Јуриј Бајец: Нови модел развоја донеће 400.000 нових радних места до 2020.

Економски саветник премијера Србије Јуриј Бајец изјавио је данас Тањугу да је припремљен нови посткризни модел економског раста и развоја Србије од 2011. до 2020. године, који предвиђа просечни реални раст бруто домаћег производа (БДП) од шест одсто годишње.

Бајец је рекао да такав модел развоја захтева прилив директних страних инвестиција у вредности 2,3 милијарде евра годишње, велике промене у домаћој привреди и темељну реформу јавног сектора.

"Нови модел развоја заснован на расту извоза, предвиђа отварање 400.000 нових радних места за 10 година и БДП од 8.000 евра по глави становника на крају следеће деценије", навео је Бајец.

Он је најавио да ће нови модел развоја бити представљен у петак, 8. октобра, а презентацији ће присуствовати и активно учествовати премијер Мирко Цветковић и амбасадорка САД у Србији Мери Ворлик.

На новом посткризном моделу развоја Србије више месеци радила је група економиста окупљених око Фонда за развој економске науке, Економског факултета и публикације "Макроекономске анализе и трендови" Економског института, уз подршку Америчке агенције за помоћ и развој (УСАИД), рекао је Бајец и напоменуо да су у тој групи учествовали и чланови Економског савета премијера Србије.

Намера домаћих економских експерата је да у презентацији новог модела развоја покаже да ће наша земља у наредној деценији морати да направи веома крупне промене са становишта стратешких праваца раста и развоја, уколико желимо да постигнемо високе стопе привредног раста, које ће истовремено омогућити значајно повећање запошљавања.

"Према пројекцијама тај број је преко 400.000 у периоду од 10 година, а да истовремено буде довољно простора и за раст продуктивности, што је битно имајучи у виду ниску конкурентност наше привреде ", навео је Бајец.

Нови модел треба да покаже и докаже да је у наредној деценији могуће достићи много већи ниво запослености него што је то данас, створити истовремено знатно продуктивнију привреду и остварити БДП који се приближава бројци од 8.000 евра по становнику, објаснио је Бајец.

Бајец сматра да "реалан раст потрошње" може бити само последица стварног раста производње, а не на основу некаквих популистичких краткрочних потеза, који би привреду поново увукле у рецесију, повећале инфлацију и довеле до обарања вредности динара

Он је скренуо пажњу да нови модел развоја мора да се заснива на полугама раста које у претходној деценији нису биле толико битне, јер је тада Србија свој раст више заснивала на домаћој тражњи, на потрошњи која је била изнад реалних могућности, на корисћењу приватизационих прихода, а мање на извозу који ће у наредној деценији бити основни покретач раста и развоја.

  "Учешће нашег извоза у БДП-у, мора драматично да скочи, мора једноставно да се удвостручи, јер Србија у односу на упоредиве земље и конкурентне има најслабији извоз, што ствара велики сољнотрговински и текући платни дефицит, односно растући спољни дуг земље", нагласио је Бајец и указао да наша земља, истовремено, мора веома озбиљно да се окрене ка инвестицијама.

Однос између потрошње и инвестиција мора да се мења, тако да учешће инвестиција, домаћих и страних, приватних и јавних, буде изразито наглашено у наредних 10 година, како би се подигао ниво наше привреде, по стопи просечно око шест одсто годишње, што онда омогућава и реални раст стандарда грађана, истакао је економски саветник премијера.

Бајец је назначио да "реалан раст потрошње" може бити само последица стварног раста производње, а не на основу некаквих популистичких краткрочних потеза, који би привреду поново увукле у рецесију, повећале инфлацију и довеле до обарања вредности динара.

"Србија мора на свом путу ка Европској унији, која је наш и циљ и претпоставка динамичног привредног раста, да привреди обезбеди амбијент за пословање и смањи јој трошкове привређивања, а то ће постићи, између осталог и реформом јавног сектора и већим издвајањем средстава за јавне инвестиције у инфраструктуру", објаснио је Бајец.

Само довољно висок раст БДП-а обезбеђује стабилно финансирање основних функција државе, као што су здравство и образовање, социјална заштита и прихватљив ниво пензија, поручио је саговорник Тањуга.

(Tанјуг)