уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јоргованка Табаковић: Већ шест година заредом инфлација у Србији ниска и стабилна, на крају марта јавни дуг износио 23,4 милијарде евра, што је 50,9 одсто БДП
Хроника

Јоргованка Табаковић: Већ шест година заредом инфлација у Србији ниска и стабилна, на крају марта јавни дуг износио 23,4 милијарде евра, што је 50,9 одсто БДП

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 15. мај 2019.

 БЕОГРАД - У Србији су настављени позитивни макроекономски трендови и у 2019. години, упркос неким негативним факторима из међународног окружења, изјавила је данас Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС).

Табаковић је, на представљању мајског Извештаја о инфлацији у НБС, рекла да економска активност расте 18 месеци узастопно и да је привреда прошлу годину завршила са позитивним резултатом од 500 милијарди динара.

"Очувана је макроекономска и финансијска стабилност, повећана економска, инвестициона и спољнотрговинска активност, а учешће јавног дуга у БДП-у је додатно смањено", истакла је гувернер.

Све је то постигнуто, како је нагласила, упркос неповољним факторима у међународном окружењу, а пре свега упркос успоравању раста у зони евра.

Табаковић је навела да је већ шест година заредом инфлација ниска и стабилна, те да се очекује да таква остане и у наредном периоду

У извештају се указује да је у првом тромесечју остварен суфицит од 0,9 одсто БДП-а и то у условима знатно виших капиталних издатака државе и повећаних издатака за плате и пензије.

На крају марта јавни дуг државе износио је 23,4 милијарде евра, а његов удео у БДП-у био је 50,9 одсто и има тенденцију опадања.

Наводи се да успоравање раста спољне тражење, пре свега, из зоне евра и уведене таксе Приштине на робу из централне Србије одржава се на пад производње у прерађивачкој индустрији.

То за последницу има нижу међугодишњу стопу раста БДП-а у првом тромесечју, која је према процени Републичког завода за статистику износила 2,3 одсто.

НБС је задржала прогнозу раста БДП-а за ову годину на 3,5 одсто, а у средњем року очекује да ће он бити убрзан на око четири одсто и да ће бити вођен инвестицијама, извозом, као и растом потрошње домаћинстава на одрживим основама.

Референтна каматна стопа налази се на непромењеном нивоу од 3,0 одсто од априла 2018, што је њен најнижи ниво у режиму циљане инфлације

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер