среда, 24. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јанош Мартоњи: Будимпешта ће гласати да се Србији додели статус кандидата
Хроника

Јанош Мартоњи: Будимпешта ће гласати да се Србији додели статус кандидата

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 07. децембар 2011.

Будимпешта ће 9. децембра гласати за то да се Србији додели статус кандидата, каже за РТС шеф мађарске дипломатије Јанош Мартоњи. Мађарска је задовољна због усвојеног Закона о рехабилитацији, наводи Мартоњи.

Министар иностраних послова Мађарске Јанош Мартоњи у интервјуу за РТС каже да Будимпешта најватреније подржава чланство Србије у Европској унији и да ће то учинити и у петак у Бриселу. Мартоњи каже да дијалог Београда и Приштине мора да се настави, али да то није разлог за одлагање или било какво противљење давања Србији статуса кандидата за чланство у ЕУ.

За нас су то две одвојене ствари. Искрено се надамо да ће се разговори наставити у позитивном духу сарадње. Ми ћемо настојати да тај дијалог помогнемо колико год можемо, али дајемо Србији статус кандидата сада. То је наш став.

Скупштина Србије усвојила је у понедељак Закон о рехабилитацији. Да ли је то довољно да би се отклониле мањкавости Закона о реституцији, усвојеног у септембру?

Јесте. Ми смо већ реаговали на то. И ја сам лично реаговао изјавама у Бриселу пред Саветом за општа питања, али и пред представницима медија. Похвално сам се изразио о том закону и у потпуности сам подржао, као што сам то чинио и раније, да се Србији да статус кандидата на састанку Европског савета.

Када је Будимпешта због Закона о реституцији упозорила Београд да ће ставити вето на кандидатуру Србије за чланство у ЕУ, многи су такву реакцију оценили као преоштру и неодмерену. Са друге стране, било је такође оштрих речи. Да ли сматрате да су две земље сада изашле из хладних и олујних вода?

Лично никада нисам сматрао да се мањкавости Закона о реституцији односе само на Мађаре и да је то посебно мађарско питање. Реч је била о људским правима уопште. Не смемо да заборавимо да нису само Мађари силом узимали учешћа у редовима мађарске војске у то време (Други светски рат). Било је много Мађара, Немаца, Хрвата. Лично знам за много Срба, који су, силом били укључени у ту војску. Зато смо сматрали да претходни закон успоставља принцип колективне одговорности и колективне кривице. Сматрали смо да се то мора исправити и зато смо видели везу између тог питања и будућег чланства Србије у Европској унији. Зато инсистирам да овде није била реч само о заштити Мађара у суседној земљи. Делимично је и то било у питању, ја то не негирам. Међутим, проблем је био општији и зато мислим да је његово разрешење разлог за задовољство свих нас - Мађара, Срба и свих других.

Мађарске трупе на Косову су биле укључене у неколико недавних инцидената. Како Ви, као министар иностраних послова, успевате да помирите јасне и недвосмислене обавезе које имате према НАТО-у са једне стране, са чињеницом да упућујете трупе у суседну земљу, на део њене територије, који је споран, и чињеницом да су мађарске трупе суочене са веома осетљивим задатком?

То јесте осетљив задатак. Два мађарска војника су рањена током најновијих инцидената. Нисмо срећни због тога. Многе друге државе Европске уније су забринуте из сличних разлога, што вам је, мислим, веома добро познато. Међутим, упркос томе наша је позиција веома јасна. Рекли смо да се ова ситуација мора разрешити, али то, за нас, није разлог за одлагање или било какво противљење давања Србији статуса кандидата за чланство у Европској унији.

Током процеса хрватског приближавања ЕУ, Словенија је виђена као нека врста ментора Хрватске, који јој је помагао на њеном путу ка Унији. Да ли је то улога Мађарске у процесу придруживања Србије Европској унији - да понуди менторску суседску руку помоћи како би се тај процесс убрзао?

Мислим да Мађарска треба да одигра посебну улогу у овом процесу, који је сада пред нама, пред Србијом. Нисам сигуран да је реч ментор прави терминолошки избор, али смо спремни да преузмемо посебну улогу и одговорност у пружању помоћи Србији у промовисању процеса преговора са Европском унијом, који неће бити лак, али ће, уз помоћ суседа и региона у целини, бити успешан. Поменули сте Хрватску. У последњој фази преговора са Хрватском, регион је заиста одиграо своју улогу. Све земље региона - територија, коју обично називамо Средњом Европом, подржале су Хрватску и потпуно сам сигуран да ће исто учинити и у случају Србије.

Како оцењујете трговинске односе између Србије и Мађарске. Да ли се довољно тргује? Шта треба учинити да се трговина поспеши?

Не тргује се довољно. Много више мора да буде учињено. То такође зависи од општих економских услова у обема земљама, то све знамо. Саме бројке нису премале. Успут, ми бележимо огроман трговински суфицит што није увек добро, те мислим да би требало да увозимо више из Србије. Наравно да су нам неопходне много веће инвестиције у оба смера. Зато, као што смо рекли и приликом састанка са члановима Владе Србије, постоји огроман потенцијал, који још није ни искоришћен, а камоли исцрпљен. Зато бисмо на томе морали много више да радимо.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер