четвртак, 20. јануар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јосип Јуратовић, посланик СПД у Бундестагу: Сва еколошка штета која ће се нанети Србији нанеће се и ЕУ; Србија има велике проблеме у парламенту, и у самој влади, демонстранти са правом иду на улицу, а нападају их багерима
Хроника

Јосип Јуратовић, посланик СПД у Бундестагу: Сва еколошка штета која ће се нанети Србији нанеће се и ЕУ; Србија има велике проблеме у парламенту, и у самој влади, демонстранти са правом иду на улицу, а нападају их багерима

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 08. децембар 2021.

Посланик СПД у Бундестагу Јосип Јуратовић каже да ће нова немачка влада, на челу са канцеларом Олафом Шолцом, кренути у нову епоху што се тиче трансформације немачке, али и европске привреде, те ће једна од значајних тема бити дигитализација, која ће мењати друштво не само у смислу привреде, већ и по питању еколошке одрживости, како би се задати климатолошки циљеви могли постићи.

У том смислу, истиче он, логично је да ће им, ако крену са таквом трансформацијом, бити потребан литијум, "и сигурно је добро ако га и Србија има и може га извозити и може допринети тој трансформацији, али нама је важно да то буде фер према народу, да се заштити околина, да се комуницира са демонстрантима, да се нађу решења. Додаје, да новој немачкој влади, за разлику од претходне владе канцеларке Ангеле Меркел која је водила политику тзв. стабилократије која није користила Западном Балкану већ владајућим структурама, "није стало до тога да служимо владајућим структурама, већ да се стварно изгради демократија, и да Србија, и све земље Западног Балкана стану у ред модерних демократских земаља".

Јуратовић, поводом протеста последње две суботе широм Србије због намере компаније Рио Тинто да на подручју Јадра експлоатише литијум, каже да новој немачкој влади није у интересу „градити, преуређивати привреду по еколошким стандардима на рачун земаља која нису у ЕУ, као што се некада радило у колонијалистичким државама у Африци“.

„Ми не желимо Западни Балкан у стилу Африке из колонијализма, желимо фер однос са њим, да се гради демократија, да једном буде део ЕУ, да се укључи у један еколошки ланац, он нема границе и не може стати на граници Западног Балкана, јер је он унутрашње двориште ЕУ, и нама је потпуно јасно да сва еколошка штета која ће се нанети Србији нанеће се и ЕУ“, казао је Јуратовић у Н1 Студио Ливе.

Додаје да сматра да Немачка и ЕУ треба озбиљније да приступе Србији, „треба да будемо фер према свим демократским снагама у Србији“.

Он указује и на многе проблеме у српском друштву, између осталог, нападе на демонстранте.

„Нападају се демонстранти, односно не штите се и препуштају улици, то су неукусне појаве, о којома треба владајуће структуре озбиљно да промисле, на крају крајева то је слика Србије у ЕУ“, поручује он.

„Србија има очито велике проблеме у парламенту, и у самој влади, демонстранти са правом иду на улицу, јер их је страх за њихову будућност, за њихово здравље. Да нападају багерима демонстранте а полиција их не штити – то је тежак прекршај у једном систему, и на крају крајева министар унутрашњих послова би требало да одговара“, сматра Јуратовић.

Додаје да се председник Србије Александар Вучић и његове структуре јако труде да се представе као демократе, „али се ради о осигуравању власти“.

Он истиче да „Србија мора да почне да отвара нова поглавља“, и чињеница да је прошло две године од како Београд то није учинио, све до сада када су земље чланице ЕУ постигле сагласност о отварању кластера четири – Зелена агенда и одржива повезаност, чињеница је да је било неког застоја.

„Што се тиче тога, 2003. је речено да све земље Западног Балкана имају перспективу за улазак у ЕУ, задње поглавље је отворено 2019, дакле, ако ће се кренути тим темпом као до сада – пужевим темпом, две-три генерације ће проћи до уласка у ЕУ, ту не може бити озбиљан интерес ни ЕУ ни Србије. Зато сам апсолутно мишљења да је потребно процесе убрзати, не гледати више кроз прсте, не слушати више обећања у ЕУ једно, а онда се дође у своју земљу па се прича нешто сасвим друго, па се онда мало лута по Русији, па по Кини, па се онда врати ЕУ, то пре свега није фер према српском народу, он то није заслужио“, оцењује Јуратовић.

Додаје да је за то да се „испуне обећања која је ЕУ дала, да се помогне земљама Западног Балкана да што пре уђу у Унију, с тиме што јасно мора Западни Балкан да испуни критеријуме“.

„Циљ нам је да јачамо европске институције, да ЕУ има заједничку платформу, како према унутра по питању јачања демократског система, тако и према споља – јачање демократског система, јачање ЕУ што се тиче јаких инститицуја како би Европа могла сложно, на истом нивоу очију са Русијом, Кином, САД да стане пред нове глобалне изазове“, истиче Јуратовић.

У том смислу, додаје, „ако говоримо о јаким институцијама у ЕУ, за јачу ЕУ, онда тражимо од Балкана да буде део тих јаких институција“.

„И, на крају крајева, заваравање је давати наду земљама, а не радити на јачању демократских институција, и њиховој функционалности, тј. функционалности државе, јер се дају наде, које ће се касније блокирати, као у случају Северне Македоније“, поручује он.

На питање да ли са одласком бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел, и стабилократија на Западном Балкану одлази у прошлост, он каже да је циљ нове владе „да не градимо стабилократију, већ демократију, јер се стварна стабилност тих земаља може изградити само кроз фунцкционалне институције тј. демократски систем, све остало је варка, тражење неких интереса који су се до сада одвијали на економском плану, а демократски систем се ставља у другу ред, и просто неће више бити трговања са демократским вредностима“.

„У БиХ, али и у Србији је приметно да се толеришу политичке структуре у њиховом понашању ради економских или било каквих других интереса. То не долази више у обзир, ми треба да јачамо демократске структуре у целом региону, демократија кроз парламент треба да буде орган који ће доносити све одлуке, а никако дилање са неким особама ради интереса“, поручио је Јуратовић.

Додао је „ми говоримо о демократији, али кад искрсну неки економски интереси, ми прогледамо кроз прсте, да би касније кад би требало улазити у ЕУ, те исте земље критиковане да не испуњавају услове“.

„То је политика коју ја не могу да прихватим, треба имати искрен однос. Спровођење демократије и функционалности институција у балканском региону није једноставно, али на крају крајева, не желимо да се реформе спроводе тако да се доносе хиљаде закона према којима после нико не живи“, закључује Јуратовић за Н1.

Нови немачки канцелар Олаф Шолц положио је заклетву пред посланицима Бундестага, који су га претходно изабрали на место шефа владе.

Социјалдемократа Шолц, који је формирао коалицију са Зеленим и либералима ФДП, наследио је Ангелу Меркел која се повлачи из политичког живота после 16 година на власти.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће на референдуму 16. јануара бити усвојене измене Устава?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер