уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јоргованка Табаковић и заменик извршног директора ММФ Тао Жанг: Србија у последњих седам година направила потпуни заокрет у вођењу економије
Хроника

Јоргованка Табаковић и заменик извршног директора ММФ Тао Жанг: Србија у последњих седам година направила потпуни заокрет у вођењу економије

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 22. новембар 2019.

 Србија је током седам година, што није дуг период, направила потпуни заокрет у вођењу економије, заједно су оценили гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и заменик извршног директора Међународног монетарног фонда Тао Жанг на данашњем састанку у Београду.

Табаковић је информисала Жанга да је Народна банка Србије повећала пројекцију раста Србије за ову годину са 3,5 одсто на најмање 3,6 процената, али да постоје реалне могућности да раст буде и већи, на шта посебно указују кретања у грађевинарству, преноси Танјуг.

 Поновила је и да је подједнако важно то што је модел раста Србије промењен - раст који је некада био базиран на неодрживој потрошњи, данас воде инвестиције, извоз и одрживи раст потрошње, наводи се у саопштењу НБС.

Гувернер НБС је истакла да се очекује да ће учешће фиксних инвестиција у БДП-у ове године да пређе 23 одсто, а да ће у средњем року прећи 25 процената.

„Ми смо сведоци успеха који постижете. Централна банка ужива поверење и има велики утицај на економију Србије”, рекао је Жанг.

Гувернер Табаковић је у разговору такође указала на то да је, руководећи се основним циљем - ниском и стабилном инфлацијом, НБС наставила, у условима ниских инфлаторних притисака, да води адекватну монетарну политику спустивши референтну каматну стопу у новембру на 2,25 одсто.

Са тим смањењем референтна каматна стопа је коригована наниже три пута у току ове године, за укупно 75 базних поена. Тиме је настављена подршка динамичном расту кредитне активности, који се посебно убрзава у сектору привреде, дајући тиме подстицај за раст приватних инвестиција које су један од важних фактора раста у Србији последњих година.

Високи званичници ММФ-а оценили су да је очување инфлације на ниском нивоу, у просеку 1,9 процената у досадашњем делу године, кључно за усидреност инфлационих очекивања и за поверење које постоји у монетарну политику.

Поверење у политику и постигнуту стабилност потврђује и чињеница да је динарска штедња данас четири и по пута већа у односу на период пре седам година.

„Ниска инфлација и стабилан финансијски сектор значајно подржавају здраве јавне финансије”, нагласио је Жанг.

Табаковић је истакла да су девизне резерве Србије додатно повећане и да су сада на новом рекорду. Њима је обезбеђена покривеност шест месеци увоза робе и услуга и преко 250 одсто краткорочног дуга, што значи, како је рекла, да смо одговорном политиком обезбедили добру одбрану за екстерну ликвидност земље, уколико би ситуација то захтевала.

Гувернер је информисала Тао Жанга и да је Народна банка Србије у октобру први пут купила злато на међународном тржишту, чиме је учешће злата у девизним резервама повећано на око 10 одсто са претходних седам процената.

Тиме се и у пласирању девизних резерви НБС држи принципа диверсификације, као најбоље одбране од ризика из међународног окружења.

Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима је додатно смањено - на 4,66 посто на крају септембра, чиме је њихово учешће за 80 одсто ниже у односу на период када је започета имплементација Стратегије за њихово решавање.

Жанг је констатовао да су и на том плану постигнути импресивни резултати, имајући у виду обим и корене овог проблема.

Премија ризика Србије је 20. новембра снижена на нови минимум од 14 базних поена, што је одраз укупне стабилности - монетарне, фискалне и политичке, без којих данас не бисмо могли да разговарамо о стопама раста Србије од најмање 4,0 одсто.

Гости из ММФ-а су констатовали да се може оценити да Србија већ данас има углед земље инвестиционог рејтинга, о чему сведочи и новембарска емисија нове десетогодишње обвезнице на међународном тржишту по стопи од 1,25 одсто, уз тражњу која је била три и по пута већа.

Посебно је позитивно оцењена чињеница да су средства искоришћена за исплату раније узетог скупог дуга у доларима, што значи да се по овом основу не повећава јавни дуг, а смањују се трошкови камата.

Такође, упркос квотама ЕУ на извоз челика, таксама Косова и глобалним трендовима у аутоиндустрији, као и генерално слабијој екстерној тражњи, српски извоз бележи велику отпорност, уз убрзање раста током девет месеци, што је резултат диверсификације на којој се у Србији инсистира.

Србија је током 2018. године привукла преко 50 одсто укупних страних директних инвестиција (СДИ) на Западном Балкану, а за девет месеци ове године скоро 60 одсто. Прилив СДИ од 2,9 милијарди евра за девет месеци ове године, већи за око 33 процента у односу на прошлу рекордну годину, и даље је највише усмерен у прерађивачку индустрију јачајући извозну базу и нашу екстерну позицију.

Када узмемо у обзир тренд повећања партиципације на тржишту рада, раст формалне запослености, добру пољопривредну сезону и висок раст грађевинарства, процењујемо да је у трећем тромесечју стопа незапослености била на једноцифреном нивоу.

Жанг је истакао да су СДИ усмерене у прерађивачку индустрију посебно важне за одрживост раста који је Србија обезбедила.

На основу свега тога, гувернер је високим званичницима ММФ-а изнела очекивање да ће у децембру Одбор директора међународног монетарног фонда донети одлуку о успешном завршетку трећег разматрања нашег економског програма у оквиру Инструмента за координацију политике, јер је Србија то својим резултатима заслужила.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер