Јован Кркобабић: Против сам подизања старосне границе за одлазак у пензију, тај став бранићу и пред ММФ-ом

Апсолутно сам против да жене и мушкарци одлазе у пензију са 67 година живота и 45 година стажа и тај ћу став бранити и пред ММФ-ом, поручује у разговору за „Политику” др Јован Кркобабић, потпредседник владе Србије.

На основу чега тврдите да би раст пензија у октобру могао бити око шест одсто, будући да прогнозе оних који се баве инфлацијом говоре да раст цена на мало не би требало да буде већи од три одсто? Да ли је ово припрема за предстојеће изборе или реално пензионери могу рачунати на ових шест процената?

Прецизности ради, рекао сам да би то повећање могло да буде највероватније између пет и шест одсто. Ево и егзактних података. Да се у овом тренутку исплаћује октобарски чек он би био већи готово за три одсто. Инфлација је у априлу била 1,1 одсто, у мају 0,4 , ту би се још додала половина раста БДП-а у прошлој години од 0,9 одсто, и без јунске инфлације, то повећање би износило већ 2,4 одсто, готово онолико, колико тврде они, који се, како кажете, баве инфлацијом. А где су ту још јунска, јулска, августовска и септембарска инфлација. Заиста би било добро да инфлација не пређе четири процентна поена, али вишегодишње искуство нас опомиње да се увек на крају године бар удвостручи.

Врло добро знате да је буџетом за ову годину планирано да ће априлско повећање пензија бити 2,9 одсто. И тада сам тврдио, с обзиром на то да ће кретање инфлације бити веће, да ће и раст пензија бити – већи. То сам врло прецизно рекао још децембра прошле године управо у интервјуу за „Политику” и то повећање било је готово двоструко веће, чак 5,5 одсто. При том у априлски чек није улазио раст БДП-а. У најидеалнијим условима нека просечни месечни раст стопе инфлације буде 0,6 одсто, то опет даје збир који сам поменуо.

Најавили сте да ћете све учинити да не дође до повећања старосне границе и да ће то бити предочено и ММФ-у, иако наставак реформе ПИО, предвиђа пооштравање услова за пензионисање. Зашто то нисте Ви зауставили, а не синдикат,пре усвајања измењеног Закона о пензијама?

Реформа система ПИО је завршена. Усвојена је у Скупштини Србије и то је за мене завршен посао. И тада и сада, увек поштујем договор, па тако и са ММФ-ом. Ја свој потпис нисам повлачио. А што се тиче тог „забринутог” синдиката и њихове борбе за права будућих пензионера, довољно говори недавна изјава њиховог представника управо вашем листу да су сагласни са предлогом ММФ-а – да се повећају године за одлазак у пензију и да жене раде пет или чак седам година дуже него данас. Ја сам за разлику од њих апсолутно против тога да жене и мушкарци одлазе у пензију са 67 година живота и 45 година стажа и тај ћу став бранити и пред ММФ-ом, без обзира на то што представник синдиката има разумевање за тај предлог. Овог тренутка не постоји никакав наставак реформе система ПИО који ви помињете у питању. Србија у овом тренутку није у позицији једне Немачке или других економски развијених земаља да с обзиром на стандард нашег становништва нагло помери животну и границу радног стажа за одлазак у пензију.

Колика би према Вашој рачуници,могла да износи просечна пензија од 1. октобра и колико ће бити учешће пензије у зарадамад о краја године?

Учешће пензија у зарадама регулисано је законом и оно остаје исто онолико, колико је и до сада било. И ту нема промена. Онолико колико ће расти плате у јавном сектору, толико ће расти и пензије. Колико ће то тачно бити, знаћемо 12. октобра када добијемо податке Завода за статистику о висини септембарске инфлације.

Када се може очекивати исплата пензија пољопривредним пензионерима, пошто су већ пробијени сви обећани рокови да они добију последњу рату заосталих пензија?

Наслеђени дуг – што је била обавеза претходних влада – укупно износи око седам милијарди динара. Чинимо све да се изнађу додатна средства, како би се овај дуг измирио до краја ове године. Међутим, недавно усвојеним Законом о финансирању локалних самоуправа, буџет ће до краја године бити „краћи” за 12,5 милијарди динара, па ме посебно брине како ће се обезбедити средства за исплату овог дуга.

Како очекујете да се тај буџетски мањак „испегла” у 2012. када ће по основу тог Закона бити још већи чак 40 милијарди динара, а сви су изгледи да ће се број пензионера идуће године увећати за бар 40.000?

О томе ће влада Србије одлучити при изради буџета за 2012 годину . Верујем да су предлагачизакона у скупштини и већина, која га је усвојила, имали у виду ову чињеницу, па се надам да имају и решење за то.

Због чега посланици ПУПС-а у скупштини нису гласали за овај Закон?

ПУПС је одговорна државотворна партија, која се, поред осталих животно важних питања, наведених у нашем програму, посебно залаже за испуњење два циља. Први – заштита права свих социјално угрожених категорија грађана и остваривање достојног живота по узору на најразвијеније земље западне Европе, где је социјална политика важан елеменат система, наравно у складу са економским могућностима наше земље и друго – изградња и очување политичке и економске стабилности државе. Управо ова два питања су определила ПУПС да не гласа за законски пројекат уз који нису дати одговори на питање – какве ће све последице оставити примена овог закона, пре свега на жељени убрзани развој најнеразвијенијих општина у Србији и како ће се и одакле надокнадити тако велика недостајућа средства у буџету.

Разговарала: Јасна Петровић

(Политика)