Јоргос Папандреу: Ако Сириза успе у договору са повериоцима, могла би годинама доминирати

Бивши грчки премијер Јоргос Папандреу у изјавио је да би актуелна влада Алексиса Ципраса могла дуго да остане на власти. Папандреу истиче да сви морају допринети да преговори нове владе са европским партнерима буду успешни.

Влада под руководством Сиризе, уколико буде водила напредну политику и успе у договору са повериоцима, могла би годинама доминирати, оценио је Јорогс Папандреу за бечки дневник Пресе, преноси Танјуг.

Према његовим речима тренутно је левица центра веома подељена, а да ли ће доћи до новог, ширег дијалога зависи много од актуелне владе под Сиризом.

Папандреу истиче да сви морају допринети да преговори нове владе са европским партнерима буду успешни, иако је, како је констатовао, Сириза правила грешке, како данас, тако и у прошлости када је била против свега што је његова влада предлагала.

"Чињеница је да је Сириза протеклих недеља изгубила драгоцено време, пре свега из комуникативних разлога. Потребан нам је национални план реформи, договор у вези суштинских реформи", рекао је ранији грчки премијер.

Он каже да види спремност европских партнера за консензус, додајући да они очекују конкретне предлоге.

Говорећи о времену почетка кризе, Папандреу је објаснио да су се Грчка и ЕУ 2009. нашле пред једном ситуацијом, која је била потпуно нова за све.

"Није било ниједног механизма као што постоје данас. Грчка је била најслабија карика у ланцу, али се у суштини радило о структуралном проблему еврозоне. ЕУ се концентрисала на одређене проблеме. Тржишта, на другој страни, нису видела само грчки проблем, већ су уочила слабости еврозоне у целини. То је отежало наше прилагођавање", објаснио је Папандреду.

Он је казао да је тек након две и по године од кризе председник Европске централне банке Марио Драги рекао да ће учинити све да спасе евро, и тек потом су се смирила тржишта.

Да је то учинио 2010, Папандреу сматра да Грчка највероватније не би морала да тражи збрињавање под "заштитни кишобран".

Он је указао да је један од проблема био што је Грчкој речено да спроведе унутрашњу девалвацију, то јест смањење цена, као основу решења.

"Рекли су нам, на пример, смањите цене, плате, трошкове производње како би били конкурентни. Међутим то је само делимично било исправно. Производи се не купују иако су јефтини. Дизајн није добар, квалитет, маркетинг. Због тога је потребно инвестирати, фирме реструктуирати. То нам је било потребно, али за то нам је требало више времена, новца", рекао је Папандреу критикујући да се ЕУ сувише инсистира на рестриктивним мерама, за разлику од САД или Канаде.

Он је указао да је његова влада, иако је била нова и није сносила непосредну одговорност за дефицит 2009, била суочена са љутњом и психологијом која је тражила казне.

Није могуће, како каже, истовремено спроводити реформе, смањивати дефицит и савладати социјалне последице.

"Преовладао је осећај да Грчка мора да плати за своје грешке", нагласио је Папандреу.

Бивши премијер је указао да главни проблем нису биле превисоке пензије или привилегије, које су смањене, већ лоше функционисање државног апарата.

"Данас се то схвата и то је централна тема", уверен је он додајући да је локална администрација у Грчкој веома слаба, што је наследство ранијих ауторитарних режима.

"Ако се жели неки посао завршити морате ићи до следећег локалног партијског бироа", описао је Папандреу стање.

Упитан за најављени референдум о другом пакету мера штедње крајем октобра 2011, Папандреу је казао да је то изјашњавање усаглашено са међународном заједницом, али да ипак није спроведено због проблема унутар његове странке, као и немогућности договора са шефом конзервативне опозиције Антонисом Самарасом.

Папандреу сматра да би реакција грађана била позитивна, јер су били добро обавештени о последицама иступања из еврозоне, уједно подсећајући да је на прошлим парламентарним изборима идеја водиља Сиризе био останак у еврозони.

Такође је негирао спекулације да је постојала опасност од пуча крајем 2011, и да је промена у Генералштабу војске била само рутинска процедура која није имала везе са стрепњама у вези свргавања власти.

"Међутим постојало је много паравојних организација пензионисаних војника и других, од којих су поједини имали контакте са десничарско радикалним организацијама као што је 'Златна зора'. Тада су сви нападали владу и били су мишљења да је и насиље оправдано у борби против програма штедње", пренео је Папандреу.

(РТС)