Јелена Церовина: Шта значи Динкићева „изненадна” искреност

Већ пуне три године кад год неко из опозиције или од аналитичара жели да прозове потпредседника владе Млађана Динкића редовно се позове на његово предизборно обећање с краја 2007 године да ће грађани добити акције у вредности од хиљаду евра. Све до сада Динкић је за лошу процену кривио светску економску кризу, а онда је пре неколико дана „отворио душу” и признао да је то обећање дао како Борис Тадић не би изгубио председничку трку са Томиславом Николићем. Испоставило се, како је рекао, да буквално тих сто хиљада гласова, за колико је Тадић победио у другом кругу, добрим делом потичу од тог обећања.

Као прво политичко признање за почињене грешке остало је упамћено Тадићево признање да је Демократска странка злоупотребила посланичку картицу Неде Арнерић приликом гласања за избор Кори Удовички за гувернера НБС у јулу 2003. године.

Предизборне лажи и признања нису наша специфичност. Грађани Мађарске тужили су 2007. године свог премијера Ференца Дурчњаја јер их је лагао у предизборној кампањи и на томе добио изборе што је касније и сам признао.

Пошто признања ове врсте нису честа појава на нашој политичкој сцени, јавност се увек са пуним правом пита шта стоји иза те изненадне искрености. Када је реч о Тадићу, показало се да је процена била добра и он је извукао корист из таквог геста како за себе тако и за Демократску странку. У Динкићевом случају аналитичари имају различите ставове о томе колико би користи из овог изненадног геста могао да има лидер Г17 плус. Имајући у виду да је Динкић „дошао главе” већ трима владама многи су се запитали зашто је то признање дошло баш у овом тренутку, није ли то наговештај почетка краја и ове владе?

Директор агенције Прагма Цвијетин Миливојевић сматра да Динкић то није учинио случајно јер је он „спин мајстор”. Његово признање, како каже, могло би чак да му ојача позицију унутар владајуће коалиције.

„Сви ми знамо да је његово обећање између два изборна круга донело тих стотинак хиљада гласова који су у другом кругу пресудили у корист Бориса Тадића. Као што грађани знају да је тих додатних сто, двеста, неки тврде и триста хиљада гласова на парламентарним изборима у мају 2008. године донело управо Динкићево обећање, седам дана пре избора, да ће Фијат да производи стотине хиљада аутомобила у Крагујевцу. То је без даљег Динкићева заслуга за успех заједничке коалиције. Динкић је сада први пут био искрен у контакту са медијима што је за мене симптоматично јер то може да значи само једно – да он пре истека мандата ове владе намерава да уђе у њено рушење”, оцењује Миливојевић.

Динкић је , како истиче, прагматичан човек, а не рушилац. Он довршава формирање УРС-а као покрета и за заокруживање страначке инфраструктуре потребно му је још пола године. „Идеално време за нове изборе је мај 2011. године. Али да ли ће бити избора у мају не зависи само од Динкића јер у трци за онога ко ће први срушити владу је и Ивица Дачић. Њих двојица су као пар сијамских близанаца осуђени на то да морају срушити ову владу ако би желели да извуку сав бенефит што су учествовали у овој влади”, сматра Миливојевић.

Према његовим речима ако ова влада дочека крај мандата из тога ће корист на изборима имати само ДС као најјача странка коалиције. Они морају показати да су у нечему различити у односу на ДС. Друга опција им је да продају своју аутономију и утопе се на неку страначку листу што ни једни ни други не желе. То је, сматра Миливојевић, кључни повод за ово признање Динкића.

Директорка истраживања Ипсос Стратешког маркетинга Светлана Логар мишљења је да ће Динкићу ова изјава само штетити.

„Његов циљ може да буде да оштети Тадића, уколико би грађани томе поверовали. Иначе, поверење у Динкића није велико јер је много обећавао, а није испуњавао”, каже Светлана Логар.

На питање колико Динкић од овог признања може да има користи, а колико штете међу бирачима, Миливојевић одговара да људи воле када је неко искрен.

„Људи размишљају обећао је, залетео се, али ипак је дао неке бесплатне акције. Као што је прича о Крагујевцу пренадувани балон, али Крагујевац се ипак пробудио. И ту лаж му могу опростити, јер ипак је нешто урадио за разлику од других који нису. Он увек игра на ту карту. Он после оваквих изјава излази јачи”, оцењује Миливојевић.

Светлана Логар каже да треба правити разлику између тога када се људима говори истина и аргументовано признаје зашто се грешило, а друго је кад се каже да се намерно лагало како би се постигли политички поени.

„Како он очекује да се њему у будућности верује. То је био веома лош политички потез. Ја сам запањена том изјавом”, истиче Логар.

Она сматра да политичари греше када мисле да грађани не памте. Памћење грађана, каже, није детаљно и аналитично, али се акумулира доживљај о некоме и ствара се неповерење. „Не може се грађанин сетити свега што су Тадић или Динкић обећали пред изборе, али се неке ствари попут 1.000 евра или двеста хиљада нових радних места не заборављају. Неповерење се акумулира. Не може се у бескрај обећавати нешто за шта се зна да је лажно. Обећања у полици исто се цене као и у свакодневном животу”, закључује Светлана Логар.