уторак, 23. октобар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јоханес Хан: Вучић и Тачи су у јулу 2017. почели рад на свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине у форми правно обавезујућег споразума
Хроника

Јоханес Хан: Вучић и Тачи су у јулу 2017. почели рад на свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине у форми правно обавезујућег споразума

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 16. мај 2018.

 Београд -- Комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан каже за Танјуг да је на Београду и Приштини да дефинишу садржај правно обавезујућег споразума.

Према његовим речима, дугорочно решење за нормализацију односа између Београда и Приштине подразумева одрживо и реалистично решење засновано на међународном праву. "Следећи корак је подизање нормализација на свеобухватни ниво, а на двема странама је да уз помоћ Федерике Могерини дефинишу садржај правно обавезујућег споразума", каже Хан.

Комесар Хан је у разговору за Танјуг оценио да је досадашњи ток дијалога Београда и Приштине уз посредовање високе представнице ЕУ Федерике Могерини довео до значајне нормалзације односа две стране. 

”Председници Хашим Тачи и Александар Вучић су у јулу 2017. године кроз дијалог коме посредује висока представница Федерика Могерини почели рад на свеобухватној нормализацији односа у форми правно обавезујућег споразума. Током година дијалог је довео до значајне нормализације односе између Београда и Приштине, а следећи корак је да се та нормализација довде на свеобухватни ниво. На двема странама је да уз помоћ Федерике Могерини дефинишу садржај тог правно обавезујућег споразума”, објашава Јоханес Хан. 

Хан понавља да ће од свеобухватне нормализације односа добробит имати и Београд и Приштина и да ће то бити од виталног интереса за наставак њиховог европског пута. Комесар за преговоре о приступању је поводом медијских спекулација да је у решавању косовског питања ”у игри” и могућа замена територија оценио да не верује да стране у дијалогу желе да о својој преговарачкој стратегији дискутују преко медија. 

”Дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине коме посредује ЕУ за циљ има пормоцију одрживе сарадње између две стране, помоћ у остварењу напретка на путу ка ЕУ и побољшање живота људи. То је оно што се рачуна. Дугорочно решење подразумева одрживо и реалистично решење засновано на међународном праву”, закључио је комесар Хан. 

Јоханес Хан каже да оно што ЕУ сада очекује у оквиру дијалога јесте да се договор о Заједници српских општина у потпуности примени без одлагања. 

”Договор предвиђа да се нацрт статута Асоцијације односно Заједнице изради за четрири месеца од почетка рада на нацрту. Косовски премијер дао је мандат управљачком тиму да почне рад на нацрту 4. априла што значи рок до 4. августа”, каже комесар за проширење. 

Хан није одговорио на питање Танјуга шта ће бити уколико се зацратни рок за израду статута ЗСО пробије нити да ли ће такав чин обесмислити цео ток дијалога. Када је реч о предстојећем самиту ЕУ Западни Балкан који се одржава 17. маја у Софији комесар Јоханес Хан у интервјуу за Танјуг каже да ће то бити још једна историјска одредница у односима ЕУ и Западног Балкна. 

”Циљ самита је да унесе нову енергију у односе ЕУ и Западног Балкана. Самит ће потврдити европску перспективу Западног Балкна и фокусирати се на програм повезивања. Боље повезивање које обухвата путеве, железницу, енергетске мреже, али и дигитално тржиште, економску интеграцију као и међуљудске контакте кључ је за остваривање пуног економског потенцијала региона”, каже комесар за преговоре о проирењу Јоханес Хан. 

Поред многих коментара да самит у Софији неће пружити директну подршку процесу проширења ЕУ, као и да нови нацрт буџета ЕУ до 2027. године није предвидео новац за евентуалне будуће чланице, комесар Хан за Тањуг каже да ”порширење остаје кључуно у односима ЕУ према Западном Балкану” и да се то рефлектује и кроз Стрегију проирења и нови буџет ЕУ. 

”Као прво предложена нова конструкција дипломатских инструмента ЕУ фокусира се на приоритете што укључује и Западни Балкан и повећава фондове за тај регион. Истовремено члан 19 предложеног буџета црно на бело каже да ће бити прерадјен уколико додје до пријема нових чланица. Тачно то се догодило и када је Хрватска 2013. године ушла у ЕУ”, закључио је комесар Хан.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Васељенска патријаршија дати аутокефалност "Украјинској православној цркви"
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер