Јутарњи лист: Како изгледа бити Србин у Хрватској 2016. године

Загребачки "Јутарњи лист" објавио је занимљив текст којим кроз причу о једном Марину објашњава како изгледа бити Србин у Хрватској 2016. године. Текст преносимо у целости.

"Најтежих седам минута у дану Марину почиње у 7.40 ујутро, када се на аутобусном терминалу Чрномерец укрца на линију 128", пише на почетку текста у "Јутарњем листу".

Тај аутобус вози према Светом Духу, где Марин похађа гимназију. Осим њега, и његових школских пријатеља, у аутобусу су и његови вршњаци из суседне средње школе. Сличних су година, сличних интересовања, али је разлика у тому што су Марин и његови пријатељи Срби.

Аутобус на путу од Чрномерца до његове школе стане на четири станице, а те четири станице изгледају као "постаје крижног пута".

- Шта је, Србендаре? Добили сте најмодернију школу, а жалите се да немате никаквих права. Четнички синови. Смрдите - реченице су које Марин и његова екипа слушају на том седмоминутном путовању.

Углавном ћуте, иако би им најрадије одговорили. Непријатне сцене они најсигурнији држе за себе, но има и оних, попут Марина, који свакодневне трауме вербалног насиља деле са својим професорима.

- И сама се возим тим аутобусом, и таквих и сличних, много бруталнијих увреда наслушала сам се и ја. Деца ми се поверавају и то је тешко слушати. Најлакше је ту децу окривити или слегнути раменима и рећи како се ту ништа не може. Но те сцене само су одраз друштва и актуелне ситуације у којој живимо - каже ми Мира Бичанић, професорица хрватској језика која већ 11 годину ради у Српској православној Општој гимназију “Кантакузина Катарина Бранковић” у Загребу.

Марин је у седмоминутној вожњи до школе био и у 6. новембра прошле године, када су њега и његове пријатеље напали вршњаци из суседне школе. Након изласка из аутобуса, "комшије" су посегнули за камењем и почели да гађају своје вршњаке. Марин и његови пријатељи побегли су у двориште своје гимназије, а један бачени камен завршио је на прозору Духовног центра у којем станује митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а који се налази уз српску гимназију. Због тога је за овај случај сазнала јавност. Нико од ученика није био повређен, али је траума од непрестаног вербалног малтретирања остала.

Зато Марин, а и многи његови пријатељи, више у школу не одлази у 7.40 с терминала на Чрномерцу, него много раније. Из школе не одлазе одмах након што звоно означи крај наставе, већ причекају 30-ак минута. На тај начин, уверени су, избећи ће у аутобусу своје вршњаке - "комшије".

За потребе ове приче ученика српске гимназије назвали смо Марин. Он се зове другачије, а његова искуства и искуства његових пријатеља, испричала нам је професорка Барић, којој се они редовито поверавају.

Пример вербалног насиља на ученике ове школе, само један у низу бројних примера које је Српско народно вијеће у уторак представило у билтену Говор мржње и насиље према Србима у 2015. години, и где су побројани случајеви етнички мотивисаног насиља, претњи и говора мржње усмерених против Срба у Хрватској.

Бројке које је представио билтен су следеће:

Према подацима МУП-а, број казнених дјела мотивисаних етничком мржњом је у порасту у односу на 2014. годину. У тој години било је осам таквих дела, а три случаја односила су се на Србе. Лане је било 16 таквих дела, а 14 их се односило на грађане српске националности.

Према подацима Уреда пучке правобранитељке, у 2014. примљено је 57 притужби на дискриминацију по основи националног поријекла, а у 2015. примио је 72 притужбе. Према подацима СНВ-а и СДСС-а, евидентирано је 189 случајева етнички мотивисаног насиља, говора мржње и пријетњи против Срба у 2015. години. У 2014. било је 82 таква случаја.

Приликом представљања тог извештаја Милорад Пуповац, председник СНВ-а, рекао је како је разлог пораста насиља према Србима све очигледнији национализам, који се разбуктава од уласка Хрватске у Европску унију, супротно европском опредељењу ове државе. За то је прозвао ХДЗ и његово напуштање демохришћанске оријентације и савез с онима који заступају проусташке ставове.

"Једносмерна карта за Београд"

Милијан Бркић, главни секретар ХДЗ -а, узвратио му је како "хрватску јавност и грађане не треба контаминирати паранојом страха јер нико у Хрватској није угрожен, па ни Пуповац", и закључио:

- Ако је, нека оде тамо где неће бити угрожен - додао је Бркић.

Таква његова изјава, уверен је Саша Милошевић, уредник тог билтена, само показује како је погоршање положаја Срба у Хрватској у последње три године недвосмислено повезано с консолидацијом ХДЗ-а, његовим "повратком темељним вредностима".

- Сваке је године све више графита и поклича “Уби Србина”, све је више безобзирних порука политичара “Ако сте овде угрожени - идите тамо где нисте”, а сваке године је све мање Срба у институцијама, све мање испуњавања обавеза државе према избеглицама, према жртвама ратних злочина. Тај је тренд јасан и опипљив, постојан, поткрепљују га бројке и догађаји, друштвена атмосфера, тако да данас не можемо одржати дословно ни једну манифестацију, приредбу или трибину, било где у земљи и било којим поводом, која има предзнак "српски или "антифашистички" без претњи, протеста и снажног, често насилног, супротстављања - каже Милошевић.

Ауторка Извештаја Тамара Опачић због садржаја билтена већ је добила анонимну понуду "да јој купе једносмерну карту за Београд".

Историјско Санаредово "Христос се роди"

Погоршање положаја Срба у Хрватској, према саговорницима "Јутарњег", почело је пре три и по године, након што је Томислав Карамарко постао председник ХДЗ-а.

Његова изјава у Карловцу, док је још био кандидат за председника, како је за њега "коалиција са СДСС-ом била понижавајућа", уверени су, била је само најава оног што се догађа данас.

Саговорници "Јутарњег" готово са жаљењем говоре о временима када је ХДЗ водио Иво Санадер, када је сарадња те странке са српском заједницом у Хрватској била "бар коректна".

Сарадњу са српском заједницом започео је још 1996. године председник Фрањо Туђман, наставило се у време премијера Ивице Рачана, а тим путем кренуо је Санадер када је у јануару 2004. године познатим "Христос се роди" на божићном домјенку СНВ-а честитао православни Божић.

То је било време када се Хрватска приближавала преговорима око уласка у ЕУ и однос с највећом мањинском заједницом у држави морао је бити видљив европским посматрачима. У то време српска заједница живела је у релативно стабилној и релативно неконфликтној ситуацији. Исто је, очекивано, настављено и у Милановићеву мандату.

Цело то време српска заједница имала је свог представника у Влади, или су неки чланови Владе били српске националности, као у време бивше Владе. Да ли их је било четворо или петоро, мање је важно.

Влада без Срба

Тим Тихомира Орешковића саткан из редова Домољубне коалиције, предвођене ХДЗ-ом и Мостом, тих "проблема" нема.

- Ово је први ХДЗ од осамостаљења који у саставу нема ниједног члана из редова српске заједнице. ХДЗ, која је кључна странка политичког живота у Хрватској, први пут у последњих 20 година нема сарадњу с нама и први пут не делимо одговорност за међуетничке односе и политичку толеранцију - каже за "Јутарњи" Милорад Пуповац, председник СНВ-а, чији је поштански сандучић непознати аутор преименовао у "у четничко народно вијеће". Пуповац уредно пуни датотеку с увредама које свакодневно примају његови сарадници.

- Каква је разлика између гована и стајског ђубрива? Ђубриво помаже у расту, а говна смрде док их дубоко не закопаш - једна је од добијених пријетњи у тој датотеци.

Због свих претњи које је добијао, писао је председници Колинди Грабар-Китаровић.

Писао је и због протеста подршке З1 телевизији чији је уредник и водитељ Марко Јурич "упозорио" мајке с децом да не шетају Цвјетним тргом и поред православне цркве, јер би неко могао да истрчи с ножем и "обави свој четнички пир". Његова мета био је митрополит Порфирије и снимак из Чикага на којем је наводно ухваћен да пева четничке песме. Тај снимак први су објавили неки српски националистички медији, након што је лане у априлу осудио паљење хрватске заставе у Београду и говор мржње хашког оптуженика Војислава Шешеља.

Веће за електронске медије је на три дана забранило телевизији емитовање, а након протеста су председници Већа Мирјани Ракић, Јурић и Велимир Бујанац поклонили четничку капу. На истом протесту био је и потпредседник Сабора Иван Тепеш из ХСП АС-а.

"Црвена капа" за хрватске националисте

Председница Грабар-Китаровић је Пуповцу одговорила како је "сагласна с Вама у тврдњи да је у хрватском друштву порасла нетрпејивост”, да су претње недопустиве, али да "очите провокације и вређање националних осећања хрватскога народа и велике већине хрватских држављана који воле своју земљу не могу називати "перформансима", "новинарским" или "уметничким слободама" или "сатиром".

Није истанула, али је било јасно да председница мисли на "Новости" српско гласило СНВ-а које се финансира из буџета, и које су "црвена капа за све националисте".

Провокативна насловница са срушеним хрватским МИГ-овима, уз натпис Оба су пала, па парафразирање хрватске химне и на крају Точка на У с министром Златком Хасанбеговићем с ХОС-овом капом на глави, обезбедила је уредништву часописа стотине мејлова и писама увреда и претњи.

- Марш из државе! Антихрвати! Набијем вас на курац, стоко четничка! Због вас и вама сличних Срби ће заиста нестати одавде, а неће отићи ни у Србију! - неке су од порука.

Уредник "Новости" Ивица Ђикић каже да је то очекивао.

- Ми радимо свој посао. Претили су нам и раније, али то су били маргиналци. Сада је другачије. Након насловнице с Хасанбеговићем, добили смо око сто претећих порука. Променило се то да сада прете такозвани обични грађани, и то не изненађује када се те исте поруке емитују с врха власти - каже Ђикић.

Многи су уверени да су управо "Новости" због својих провокација креирале атмосферу у којој националисти позивају на линч Срба.

- Не сматрамо се одговорнима за пораст насиља. Наш посао је новинарски и нисам тај који би требао да процени да ли смо ми узрок томе - каже Ђикић.

Неколико је ситуација свакако утицало на чињеницу о којима у извештају говори СНВ.

Полазна тачка свакако је оштар заокрет ХДЗ-а удесно. Тај заокрет ХДЗ-а посебно се огледава у сарадњи са странкама које се представљају као државотворне и хрватске, и које имају, благо речено, врло упитан став о српској и осталим мањинама у Хрватској. Антисрпска реторика и политика тих странка пре десетак година могла се чути једино у опскурним кафанама. Данас, готово да су постали хрватски политички мејнстрим.

На то се надовезала и антићирилична кампања која је попримила антицивилизацијске размере и увелике је допринела погоршању положаја према Србима.

На ту кампању надовезао се и протест ветерана у Савској.

А све то, имало је само један циљ - што бољи узлет за парламентарне изборе.

Ружа Томашић тако у мају, месец дана пре него што ће Карамарко најавити свој антикомунистички манифест, коментаришући изјаву српског министра рада Александра Вулина, који је поручио Хрватској да не дели лекције Србији, одговара врло искрено.

- Нека они моле Бога да ми не почистимо своје двориште, јер ако ми почнемо чистити своје двориште, имаће они још јако пуно Срба из Хрватске који ће морати да иду у Србију. Они држе ову државу за благајну и самопослугу, а ништа јој не дају - рекла је Томашић, која је постала европарламентарка на листи ХДЗ-а.

Али, све то могуће је, уверен је Милошевић, јер је Хрватска већ ушла у ЕУ и посматрачима се више не мора неискрено додворавати.

