четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јапан обележава 73. годишњицу америчког нуклеарног напада на Хирошиму
Хроника

Јапан обележава 73. годишњицу америчког нуклеарног напада на Хирошиму

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 06. август 2018.

Звоно се огласило данас у Хирошими на почетку церемоније поводом 73. годишњице атомског бомбардовања тог града, првог таквог напада у историји човечанства.

На цермонији на којој је присуствовало око 50.000 људи, становника Хирошиме и представника 58 земаља укључујући и америчког амбасадора Вилијама Хагертија, званичници су подсетили на погинуле и повређене и упутили позиве да се елиминише нуклеарно оружје.

Небо је данас било ведро као и 6. августа 1945. године у 8.15 по локалном времену када је амерички бомбардер Б-29 "Енола Геј" са висине од 9.600 метара бацио бомбу названу "Мали дечак", која је после 43 секунде експлодирала 600 метара изнад земље. Од те експлозије је тог дана и у недељама које су уследиле настрадало 140.000 особа.

Градоначелник Казуми Мацуи је у обраћању упозорио на пораст национализма и тензија у свету и позвао владу Јапана да предузме веће напоре ка томе да свет буде без нуклеарног оружја.

"Ако човечанство заборави историју или прекине да јој се супротставља могли би да направимо још једну ужасну грешку. Управо зато треба да наставимо да говоримо о Хирошими", рекао је градоначелник Казуми Мацуи и додао да треба да се "наставе напори за елиминисање нуклеарног оружја".

Он је изразио жаљење што се неке земље показују отворено националистичким и модернизују свој нуклеарни арсенал поново оживљавајући тензије које су се смириле после краја Другог светског рата.

Нуклеарно одвраћање и "нуклеарни кишобрани" су "сами по себи нестабилни и изузетно опасни" приступи који теже да задрже међународни поредак само изазивањем страха у ривалским земљама, рекао је он и позвао светске вође да преговорима дођу до укидања нуклеарног оружја.

Јапански премијер Шинзо Абе, такође присутан на церемонији, био је мање оштар у свом говору, што је поново приказало јапанске контрадикције по питању нуклеарног оружја.

Јапан прошле године није потписао уговор који забрањује атомско оружје усвојен у УН, стајући на страну нуклеарних сила због, како је наведено, севернокорејске претње.

Абе је рекао да се разлике између земаља с нуклеарним оружјем и оним које га немају повећавају али је обећао да ће учинити више да се та разлика смањи. Да би све стране сарађивале важно је да сви разумеју "реалност и трагедију нуклеарних напада", рекао је он и поновио обећање Јапана да ће се држати својих принципа пацифизма.

"Последњих година постало је очигледно да разлике постоје између земаља око начина смањења нукларног оружја. Наша земља ради стрпљиво на томе да служи као мост између две стране и да води напоре међународне заједнице" ка денуклеаризацији, рекао је он.

Три дана после бомбардовања Хирошиме, САД су бациле атомску бомбу "Дебели човек" на Нагасаки, где је страдало око 74.000 људи, после чега је Јапан капитулирао 15. августа.

 Јапан обележава 73. годишњицу америчког нуклеарног напада на Хирошиму, што је био први такав напад у историји човечанства.

Од 6. августа 1945. године, када су САД бациле атомску бомбу на јапански град, чиме су убрзале окончање Другог светског рата, до краја те године у експлозији и од повреда и болести узрокованих радијацијом страдало је око 140.000 људи.

У наредним годинама, све до данас, многи преживели су умирали од леукемије и других болести узроковних радијацијом, али нико са сигурношћу не може да каже тачан број жртава бомбардовања.

Од тог напада, ниједан амерички председник није посетио Хирошиму до 2016. године, када је тадашњи председник САД Барак Обама положио венац у меморијалном парку у том јапанском граду.

Обама је тада одао пошту жртвама и руковао се с преживелима напада, али није, као ни његови претходници, упутио извињење, већ је изразио наду да ће ужаси из Хирошиме довести до "моралног будјења".

Једини претходни амерички председник који је размишљао о одласку у Хирошиму био је Џими Картер 1984. године, када већ није био шеф државе. Медјутим, тада политичка клима није била повољна.

Бомбардер Б-29 "Енола Геј" је 6. августа 1945. у 8.15 по локалном времену са висине од 9.600 метара бацио бомбу названу "Мали дечак", која је после 43 секунде експлодирала на 600 метара изнад земље. Процењује се да је температура у средишту експлозије достигла измедју 3.000 до 4.000 степени Целзијуса.

Бомба, тешка око четири тоне, убила је све који су били у кругу од 500 метара и уништила 90 одсто града. Око 45 минута после експлозије почела је да пада "црна киша" радиоактивних честица. Три дана после бомбардовања Хирошиме, САД су бациле атомску бомбу "Дебели човек" на Нагасаки, где је страдало око 74.000 људи, после чега је Јапан капитулирао 15. августа.

Рат је званично завршен две недеље касније, 2. септембра 1945. године. У тренутку напада, у Хирошими је живело 350.000 људи, од чега 40.000 војног особља. Данас тај град има 1,2 милиона становника.

Према неким проценама, у нападима на Хирошиму и Нагасаки страдало је више од 220.000 људи.

Сваке године у Хирошиму се упути 10 милиона оригамија ждралова, птица које у Јапану представљају

(Агенције)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер