петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јапанска финансијска групација „Номура“: Европи за спас економије треба око билион еура
Хроника

Јапанска финансијска групација „Номура“: Европи за спас економије треба око билион еура

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 02. септембар 2015.

Хиљаду милијарди евра би ускоро могло бити мало за уздрману економију Европе, према оцени аналитичара јапанске финансијске групације Номура.

Наиме, аналитичари већ причају о времену и начину на који ће Европска централна банка (ЕЦБ) проширити програм монетарних подстицаја вредан 1,1 билион евра, који је на снази протеклих шест месеци и који је уведен како би помогао привредни опоравак 19-члане зоне евра, преноси америчка агенција АП.

Председник ЕЦБ-а Марио Драги ће, према тврдњама аналитичара, вероватно искористити конференцију за штампу у четвртак, 3. септембра, како би указао на спремност те институције да, ако буде било потребе, повећа напоре за подизање тврдоглаво ниске инфлације или да ограничи потенцијалну штету коју могу изазвати економске потешкоће у Кини.

Како подсећа АП, ЕЦБ-ов програм откупа обвезница чланица зоне евра требало би да буде на снази до септембра 2016. године, а у оквиру њега се месечно откупљују владине и корпоративне обвезнице вредне 60 милијарди евра.

Путем овог програма, названог квантитативно лабављење, упумпава се свеж новац у привреду, ради подизања стопе инфлације која је у овом тренутку на тако ниском нивоу да изазива бојазан у погледу стања европске привреде.

Аналитичари, међутим, сматрају да су ефекти ЕЦБ-овог програма још нејасни и да је опоравак Еврозоне, упркос ниским ценама нафте, слабом евру и огромним подстицајима Централне банке, и даље слабашан.

Позитивно је то што банке одобравају више позајмица компанијама, а негативно је то што је инфлација заглибљена на ниских 0,2 одсто, како су показали јучерашњи подаци. Исто тако, последња анкета економског поверења - која комбинује перспективе предузећа и потрошача - показала је да је поверење у Еврозони само благо порасло у августу.

Стопа незапослености у Еврозони је и даље на високом нивоу од 11,1 одсто у другом кварталу, а привредни раст је у том кварталу износио скромних 0,3 одсто.

Председник ЕЦБ-а је још у јануару ове године, када је најавио програм подстицаја, рекао да ће продужити трајање програма и после септембра 2016. године уколико инфлација не порасте у одговарајућем обиму.

Како оцењују аналитичари, упумпавање свежег новца у привреду може помоћи подизању инфлације, може учинити кредите доступнијима и у теорији дати подстрек привредном расту, а исти рецепт су већ опробале Америчка централна банка (Фед), централна банка Енглеске и централна банка Јапана.

Фед је, како наводи АП, завршио са програмом откупа обвезница и у овом тренутку разматра почетак пооштравања монетарне политике, уз потенцијално подизање каматне стопе већ овог месеца.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер