четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јоргованка Табаковић: У току су припреме за приватизацију Комерцијалне банке, НБС учествује у оквиру својих надлежности
Хроника

Јоргованка Табаковић: У току су припреме за приватизацију Комерцијалне банке, НБС учествује у оквиру својих надлежности

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 30. јул 2018.

У току су припреме за приватизацију Комерцијалне банке и у њима учествује и Народна банка Србије, изјавила је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић. Одговарајући на питање новинара да ли НБС плаши могућност приватизације Комерцијалне банке и других изазова по питању стабилности финансијског система, Табаковић је нагласила да нема никаквих разлога за страх, ни по питању приватизације Комерцијалне банке.

„Када смо код Комерцијалне банке, држава није у ситуацији да било коју приватизацију и иначе добрих финансијских институција попут Комерцијалне банке учини брзоплето и несагледавајући предности постојања једне такве банке, која је водећа на тржишту, а у којој држава има већинско учешће”.

Презицирала је - „да, припреме за приватизацију иду и НБС учествује у оквиру својих надлежности”. Како је рекла, неко од будућних сувласника, акционара у Комерцијалној банци може бити само неко ко је пожељан инвеститор, у смислу финансијске снаге, искуства у управљању финансијским иснституцијама и дугорочне опредељености да допринесе већ стеченој јакој позицији финансијског система у Србији.

Држава у Комерцијалној банци има удео од 41,7 одсто, а знатне пакете власништва држе Европска банка за обнову и развој са 24,43 одсто и ИФЦ са 10 одсто акција. Процес приватизације је раније најављиван из врха власти како држава не би морала поменуте стране акционаре да исплати са 252 милиона евра, колико је договорено још пре 11 година, када је ЕБРД докапитализовао Комерцијалну банку са 70 милиона евра.

Затим су у власништво ове велике, засад претежно домаће банке, ушли и ИФЦ, као део Светске банке, са 40 милиона евра, немачки ДЕГ фонд са 20 милиона евра и шведски Сведфонд са 10 милиона евра. ЕБРД је банку докапитализовао са још 50 милиона евра, а приватизација је одложена управо због наступања светске економске кризе.

НБС повећала стабилност финансијског система, очекује се убрзање раста економске активности

Народна банка Србије је повећала стабилност финансијског система, који је сада отпорнији на међународне утицаје, изјавила је данас гувернерка Јоргованка Табаковић на представљању годишњег Извештаја о стабилности финансијског система за 2017. годину.

Отпорност домаћег финансијског система је у 2017. била већа него у 2016, а повећана је по основу знатног смањења учешћа јавног дуга у БДП-у и пада степена евроизације пласмана, речено је на конференцији НБС.

У супротном смеру деловало је привремено повећање дефицита текућег рачуна платног биланса.

- Желимо да обезбедимо предвидив и сигуран амбијент за пословање - рекла је Табаковић.

Истакла је да је финансијски систем сада отпорнији на негативне међународне утицаје са којима се може сурести у будућности, као и да је потврда тога повећанеј кредитног рејтинга Србије и успешно завршен спроведен трогодишњи аранжман са ММФ-ом.

Прошле године су били присутни ризици на међуродном робном и фианснијском тржишту, пре свега, цена нафте и дивергнетне политике ФЕД-а и ЕЦБ-а, казала је Табаковић.

У наредном периоду очекује се убрзање раста економске активности, који ће достићи око 3,5 одсто у 2018. и 2019. години, уз задржавање повољне структуре раста.

Ниска и стабилна иналција и релативно стабилан девизни курс обележили су 2017. годину.

Ублажавање монетарне политике директно је утицало на пад динарских каматних стопа.

Референтна каматна стопа је у 2017. години снижена два пута за по 0,25 процентних поена, на 3,5 одсто, а инфлација се током целе године кретала у границама новог циља (3,0 одсто уз одступања плус минус 1,5 одсто (и у децембру 2017. износила циљана 3,0 одсто, што је и просек за претходну годину.

Динар је ојачао према евру за 4,2 одсто, а НБС је интервенисала нето куповином 725 милиона евра, чиме су додатно ојачане девизне ресерве земље.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер