Јоже Менцингер: У Југославији смо имали најмање два Трампа - Туђмана и Милошевића

 Ми у Југославији смо имали неколико Трампова, најмање два - Туђмана и Милошевића, рекао је словеначки економиста Јоже Менцингер, правећи поређење између актуелних глобалних дешавања са нама ближим примерима.

Како је објаснио за Магазин Бизнис, светски економски поредак се после победе Доналда Трампа у Америци и после Брегзита мења из темеља, а било је и крајње време да до тога дође.

"Систем који је створен после 'краја историје' више није био одржив. Што би дуже трајао, то би цена његовог распадања била већа. Какав облик ће добити Трампова 'деглобализација' тешко је рећи, али смо изгледа дошли до краја идеолошке глобализације. Цена економске деглобализације биће висока", рекао је Менцингер.

Кад је реч о "нашим трамповима", односно Туђману и Милошевићу, Менцингер каже:

"Први је био нарцисоидан националиста, други је национализам искоришћавао да се домогне власти. И један и други су хтели створити велику Хрватску или велику Србију, а резултати су: мала Хрватска и мала Србија. И Трамп ствара велику Америку, резултат ће и код њега бити мала Америка", оцењује Менцингер.

Према његовом мишљењу, раст подршке партијама десне оријентације ће слабити Европу, али неће угрозити њен опстанак.

"...У кризним временима људи траже и верују у једноставна решења и веома их је лако убедити да их неко угрожава и искоришћава и да их треба спасити. Нажалост, у Словенији 80 одсто становништва верује да нас угрожавају мигранти, па због тога подупире срамотну жицу уз реке и шуме, на граници са Хрватском. Такво расположење поред деснице ствара и сама Влада, постављањем жице или новим законом о странцима".

Менцингер оцењује и да се Европа навикла на кризу, али да се у њој потпуно изгубила. Прво је, како каже, спасавањем својих банака и "спасавањем" Грчке ту земљу претворила у земљу трећег света, а политиком штедње продубила и продужила кризу.

"Сада Европска централна банка, да би надокнадила оно што је требало да ураде фискалне политике, месечним убацивањем 80 милијарди евра примарног новца, који остаје у банкама или иде на тржиште капитала, ствара нову финансијску кризу", наводи словеначки економиста.

Такође напомиње да је време у којем су стране инвестиције биле универзални "лек за све" - прошло.

"Стране инвестиције нису лек за све, а њихови ефекти преливања (спилл овер) могу бити штетни, јер је на дужи рок количина одлива капитала сигурно већа од његовог прилива. Довољно је погледати билансе плаћања земаља са великим страним инвестицијама, дефицити настају на рачуну одлива капитала. Али, разумем да је понекад, у кризним ситуацијама, продаја имовине једино решење", закључио је Менцингер у интервјуу за Магазин Бизнис.

(Танјуг)