- Оно што чини главну разлику у односу на стање од пре десетак година је - недостатак наде, сазнање да више нема ни тих слабашних "коректива" шовинизму, попут Европске Уније, већ смо препуштени сами себи и свом понављању историје - каже Милошевић.

У билтену чији је уредник наводе се бројни примери нетрпељивости.

"У ноћи с 15. на 16. јула, група од 10 до 15 млађих особа напала је тројицу младића српског држављанства на Тргу бана Јелачића, при чему је једна од жртава претрпела теже телесне повреде. Следећи дан припадници навијачке групе "Бед блу бојс упадају у воз на загребачкој железничкоој станици и бејзбол палицама нападају двојицу младића српске националности старости 21 и 28 година.”

- Улетели су у воз и псовали нам мајку српску. Тукли су ме песницама и палицама, како по глави, тако и по целом телу. Трајало је као читаву вечност. Одједном је неко повикао: ‘Полиција’ и сви су се разбежали - сведочанство је једног од младића који је лекарску помоћ потражио у Словенији.

У августу се полицији обратила ћерка српског цивила који је убијен током акције Бљесак у Медарима.

"Убиј Србина", "Србе на врбе"...

Двадесет година након ексхумације из заједничке гробнице и идентификације у Загребу, крајем маја сахранила је оца на месном гробљу Трнава - Медари. Венци и крст на гробу њеног оца били су након неколико дана запаљени. Раније у фебруару, клуб СДСС-а је у Сабору одржао конференцију за медије и изразио неслагање због посета Бранимира Главаша Сабору.

- Доћи ћу тамо и све вас побити! Знате ли ви колико је Хрвата убијено у Бањалуци, а за то нико није одговарао - пријетња је коју је примила секретарка СДСС-а.

Побројани су и бројни графити по Загребу и осталим градовима који украшавају фасаде порукама попут "Убиј Србина", "Србе на врбе", какви, на пример, стоје на зградама загребачке улице Браће Домани, који су исписани у априлу прошле године. Осим тих, претње се остварују и на друштвеним мрежама.

На једном Фејсбук профилу тако стоји попис угоститељских објеката у Вуковару чији су власници Срби, које би требало избегавати на дан обележавања пада Вуковара, а један од коментатора упућује позив како би “те кафане требало дићи у ваздух”.

- Није пријатно када вас колега саборски заступник назива сектом - каже Пуповац.

Председник Српског демократског форума Вељко Џакула слаже се да садржај билтена указује на погоршање ситуације, али како има много битнијих проблема које Пуповчев СДСС није решио иако је практично 12 година био у власти.

- То су пре свега статусна права Срба, која још увек нису решена. Велико је питање због чега од 16.883 српске деце само њих 3.600 похађа модел а, б и ц. Иако је СДСС на власти у неким општинама, нема двојезичности. Срби су таоци СДСС-а јер га нико не жели на власти. Није га желео ни СДП, а сада ни ХДЗ. Знам да се неке ствари не могу решити у року једног дана, меесеца или године, али сигурно је да се у 12 година могло решити пуно тога - уверен је Џакула.

Ситуација са "комшијама" Маринове школе с почетка приче тренутно је мирна, каже директор школе, протојереј ставрофор Слободан Лалић. Жалостан је што различитости попут ових мотивишу младе на насилничко понашање које започиње вређањима и претњама, а завршава физичким насиљем, каквом смо сведочили у новембру прошле године. Одговорност и кривица за овакво понашање је пре свега на одраслима, каже он, па цитира митрополита Порфирија који је рекао да "Млади нису проблем него жртве. Уколико им се не помогне, они ће ускоро постати проблем за све, без обзира на то којој групи припадају".

- Били бисмо пресрећни да је одсуство насиља последњих месеци резултат заједничког рада с младима, а не искључиво појачаних мера безбедности и надзора - каже он.

Наиме, унутар зграде гимназије смештена је и приватна британска међународна школа, коју похађа дете штићене особе из политичког врха. Око школе је у то време појачано обезбеђење.

(Јутарњи лист)