петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јован Душанић: Поуке хапшења Доминика Строс-Кана
Хроника

Јован Душанић: Поуке хапшења Доминика Строс-Кана

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 05. јул 2011.

Два дана после устоличенa француска министарка финансија Кристин Лагард на месту првог човека ММФ-а, светски медији су јавили да је тужба против њеног претходника Доминика Строс-Кана на ивици колапса, пошто су истрагом установљене крупне мрље у кредибилитету собарице хотела на Менхетну која га је оптужила за сексуални напад. Д. С. Кан је пуштен из кућног притвора и враћена му је кауција од шест милиона долара. Међутим, њујоршки окружни тужилац изјављује да, упркос томе, не одустаје ни од једне тачке оптужбе, те да ће у истрази открити све релевантне чињенице. Тврди се да су форензичке анализе недвосмислено потврдиле сексуалне контакте Д. С. Кана и хотелске собарице.

Ова вест ће сигурно још више заоштрити постојеће дискусије о томе да ли се у овом случају ради о недопустивом криминалном чину једног изузетно високо рангираног светског чиновника или овде имамо посла са суптилном „намештаљком“ како би се елиминисала „неугодна“ личност. Подсетимо се да је Д. С. Кан био не само први човек ММФ-а, него и (као кандидат Социјалистичке партије) фаворит на предстојећим председничким изборима у Француској.

Они који сматрају да се, у случају Д. С. Кана, ради о „намештаљци“, пре свега, истичу заверу која долази са врха САД-а и Француске, како би се спасао проамерички режим Николе Саркозија, те спречио долазак новог првог човека Француске који би могао да редефинише не само француско-америчке односе, него озбиљније да ослаби утицај САД у Европи и НАТО пакту. Међутим, не треба занемарити ни могућу економску позадину ове афере.

Наиме, на годишњем заседању ММФ-а и Светске банке (03.04.2011) у свом 90-о минутном говору, први човек ММФ-а Д. С. Кан је подвргао оштрој критици постојећи међународни поредак и заложио се за његово одбацивање и изградњу новог праведнијег света. ММФ је пуне две деценије био бастион неолибералне идеологије Вашингтонског консензуса и кључни инструмент за наметање те идеологије целом свету, да би први човек ММФ-а признао да Вашингтонски консензус „води у економску катастрофу“, те да се он „са својим поједностављеним економским идејама и рецептима урушио током светске кризе и постао део прошлости“. Заложио се за нови праведнији поредак „са људским ликом“ у коме се „користи економског раста морају праведније широко расподелити, а не да припадају само шачици привилегованих људи“.

Човек тако високог ранга дрзнуо се да јавно саопшти (и то још на годишњем заседању ММФ-а и Светске банке) истину о систему у коме живимо и заложио се за праведнији свет, те тако (само вербално) угрози интересе светске олигархије и крупног капитала. Поред тога, имао је симпатије за идеје о одузимању америчком долару улоге светске резервне валуте. То је морало да буде санкционисано – као наук и јасна порука другима.

Међутим, оно што је можда много значајније од питања да ли се овде ради о завери и „намештаљки“ или не, јесте како се тако нешто уопште могло десити у свету у коме се толико глорификује западна демократија и здрава конкуренција (која само најквалитетније личности пропушта на сами врх политичке и економске хијерархије) у условима пуне транспарентности, отвореног такмичења, слободе штампе и независног судства.

Уколико је Д. С. Кан заиста урадио оно за што га окривљују, поставља се питање како је могао да се нађе на тако високом положају (а као председнику Француске ускоро би му се у рукама могао да нађе и нуклеарни кофер), неодговоран и насилан човек који се понаша као најобичнији сексуални манијак. Из тога можемо, нажалост, да закључимо да западна демократија и здрава конкуренција у условима пуне транспарентности, отвореног такмичења, слободе штампе и независног судства, нису никаква гаранција да се спречи напредовање (степеницу по степеницу) до самих врхова политичке и економске хијерархије неодговорних личности, најобичнијих насилника и хулигана.

Међутим, ако је хапшење и уклањање Д. С. Кана резултат „намештаљке“ којом је елиминисана „неугодна“ личност онда је јасно да иза тога стоје његови конкуренти – највише политичке личности западних земаља (ако су мотиви чисто политички) или највиши представници светске економске елите (ако су мотиви чисто економски) или и једни и други истовремено (што је много вероватније). Тада ми долазимо до једног још поразнијег закључка – да западна демократија и здрава конкуренција у условима пуне транспарентности, отвореног такмичења, слободе штампе и независног судства, не само да нису никаква гаранција да се спречи напредовање до самих врхова политичке и економске хијерархије најобичнијих насилника и хулигана, него се тамо данас већ налазе особе који се служе монструозним методама за уклањање и својих дојучерашњих најближих сарадника.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер