уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јоже Менцингер: Словенија је у Југославији била република са доста права док је у ЕУ провинција
Хроника

Јоже Менцингер: Словенија је у Југославији била република са доста права док је у ЕУ провинција

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 05. јул 2015.

БЕОГРАД - Словеначки економиста Јоже Менцингер оценио је данас да су Грци, на неки начин, пред дилемом "боље рат него пакт" - ако прихвате "рат", одмах су у великим проблемима, а ако прихвате "пакт" - наставља се мрцварење које не доноси заокрет.

Менцингер је у интервјуу "Политици", уочи данашњег рефорендума, рекао да кажњавањем Грчке Европа покорава радикалну левицу и да би на том изјашњавању о понуди кредитора емоцијама заокружио "не", а да би као економиста изабрао "да".

Менцингер је оценио да је Европска унија сада тамо где је Југославија била 1985. године, када се, како је рекао, још могла спасити да је постојала воља.

"Као што су Словенце тада уверавали да сви у Југославији живе на наш рачун, сада немачки политичари уверавају све да су Грци лењивци које издржавају Немци", каже Менцингер.

Он је рекао и да у време распада Југославије, када је био министар у влади Словеније, није био националиста и да није веровао у сан о самосталној Словенији.

Поредећи случај Грчке с распадом СФРЈ, Менцингер је рекао да би "одлазак Грчке из ЕУ би, економски гледано, ирелевантан за Европу, док је одлазак Словеније из Југославије био економски значајан".

"А што се Словенаца тиче, ми смо у Југославији били република са доста права, док смо у ЕУ само провинција. Изгубили смо све атрибуте државе као економског субјекта. Но, за све то кривим само словеначку политику, која се већ десет година удвара европским властима", поручио је Менцингер.

Менцингер је рекао и да никад није веровао у будућност евра, који се, како каже, претворио у највећу претњу ЕУ.

"Грчка криза је пре свега политички проблем. Европске власти се плаше ширења "левог радикализма", па ће учинити све да Грчку дисциплинују. То им је важно да би бираче у Шпанији држали у страху и да би спречили сумње у њихове институције и њихову политику", сматра Менцингер.

Он је рекао да сматра да Европу, после ове, чекају нове кризе, због огромне ликвидности у финансијском сектору и неликвидности у нефинансијском сектору.

Менцингер је оценио и да је политика стезања каиша глупа, јер је, као прво, криза настала у приватном финансијском сектору, а за њу су окривили јавни сектор, док се решење тражи у смањењу социјале и на терет сиромаха.

"Друго, проблем савременог света није понуда него тражња. Није проблем производити већ производе и услуге продати. Раскорак између сувише мале тражње и велике понуде не може се решити штедњом, јер она додатно смањује тражњу. Треће, препоручује се повећање ефикасности и конкурентности, што још повећава понуду и незапосленост. Ако то раде сви, онда то води у економски канибализам", закључио је Менцингер.

Поручио сам Вучићу да успори, можда сам погрешио

Словеначки економиста изјавио је да је пре годину дана премијеру Србије Александру Вучићу поручио да успори, јер верује да се проблеми могу решити постепено, али да је "можда шок терапија успела и да је погрешио".

"Типичан сам градуалиста и лош политичар који верује да се проблеми могу решавати споро, један по један, без великих најава реформи, које увек стварају погрешна очекивања и које су много пута и саме погрешне. Ситуацију у Србији данас не познајем, можда је шок терапија успела, а ја погрешио", рекао је Менцингер за "Политику".

Менцингер је додао да је "Србија у кризу упала, а није је створила", као и да је и у свету финансијски сектор сада, после убацивања огромних количина новца, превише ликвидан.

"Банке се плаше кредитирања, али нема ни здраве тежње за кредитима иако су каматне стопе близу нуле, јер нема тежње за производима... Мишљење да се повећањем конкурентности све може продати на светском тржишту, нажалост, јесте утопија, јер и светска тржишта имају исти проблем", оценио је Менцингер.

Менцингер је додао да је Србија трошила више у време у којем је требало да штеди, што се види у великим дефицитима платног биланса.

"Док је неко други производио више него што је трошио и био спреман да штеди, ви сте могли више да трошите него што стварате, али, не верујем да Србија може изравнати платни биланс, јер једноставно нема производа који би могла да прода на светском тржишту, поготово не сада, пошсто је на тржиштима рецесија и велика конкуренција", закључио је Менцингер.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер