петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јелена Милић: Измена Устава и усвајање нове Стратегије националне безбедности и одбране после постизања свеобухватног решења косовског питања; Недавне промене у врху Војске Србије „изузетна порука“ западним партнерима
Хроника

Јелена Милић: Измена Устава и усвајање нове Стратегије националне безбедности и одбране после постизања свеобухватног решења косовског питања; Недавне промене у врху Војске Србије „изузетна порука“ западним партнерима

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 19. септембар 2018.

Председница Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић изјавила је у Дану уживо ТВ Н1 да би тек после постизања свеобухватног решења косовског питања, требало вршити измене Устава, а након тога и усвојити нову Стратегије националне безбедности и нову Стратегије одбране.

Нацрт Стратегије националне безбедности и нацрт нове Стратегије одбране би током јесени требало да уђу у скупштинску процедуру.

Контекст у коме се усвајају стратегије и усклађеност са постојећим законима, анализирао је ЦАЕС у извештају под називом “Косово пре свега”. Јелена Милић је објаснила да се у нацртима обе стратегије Косово и даље наводи као безбедносни изазов, а негде чак и као претња.

Нацрти, према њеној оцени, није усклађен са оним што је званична политика, јер уколико се са Приштином води дијалог у Бриселу, онда Косово више не може бити претња.

Прво би требало решити питање Косова, па онда ускладити Устав са том новом реалношћу, након чега би уследило усвајање Стретегије спољне политике као кровног документа, па тек онда Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране.

Истиче и да су оба нацрта толико условљена преговорима о Косову, да сама та условљанеост показује да би прво требало решити питање Косова, па онда ускладити Устав са том новом реалношћу, након чега би уследило усвајање Стретегије спољне политике као кровног документа, па тек онда Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране.

Милић подсећа да је јавна расправа о нацртима обе стратегије бил јако кратка, те да се нада да ће поменути документи бити побољшани у скупштинској расправи.

Указала је јавну рапстава кратка, у том периоду није било могуће темељно анализирати, надамо се променама у Скупштини. Ако је јр била током пролећа, а пар дана после тога утврђивање дејства бомбардовања.

Додаје и да за разлику од других колега из невладиног сектора, ЦЕАС не види нешто алармантно у наговештајима јачање позиције Председника Републике у будућем законском оквиру и да им више нпр. смета што се правосуђе не наводи као инструмент демократске контроле система безбедности.

Милић је подсетила и да ЦЕАС већ неколико година уочава и претње из саме Србије које се тичу “шуровања” са структурама из Русије, и да се видело “како то иде са покушајем пуча у Црној Гори”.

Као пример наводи војни камп за децу у Чајетини где су, како тврди, били присутни и припадници руског специјалног одреда “Вагнер” - организације за коју се наводи да су у име Москве убијали истраживачке новинаре у Африци и да има борце у источној Украјини.

“Стаматовићу није место у демократској опозицији, не крије везе са Путиновом администрацијом”, навела је Јелена Милић, додајући и да је легитимно да опозиција буде евроскептична, али да није добро што “шурује са прокремљским структурама” које, према њеној оцени, некада незакиното и контрапродуктувно.

Председница ЦАЕС поздравила је и недавне промене у врху Војске Србије, оцењујући да је то изузетна порука западним партнерима.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер