Хроника

Јасмина Лукач: Избори, али председнички

Штампа
уторак, 12. фебруар 2019.

 Криза Вучићеве власти, сад је извесно, биће дуга и тешка, али он има начин да је пресече. Може себи да скрати мандат оставком и да се распишу ванредни председнички избори.

Да, председнички, а не парламентарни. Јер, зашто би се лидер у кога се напредњаци толико куну, заклањао иза странке. Ако су већ напредњаци толико убеђени у врлине свог председника и заслуге за сваки политички успех СНС, па зашто онда лидер не би и искорачио испред свих напредњака? Зашто би се заклањао иза рецимо, потпредседника СНС Небојше Стефановића и Милоша Вучевића. Како то да су Стефановић и Вучевић спремни за ванредне парламентарне изборе у сваком тренутку, а њихов лидер председничке не помиње?

Повод има – сада му сваке недеље, укупно гледано по свим градовима у Србији, и по најстрожим проценама, демонстрира 50-ак хиљада људи. И мада су њихови захтеви широки, често обухватају и рачуне за грејање и друге теме, јасно је да су незадовољни влашћу. Као најјача фигура у тој власти Вучић врло греши ако сматра да је довољно само да изведе више или приближно толико људи на неки свој догађај. И да на серијске протесте узврати продуженом кампањом убеђивања својих присталица. Нарочито греши, што поред себе истиче на бини премијерку Ану Брнабић. Да ли њу, односно функцију премијера и ванредне парламентарне изборе, он уствари нуди незадовољном народу уместо себе?

Да ли на тај начин узвраћа ставу у Ђиласовом Савезу за Србију, да је проблем то што народ јесте прихватио европске и западне вредности у основи, али није их прихватила Вучићева власт и његов најужи круг? То јест прихватили су само бизнис део, не и онај који се тиче правила одрживости.

Или, Вучић шаље поруку Берлину и Вашингтону да је само он тај, који може да гарантује договоре са Западом, јер је само он у стању да Србију натера да прихвати геј премијерку? Да забораве на опозицију, јер је само он у стању да у Србији спроведе све у вези Косова, или пак ништа, ако процени да његова лична награда неће бити одговарајуће висока.

Ту међутим, постоји крупан проблем. Може геј премијерка да буде симбол западних вредности, али ако се избори спроводе колико толико смирено, такорећи скандинавски. А не може, ако се у неким Лучанима, кампања води из три штаба, од којих је један смештен у полицијској станици. И где јавни службеник мора да набави 20 капиларних гласова за СНС као своју радну обавезу. Е, онда му још само фали сазнање да ти гласови обезбеђују Брнабићевој моћну позицију, а да она чак није ни чланица СНС.

Вучић и његови, очито су ван колосека стварности, просто су одатле излетели ношени силом самозаваравања. И не увиђају да грађане на улице не изводе ни Ђилас, Борко, Бошко, ни професори, глумци и студенти, већ управо они сами, Вучић и његови маркетиншки генијалци. Просто не схватају да би без турнеје „Будућности Србије“, без погрдних спотова за друштвене мреже, без „вешала кампање“, демонстрације сплашњавале. И да сами из петних жила гурају ситуацију ка тачки, коју по сваку цену желе да избегну, а то је да ће решење бити само једно – Вучићева оставка било кроз ванредне парламентарне, било директно на председничким изборима.

(Данас)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]