Јелена Триван: ДС нема ништа заједничко са СНС

Београд - Изјава Ивице Дачића о могућој влади ДС и СНС после наредних избора је "хипотетичка могућност која се никада неће остварити".

Ми с политиком напредњака немамо "ама баш ништа заједничко", истиче за Данас потпредседница Демократске странке Јелена Триван, у практично првом коментару неког високог званичника демократа на Дачићеве оцене изнете у интервјуу који је наш лист објавио 4. јануара.

Који су највећи изазови Србије у 2011. и какву годину грађани могу да очекују?

- Највећи изазов пред државом је свакако добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ и одређивање датума почетка преговора, али и побољшање економске ситуације и осетни излазак из кризе. Ситуација ће и даље бити тешка, с благим, али видљивим знацима опоравка.

Да ли у "благе знаке опоравка" спада и много најављивано повећање плата и пензија, у износу од неколико стотина динара?

- Свакако да је повећање мало, али су и приходи мали. Важно је да имамо реалну економију и да исплаћујемо онолико колико можемо да зарадимо. Тако ћемо једино изаћи из кризе.

У којој мери потези попут овог спадају у предизборни маркетинг?

- Ми смо у годинама највеће економске кризе сачували стабилност буџета, нисмо штампали новац, нити смо каснили са исплатом свих примања, како је то било раније. Успели смо да обезбедимо да ове године дође до раста плата и пензија у мери у којој за то има новца. Можда је за некога то маркетинг, за грађане је то живот и свакако ће им значити. Као што им значи да имају сигурну и необезвређену плату и пензију, а не подизање прихода без реалних основа. Е, то би био маркетинг у који ми никада нисмо хтели да се упуштамо.

Лидер СПС Ивица Дачић је рекао да би ДС и СНС после избора могли заједнички да формирају владу, уколико им то не успе с њиховим партнерима. Како то коментаришете?

- Као хипотетичку могућност која се никада неће остварити.

Дачић каже и да постоје стални контакти СНС и ДС.

- Александар Вучић је потврдио да има приватне контакте с људима из ДС, а не знам зашто би приватни контакти имали карактер политички важног догађаја. Познато је и да, када је реч о великим националним питањима, председник Републике Борис Тадић консултује и лидере политичких партија, па и Томислава Николића. Нема ту простора за некаква нагађања и сумње у скривено партнерство, него у Србији коначно имамо цивилизован политички дијалог. Али, с политиком СНС немамо ама баш ништа заједничко.

Размишља ли ДС о томе с ким ће на следеће изборе? Да ли ће то бити актуелни партнери из ЗЕС?

- Није време за приче о изборима, него о томе шта ваља урадити да људима буде боље. Бесмислено је да се странке четири године мандата баве собом и изборном математиком. Свакако да ћемо партнере на следећим изборима тражити у странкама с којима и сада сарађујемо.

Колико су недавне жаоке између ДС и Динкића, око његовог обећања о 1.000 евра за акције, утицале на односе две странке?

- Та изјава свакако није донела користи коалицији, али је није ни урушила.

Многи функционери ДС незванично говоре да Г17 плус не желе за партнера после наредних избора.

- То су бесмислене спекулације на које не желим да одговарам. Нема ДС у коалицији децу и пасторке, које мање или више воли, него политичке партнере окупљене око заједничког програма и све док се држе тог програма сви су једнаки и добродошли.

Шта је реалнија опција, смањење броја министарстава у Влади Србије или замена оних министара који раде лоше?

- Свака промена у Влади могућа је само ако постоји консензус, апсолутна сагласност свих партнера. То је и одговор зашто је до тога тешко доћи и задовољити све захтеве и интересе.

С обзиром да је председник Тадић рекао да се залаже за мешовити изборни систем, како и када ће то бити реализовано?

- Доношењем новог закона о избору народних посланика биће укинут институт бланко оставки, али, ако буде сагласности око тога у коалицији, биће промењен и изборни систем.

Тадић је рекао и да се залаже за директне изборе још неких функција осим председника. Да ли то значи да се ДС залаже да се непосредно бирају и, на пример, градоначелници?

- Јасно је да ДС жели да реформише политички систем. Да ли и други то желе, видећемо. Свакако да би увођење елемената већинског изборног система дало грађанима шансу да гласају и за појединца, не само за странку, и да је већа непосредност избора ширење простора демократије.

Шта треба мењати у Уставу и да ли су се стекли услови за то?

- Мени су помало неумесна та страначка лицитирања, која су често и демагошка, у којима се потеже идеја уставне промене сваки пут када се жели више гласова. Очито да је потребна стручна дебата о мањкавостима Устава и његовој промени и да она подразумева више од изрицања популарних идеја о смањењу броја посланика, што је неоспорно потребно, али је потребно и много тога другог.

Када и како ће се одлучивати о заменику председника ДС, портпаролу, председнику Градског одбора Београд, председнику војвођанског одбора?

- Током целе 2011. године наставиће се процес конституисања и избора страначких органа редом који је предвиђен Статутом. Главни одбор поставља заменика председника, а потом ће уследити и остали избори.

(Данас)