Јасмина Лукач: Рат због Дијане

Тројански рат је почео због лепе Јелене, а рат међу напредњацима бесни због лепе Дијане Хркаловић, сада притворенице у Централном затвору у Београду.

То је најстрашнији од свих ратова – унутрашњи и не може се мерити ни са чим што им прети споља.

Ни са Косовом и Бриселским споразумом, који је пред коначним падом, ни са нуждом да нађу новац и средства за текућу корона и наступајућу свеопшту кризу, још и понајмање са изазовом да се реши опозиција и победи на председничким изборима 2022. у првом кругу.

Унутрашњи рат је то што врх СНС-а приближава исходу који желе да предупреде по сваку цену. А то је да њима буду уведене санкције, да Запад у неком тренутку по обновљеној Бајденовој уредби као казнену меру спроведе залеђивање њихове имовине у иностранству

Унутрашњи рат је то што врх СНС-а приближава управо оном исходу који желе да предупреде по сваку цену.

А то је да њима као појединцима буду уведене санкције, да рецимо Запад у неком блиском тренутку по обновљеној Бајденовој уредби као казнену меру спроведе залеђивање њихове имовине у иностранству…

Да буду означени као непријатељи демократије и да им се деси слично ономе што се дешава рускомм естаблишменту.

СНС и Вучић су од 2018. и локалних избора те године ушли у Путинов модел владања – а то је подршка од скоро 70 одсто, плус стари комунисти (Дачић), што се потврдило и прекјуче на изборима у Мионици и Неготину.

Једино што и даље може да их разори то је тај унутрашњи рат, за који је погрешно питање када је и зашто тачно почео, будући да никада није ни престајао.

Језгро СНС су „стари радикали“, а они су увек били спремни а и способни да се обруше на свачију људску слабост, да деле и шире порнографске памфлете и иживљавају се над службеним подацима.

А понајвише да праве позориште страха.

Такво какво се показало у новембру 2015. када су конференцији за штампу поред Небојше Стефановића, у позадини као статисти за партијску пропаганду, појавили маскирани полицијски специјалци, малтене под оружјем, као да су позвани да ослобађају Палату Србије од терориста, а и од новинара.

Новинари су у знак протеста заћутали и на тој конференцији нису постављали питања, док су они који никад поштен текст у животу нису написали на Твитеру хистерисали шта би они све рекли и Небојши (и Дијани).

Тог новембра напредњаке није занимало ни што се одржава Дачићев министарски самит ОЕБС-а, јер су и тада били заокупљени личним сукобима и „државним ударом“.

Сада, када се тај рат и пратећи „државни удар“ развио до онда неслућених нечовечних размера, пошто се ипак одржавао Селаковићев самит Несврстаних, а не Дачићев ОЕБС, афера је утишана на неко кратко време, као мук на фронту пред налет нове битике, односно пред Дијанино хапшење.

Досад је у том рату најважније било „чија је полиција“, односно директор полиције, будући да је садашњи Владимир Ребић послат на одмор од два месеца, а у децембру му истиче мандат.

Према доступним сазнањима, у току је велика борба између прибојске и пријепољске групе за ту позицију, будући да ова два града дају највише полицајаца.

Наводно, Веселин Милић је фаворит прибојске групе, а Слободан Малешић пријепољске, док се победи нада и Томислав Радовановић, гост у Хит твиту. Могуће је да ће Дијана баш толико и остати у притвору, колико да се изабере нови директор полиције коме одмах треба да буде јасно где му је место и шта му је задатак.

(Данас)