Јарослав Качињски: Избори за председника Пољске морају бити одржани најкасније 28. јуна

 Лидер владајуће пољске странке Право и Правда Јарослав Качињски изјавио је да избори за председника Пољске, после оних неважећих, одржаних, али без гласања 10. маја, морају да се одрже најкасније 28. јуна и да ће власти искористити сва средства које држава има да избора буде.

Качињски је на заједничкој конференцији са двојицом лидера две мале странке које заједно са Правом и Правдом чине владајућу Уједињену десницу, поручио да је заједнички став са лидером странке Споразум Јарославом Говином и лидером Солидарне Пољске Збигњевом Жобром то да ће избори бити, најкасније 28. јуна.

"Ако буде покушаја супротстављања томе, искористићемо сва средства која има држава да се то спроведе, да основна институција демократије, дакле избори, у Пољској буду", казао је Качињски.

На опозицију и пре свега Сенат који тек треба да усвоји најновије измене изборног закона и на основу којих би избори због пандемије били спроведени и гласањем на биралиштима, и поштом - ко жели, Говин и Жобро апеловали су да одлажући изборе не продужавају вештачку предизборну кампању.

Власти и опозиција су у спору да ли по Уставу избори морају да се одрже тако да нови председник Пољске буде изабран до 6. августа - када истиче мандат садашњем, Анџеју Дуди, кандидату владајуће странке и на овим изборима, или би, ако новог председника не би било, његову функцију преузео председник неког од два дома парламента.

"Нема трачка основа за то у одредбама Устава да председник Сената преузима власт у ситуацији у којој нема председника", казао је Качињски.

Пољска је упала у правни хаос око избора за председника због инсистирања Права и Правде да се избори упркос пандемији одрже 10. маја у предвиђеном року, мада су опозиција и утицајна Католичка црква указивале да би избори у јеку пандемије били ризик за здравље и животе грађана.

"За аутентичне изборе неопходна је аутентична кампања. Рестрикције које су уведене у оквиру борбе против пандемије практично онемогућавају вођење кампање. Увођење гласања поштом тако кратко пред изборе рађа озбиљне бојазни за поштење избора и очување демократских стандарда", упозорила је пољске власти још у априлу шефица Бироа ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), Ингибјерг Солрун, чија установа надгледа изборе.

На крају су 10. маја избори формално одржани, али "фантомски" јер није било омогућено гласање поштом, а нису ни отворена биралишта, те се створила могућност да Државна изборна комисија огласи да треба да се распишу нови избори које власти желе што пре, а опозиција што касније, јер како се осећају економске ;последице рестриктивних мера током пандемије, драстично пада подршка фавориту избора, садашњем председнику Дуди.

По разним анкетама, да се гласало 10. маја, Дуда би имао шансе да победи у првом кругу, док је према најновијим анкетама његове победе и то веома тесна очекивана тек у другом.

Без обзира на упозорење епидемиолога да би излазак на биралишта био "темпирана бомба", и Качињски и председник Дуда и премијер Матеуш Моравјецки правдају терање Пољака на изборе тиме да је наводно за стабилност земље после епидемије нужно да и влада и шеф државе буду из исте политичке странке.

(Бета)