четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Како је ко гласао у Генералној скупштини УН
Хроника

Како је ко гласао у Генералној скупштини УН

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 08. октобар 2008.
Генерална скупштина УН усвојила је данас већином гласова резолуцију којом се од Међународног суда правде тражи саветодавно мишљење о законитости проглашења независности Косова.

 Србија је затражила да Међународни суд правде одговори на питање "да ли је независност Косова коју су једнострано прогласиле привремене институције самоуправе у складу с међународним правом".

За резолуцију су гласали представници 77 земаља, против је било шест, а 74 је било уздржаних. Кад добије захтев, Међународни суд правде сам одлучује о динамици разматрања - по хитном поступку или у редовној процедури.

На оцену тог суда може се чекати и више година, а његове одлуке нису обавезујуће.

Међународни суд правде, који би након данашње одлуке Генералне скупштине УН требало да да мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова, главни је судски орган УН који постоји више од шест деценија.

Установљен је у јуну 1945. године, на основу Повеље УН, а почео је да ради у априлу 1946. године. Седиште Суда је у Холандији, у Палати мира у Хагу.

Од шест главних органа УН, једини је који се не налази у Сједињеним Америчким Државама, односно у Њујорку. Улога Суда је да решава - у складу са међународним правом - правне спорове, које пред њега износе државе, као и да пружа саветодавна мишљења на правна питања, која му поставе овлашћени органи УН или специјализоване агенције.

У раду Суда учествује 15 судија. Њихов мандат траје девет година, а бира их Генерална скупштина УН и Савет безбедности УН. Административни орган Суда је Регистар, који му асистира, а званични језици су енглески и француски.

Од првог случаја изнетог пред суд, 22. маја 1947. године, до 18. августа 2008. године, у Генералну листу Суда уписано је 140 случајева. Захтев за оцену легалности једнострано проглашене независности Косова је 25. случај да светска организација од Међународног суда правде тражи да процени да ли је нешто у складу са међународним правом.

Србија је 15. августа предала у званичну процедуру Генералне скупштине Уједињених нација предлог резолуције Србије којим се тражи мишљење Међународног суда правде о Косову. Саветодавно мишљење Међународном суду правде први пут је затражено 1947. године, а захтев се односио на услове за пријем неке државе у чланство УН.

Последњи пут мишљење тог Суда тражено је 2003. са питањем да ли је израелска изградња зида на окупираним паелстинским територијама била легална. Питања која се односе на територије или спорове разматрана су до сада осам пута. О југозападној Африци (Намибији) Међународни суд правде изјашњавао се у више наврата на различита питања (1949, 1954, 1955, 1970), 1974. године тражено је мишљење о западној Сахари, а 2003. о израелско-палестинском спору.

Међународни суд правде процењивао је и тумачење мировних споразума са Бугарском, Мађарском и Румунијом (1949), а 1980. бавио се споразумом Египта и Светске трговинске опрганизације. Остала питања која су Суду упућивана са захтевом да оцени легалност односила су се углавном на УН, а два пута је разматрана употреба нуиклераног оружја , 1993. и 1995.

Кад добије захтев, Међународни суд правде сам одлучује о динамици разматрања - по хитном поступку или у редовној процедури. На оцену тог суда може се чекати и више година, а његове одлуке нису обевезујуће.

Резолуцију Србије у Генералној скуп тини УН подржало је 77 држава, шест је било против, 74 уздржано, нису гласале 36 државе, док једна држава није имала право гласа.

Током гласања у Генералној скупштини УН уздржане су биле Афганистан, Андора, Јерменија, Аустралија, Аустрија, Бахамска острва, Бахрејн, Бангладеш , Барбадос, Белгија, Белизе, Бенин, Бутан, Бугарска, Буркина Фасо, Камерун, Канада, Колумбија, Хрватска,Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Грузија, Немачка, Гана, Хаити, Мађарска, Ирска, Израел, Италија, Јапан, Јордан, Летонија, Либан и Литванија.

Уздржане су били и Луксембург, Малезија, Малта, Монако, Монголија, Мароко, Непал, Холандија, Нови Зеланд, Оман, Пакистан, Перу, Пољска, Португал, Катар, Кореја, Молдавија, Света Луција, Самоа, Сан Марино, Сијера Леоне, Словенија, Шведска, Швајцарска, Тајланд, Македонија, Того, Тринидад и Тобаго, Уганда, Украјина, Уједињени Арапски Емирати, Велика Британија, Вануату и Јемен.

Против српске иницијативе су биле Албанија, Маршалска острва, Микронезија, Науру, Палау и Сједињене Америчке Државе.

За српску иницијативу су гласали Алжир, Ангола, Антигва, Аргентина, Азербејџан, Белорусија, Боливија, Боцвана, Бразил, Брунеј, Камбоџа,Чиле, Кина, Конго, Костарика, Куба, Кипар, Кореја, Џибути, Доминикана, Египат, Салвадор, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, Фиџи, Грчка, Гватемала, Гвинеја, Гвајана, Хондурас, Исланд, Индија, Индонезија, Иран и Јамајка.

Српску иницијативу подржали су и Казахстан, Кенија, Киргистан, Лесото, Лихтенштајн, Мадагаскар, Маурицијус, Мексико, Црна Гора, Мјанмар, Намибија, Никарагва, Нигерија, Нигер, Норвешка, Панама, Папуа Нова Гвинеја, Парагвај, Филипини, Румунија, Русија, Свети Винсент и Гренадини, Србија, Сингапур, Словачка, Соломонска острва, Јужна Африка, Шпанија, Шри Ланка, Судан, Суринам, Свази, Сирија, Тимор, Танзанија, Уругвај, Узбекистан, Вијетнам, Замбија и Зимбабве.

Нису гласале Босна и Херцеговина, Бурунди, Зеленортска острва, Централноафричка Република, Чад, Коморска острва, Обала Слоноваче, Еквадор, Етиопија, Габон, Гамбија, Гранада, Гвинеја Бисао, Ирак, Кирибати, Кувајт, Лаос, Либија, Малави.

Нису гласали ни Малдиви, Мали, Мауританија, Мозамбик, Руанда, Свети Кристофер и Невис, Сао Томе и Принципе, Саудијска Арабија, Сенегал, Сејшели, Сомалија, Таџикистан, Тонга, Тунис, Турска, Туркменистан и Венецуела. Либерија прво није гласала, онда се јавила да је против, али је потом саопштено да она нема право гласа.
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер