Јована Глигоријевић: Танане ДЈБ душице

 Ако ДЈБ жели да остане и постане већи играч на политичкој сцени, крајње им је време да се макну са друштвених мрежа, да не цепидлаче и да се баве битнијим стварима. Мислим, кад се већ по питању онлајн наступа угледају на СНС, нек науче још понешто. Овако остављају утисак млађег, далеко мање способног брата.

У новом броју „Времена" (бр. 1342) колега Слободан Георгијев писао је о претњама смрћу и нападима које доживљава на интернету, пре свега на Твитеру. Игром случаја, у једном телевизијском гостовању упитана сам да, као новинарка активна на друштвеним мрежама, прокоментаришем понашање страначких активиста на истим. Мрзи ме да по ко зна који пут понављам причу о несносним СНС ботовима, али сам то урадила. Упитана да ли се присталице још неке странке слично понашају, искрено сам одговрила: да, присталице Покрета „Доста је било". Нагласила сам, међутим, да их не организује сам покрет, али да се често организују сами и узму на зуб исту особу.

Преосетљивост присталица овог покрета на критику иде ми на нерве већ јако дуго. Није ствар у томе што ће се на једну моју реченицу јавити њих педесет, да ме демантује или увреди. И заиста, искрено верујем да сам покрет и његов врх не организују хорде ботова да им бране „чедност и поштење".

Углавном, рекла сам шта сам рекла на, је ли, телевизији. Нисам још ни изашла из студија, а већ ме је неки анонимни чудак са Твитера назвао вепром и „жутом Јованом". Океј, то гледам свакодневно у својим нотификацијама. Али, али, али, неким сулудим путањама твитерским у расправу се укључио лидер ДЈБ Саша Радуловић лично, инсистирајући да зовем телевизију на којој сам била и тражим исправку, јер у вести на њиховом сајту пише да сам рекла како ДЈБ има организоване ботове. Што, узгред, не пише, али нема везе.

Упитаћете се, драги читаоци, чему ова моја жалопојка због неке будалаштине са Твитера. Па управо због тога – што је будалаштина. Цео Твитер је једна велика будалаштина, играчка на којој у 140 карактера излупетамо свашта што нам пада на памет. А велики део, на први поглед паметних и разумних људи ту играчку преозбиљно схвата.

Да, знам да је управо захваљујући искључиво кампањи на друштвеним мрежама ДЈБ доспео у Скупштину Србије. И свака им част на томе. Но међутим, друштвене мреже нису цела стварност, има осим њих још читав космос у ком се нешто збива, мисли и приповеда. Треба знати меру и границу до које је Твитер озбиљна ствар, кад постаје играчка и зезање, а када се дегенерише у канал за упућивање стравичних претњи и одвратних увреда.

Поента је да Твитер има много нијанси и да је потпуно кретенски живцирати се због нечега што је нека новинарка изјавила на неком кабловском каналу. Још је глупље дизати то на ниво високе политике. Ако ДЈБ жели да остане и постане већи играч на политичкој сцени, крајње им је време да се макну са друштвених мрежа, да не цепидлаче и да се баве битнијим стварима. Мислим, кад се већ по питању онлајн наступа угледају на СНС, нек науче још понешто. Овако остављају утисак млађег, далеко мање способног брата.

(Време)