Хроника | |||
Јапанска финансијска групација „Номура“: Европи за спас економије треба око билион еура |
среда, 02. септембар 2015. | |
Хиљаду милијарди евра би ускоро могло бити мало за уздрману економију Европе, према оцени аналитичара јапанске финансијске групације Номура. Наиме, аналитичари већ причају о времену и начину на који ће Европска централна банка (ЕЦБ) проширити програм монетарних подстицаја вредан 1,1 билион евра, који је на снази протеклих шест месеци и који је уведен како би помогао привредни опоравак 19-члане зоне евра, преноси америчка агенција АП. Председник ЕЦБ-а Марио Драги ће, према тврдњама аналитичара, вероватно искористити конференцију за штампу у четвртак, 3. септембра, како би указао на спремност те институције да, ако буде било потребе, повећа напоре за подизање тврдоглаво ниске инфлације или да ограничи потенцијалну штету коју могу изазвати економске потешкоће у Кини. Како подсећа АП, ЕЦБ-ов програм откупа обвезница чланица зоне евра требало би да буде на снази до септембра 2016. године, а у оквиру њега се месечно откупљују владине и корпоративне обвезнице вредне 60 милијарди евра. Путем овог програма, названог квантитативно лабављење, упумпава се свеж новац у привреду, ради подизања стопе инфлације која је у овом тренутку на тако ниском нивоу да изазива бојазан у погледу стања европске привреде. Аналитичари, међутим, сматрају да су ефекти ЕЦБ-овог програма још нејасни и да је опоравак Еврозоне, упркос ниским ценама нафте, слабом евру и огромним подстицајима Централне банке, и даље слабашан. Позитивно је то што банке одобравају више позајмица компанијама, а негативно је то што је инфлација заглибљена на ниских 0,2 одсто, како су показали јучерашњи подаци. Исто тако, последња анкета економског поверења - која комбинује перспективе предузећа и потрошача - показала је да је поверење у Еврозони само благо порасло у августу. Стопа незапослености у Еврозони је и даље на високом нивоу од 11,1 одсто у другом кварталу, а привредни раст је у том кварталу износио скромних 0,3 одсто. Председник ЕЦБ-а је још у јануару ове године, када је најавио програм подстицаја, рекао да ће продужити трајање програма и после септембра 2016. године уколико инфлација не порасте у одговарајућем обиму. Како оцењују аналитичари, упумпавање свежег новца у привреду може помоћи подизању инфлације, може учинити кредите доступнијима и у теорији дати подстрек привредном расту, а исти рецепт су већ опробале Америчка централна банка (Фед), централна банка Енглеске и централна банка Јапана. Фед је, како наводи АП, завршио са програмом откупа обвезница и у овом тренутку разматра почетак пооштравања монетарне политике, уз потенцијално подизање каматне стопе већ овог месеца. (Танјуг) |