петак, 13. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јенс Столтенберг: Никада нећемо прихватити понављање ситуације са Кримом у било којој земљи НАТО
Хроника

Јенс Столтенберг: Никада нећемо прихватити понављање ситуације са Кримом у било којој земљи НАТО

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. новембар 2019.

 Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг сматра да треба настојати побољшању односа са Русијом, али без жртвовања принципа и безбедности.

„Потребно нам је обуздавање, одбрана и дијалог. И нема никакве противречности између тога да се буде јак и чврст и предлагања дијалога. Напротив, док смо чврсти и уједињени, можемо да се укључимо у политички дијалог са Русијом“, рекао је Столтенберг у интервју за „Паис“.

„Чврсто верујем да би требало да тежимо побољшању односа са Москвом. Али, не можемо да жртвујемо своје принципе и своју безбедност“, истакао је он.

Говорећи о поновном уједињењу Крима са Русијом, Столтенберг је приметио да „Крим није део НАТО-а“. „Због тога смо распоредили трупе на наше границе, да би било јасно, без икакве сумње или ризика од неспоразума, да никада нећемо прихватити понављање ситуације са Кримом у било којој земљи НАТО-а“, прецизирао је Столтенберг. Он је додао да ће „цео савез одговорити... ако било који савезник НАТО-а буде нападнут“.

Прошле недеље је Столтенберг изјавио да су дипломатски канали дијалога за Москву отворени и да НАТО жели конструктивније односе са Русијом.

Раније је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио да Русија неће тражити дијалог са НАТО-ом, већ се залаже за његов наставак. Он је напоменуо да „нису нашом кривицом замрзнути готово сви облици сарадње“.

Последњих година Русија изјављује о невиђеним активностима НАТО-а на својим западним границама. Алијанса проширује своју иницијативу и назива је „обуздавањем руске агресије“. Москва је више пута изражавала забринутост због концентрисања снага Алијансе у Европи. Портпарол руског председника Дмитриј Песков раније је рекао да Русија никоме не представља претњу, али да неће занемаривати потезе који су потенцијално опасни по њене интересе.

Односи Русије и Запада погоршали су се због ситуације у Украјини и присаједињења Крима Русији. Оптужујући Москву за мешање у послове Кијева, Запад јој је увео санкције. Москва је предузела контрамере, повела политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно са њом разговарати на језику санкција. Притом је Москва више пута одбацивала оптужбе западних земаља о мешању у унутрашње послове Украјине, рекавши да није страна у украјинском сукобу у Донбасу и субјекат Минских споразума.

(Спутник)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер