sporazum), kojim su određeni uslovi pod kojima su Vojska Jugoslavije i MUP Srbije napustili južnu pokrajinu, ali i saradnja dojučerašnjih neprijatelja.

U tom poratnom vremenu, ona se prostirala 25 kilometara od administrativne linije, i u tom pojasu nisu bili dozvoljeni letovi vojnih aviona i helikoptera kao ni raspored svih sredstava PVO: raketa, artiljerije i radara. Za kopnenu i vazdušnu zonu bezbednosti pomenutim dokumentom zadužen je komandant Kfora, čija bi odluka bila konačna i u slučaju bilo kakvih nesporazuma dve strane. Vremenom je sužavana i Vazdušna zona bezbednosti, prvo na deset a zatim i na pet kilometara i na tom prostoru je postojala godinama.

Ta pravila su striktno poštovana, tako da nije bilo ozbiljnijih incidenata. Čak i najviši rukovodioci Srbije, prilikom posete snagama VS-a i MUP-a u KZB, nisu mogli da na odredište stignu direktno helikopterom, već su sletali uglavnom u kasarne na obodu KZB-a. Komplikovana procedura bila bi prepreka i za sanitetsku evakuaciju, samo jednom je, koliko je poznato javnosti, takva situacija uvežbavana uz saglasnost Kfora.

Predstavnici Srbije reviziju Kumanovskog sporazuma, u delovima koji se odnose na vazdušnu i kopnenu zonu bezbednosti, tražili su još 2008. godine.

I dalje bez radara na Kopaoniku

Imajući u vidu da između snaga NATO-a na Kosmetu i srpske vojske i policije nije bilo incidenata od završteka rata 1999. godine, pravi test poverenja između Srbije i NATO-a moglo bi biti postavljanje radara na Kopaoniku koji se nalazio tik uz administrativnu liniju. Nije u funkciji još od rata 1999. godine, a posle „relaksacije” Vazdušne zone bezbednosti nema formalnih prepreka da srpski sistem vazdušnog osmatranja i javljanja vrati ovaj uređaj na najbolju tačku za radare u Srbiji. Svih ovih godina od zvaničnika je bilo teško dobiti odgovor na pitanje zašto se, u eri međunarodne saradnje sa Zapadom, radar ne vrati na Kopaonik. Nezvanično, poznavaoci prilika smatraju da je razlog neučestvovanje Srbije u regionalnim inicijativama za stvaranje integrisanog vojnog sistema osmatranja za potrebe država regiona.

M. Galović

(Politika)