петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јануш Бугајски: Проблем Запада је русофилија, а не русфобија
Хроника

Јануш Бугајски: Проблем Запада је русофилија, а не русфобија

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 20. мај 2022.

Кључни разлог неуспеха западне политике према Русији није русофобија, већ ускогруда русофилија која гледа на исток Европе кроз призму Москве, тврди Јануш Бугајски, виши сарадник у Џејмстаун фондацији у Вашингтону. Његова најновија књига „Неуспела држава: Водич за распад Русије“ биће објављена у јуну.

Званичници и саветници који се баве Русијом су се увек школовали из руске историје, језика и књижевности, указује Бугајски у чланку за washingtonexaminer.com.

Суседи Русије се углавном сматрају секундарним актерима, а не сами по себи геополитичким играчима. Отуда, чак и усред бруталног освајачког рата против Украјине, идеја да се Русија и њени лидери не “провоцирају“ или “понижавају“и даље преовладава.

Помирљив приступ Русији је такође подстакнут са два страха: нуклеарним ратом и руском нестабилношћу.

Кад год је у опасности да изгуби рат или нека друга земља одлучи да уђе у НАТО Москва шири авет нуклеарног уништења. Западни креатори политике увек играју на руку Кремљу дајући претњи кредибилитет.

Ефикаснији одговор би био да се истакне да ће Русија изумрети у случају нуклеарног рата, а њени лидери неће извршити колективно самоубиство, јер су опортунисти који се боре само са слабијим противницима.

Друго, и што је још важније, западне владе подржавају статус кво менталитет и још увек нису схватили да се свет суштински променио у последња три месеца. Неуспеси и слабости Русије су сјајно разоткривени: њени војни мишићи су млохави, њена економија почива на слабим темељима, а њена политичка структура је неодржива.

Руска држава не би могла да опстане у свом садашњем облику чак и ако председник Владимир Путин буде свргнут, пошто либерали имају ограничен утицај, а Путинови наследници ће се суочити са огромним центрифугалним притисцима.

Уместо да припремају одговор на руску домаћу нестабилност, западни креатори политике и даље верују да могу да врате духа назад у боцу. Они функционишу под претпоставком да се може исковати још један модус вивенди, и сарадња са Москвом, упркос томе што окупира суседне државе, је настављена.

Иако су француска и немачка влада најтежи преступници, Бајденова администрација такође предлаже “прекид ватре“ који би укључивао територијалне уступке Украјине.

Идеја да Кремљ тражи дипломатске излазне стратегије у Украјини је заснована на заблуди. Након толике жеље за победом, свако повлачење са освојених територија је пораз за Путина који ће убрзати колапс режима.

У Вашингтону и Европи хитно је потребно ново размишљање о томе како се носити са пропалом силом која се граничи са 16 држава и чија ће унутрашња превирања утицати на све њих

Насупрот томе, свако решење које остави Путину у посед територије стечене агресијом је пораз за Запад, јер ће подстаћи будуће нападе и обнову војске када санкције буду ублажене.

Предаја територије у Донбасу такође би изврнула Бајденову демократску агенду, јер би ефективно дала зелено светло издвајању аутократских ентитета из демократских држава.

Свеобухватна украјинска војна победа послала би снажан сигнал да се напади на независне државе завршавају неуспехом, да је НАТО уједињен у супротстављању агресорима и да је Запад спреман за пропаст Русије. Украјина мора бити снабдевена свим ефикасним оружјем које ће убрзати њену победу, укључујући артиљерију великог домета и покретне ракетне бацаче.

Тријумф Украјине представљао би стратешку победу Запада јер би помогао у рушењу последње империје која угрожава европску безбедност.

Руска држава не би могла да опстане у свом садашњем облику чак и ако председник Владимир Путин буде свргнут

У Вашингтону и Европи хитно је потребно ново размишљање о томе како се носити са пропалом силом која се граничи са 16 држава и чија ће унутрашња превирања утицати на све њих.

Безбедносна партнерства морају се наставити у решавању сукоба који се могу прелити преко тренутних граница Русије. Ово ново размишљање такође мора да избегне традиционални москоцентризам фокусирајући се на различите регионе и нације које је окупирала Руска Федерација, а који ће се све више кретати ка независности како војни и економски порази Кремља буду све оштрији.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер