уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јаков Милатовић: Ђукановић ће у другом кругу узети испод 100.000 гласова, он и Шешељ су стари другари
Хроника

Јаков Милатовић: Ђукановић ће у другом кругу узети испод 100.000 гласова, он и Шешељ су стари другари

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 24. март 2023.

Гост у емисји Начисто на ТВ Вијести био је Јаков Милатовић, кандидат за предсједника Црне Горе испред Покрета Европа сад. Његов ривал у другом кругу предсједничких избора 2. априла је актуелни предсједник Црне Горе и кандидат Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић.

Милатовић је рекао да има доста политичара у свијету који су са 30 или 40 година постали предсједници или предсједници влада и навео примјере предсједника Француске Емануела Макрона, премијера Канаде Џастина Трудоа.

"Мислим да имам запажено академско образовање и међунардно, радно, животно и породично искуство. Немам превише година, али мислим да уз све што имам, имам енергију која је врло важна за Црну Гору и да Црна Гора може да иде напријед. Мислим да је то тренутно моја највећа предност", рекао је Милатовић.

Милатовић је на констатацију уредника и водитеља емисије Петра Комненића да га је подржао предсједник Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ, рекао да не зна и да никад у животу није срео Шешеља.

"Ми смо представници потпуно другачијих свјетоназора и животних погледа", рекао је Милатовић.

На питање да ли то види као дио прљаве кампање, Милатовић је рекао да је то пинг-понг између одређених људи.

"Шешељ је долазио на инаугурацију Ђукановића на Цетиње 1998. године. Они су стари другари", рекао је Милатовић.

Он је рекао да је Александар Вучић, демократски изабрани предсједник сусједне земље која нам је врло блиска.

"Са Србијом и осталим земљама сусједства желим да направим најбоље односе не због мене, него због грађана Црне Горе, како бисмо све имали на бенефит. Није нормално да смо једини регион у Европи гдје када уђете на воз у Подгорицу и хоћете да уђете у Београд, прво вас зауставља полиција и стаје воз на граници црногорској, изгубите пола сата, 40 минута, па се онда исто то уради на граници српској. Ми смо били једини дио Европе прије 50 година без граница, а сада смо једини дио Европе са границама. Врло ми је важно уапређење регионалних економских интеграција, како би људи продисали, зато што смо упућени једни на друге", рекао је Милатовић.

Казао је да регионалне економске интеграције види као дио европских интеграција.

Милатовић је рекао да никад није рекао и да не мисли да је Демократски фронт (ДФ) исто што и Демократска партија социјалиста (ДПС).

"Мислим да су симпатизери и чланови ДФ-а често били људи који су бирали тежу линију, над којма је поготово у задњих десет година вршена велика неправда, и који су били често дискриминисани од претходног режима. Мислим да је било грешака политике лиедар ДФ-а, гдје су они над којима је вршена непрабва, Кнежевић (Милан Кнежевић - један од лидера ДФ) је затваран, многи су проживљавали тортуру, они су на Државној изборној комисији исто тако урадили неправду над неким другим", рекао је Милатовић.

По његовим ријечима, нови сазив Скупштине изгледаће другачије у односу на садашњи.

"Снага ДПС ће бити неупоредиво мања него што је тренутно. То ће стићи након наше заједничке побједе над Ђукановићем. То већ стиже, то је евидентно. Изгубили су скоро сваки град, сада су патосирани на предсједничким изборима. То ће да се настави са трендом пада. Мислим да је то добро и за њих, јер их то тјера на реформу. Морају да се ослободе стега прошлости", рекао је Милатовић.

Милатовић је рекао да је све урадио да све снаге демократске Црне Горе усмјере на побједу 2. априла.

"То је приоритет број један, и то је пуно веће од мене, Покрета Европа сад, било ког политичког субјеккта и појединца. То је битка која је толико важна и то је приоритет. Сматрам да Црна Гора што прије треба да добије политички стабилну Владу и нови сазив Скупштине који ће да пуно мреалније одсликава политичку реалност", рекао је Милатовић.

Он је казао да Ђукановић тренутно са коалиционим савезницима контролише око 50 посто парламента.

"Он је на овим изборима добио 35 посто гласова. Да би она 30-августовска већина сада у парламенту са представницима мање бројних народа сигуро имала двотрећинску већину која би била јако важна како би заокружили реформе у контексту владавине права", рекао је Милатовић.

Милатовић је рекао да добра међународна пракса није да неко напушта политичку позицију уколико постане предсједник или предсједник владе.

"Добра међународна пракса је да ту позицију обавља на најбољи могући начин у складу са моралним начелима, законима и уставом земље. Мислим да сам довољно показао да апсолутно се не бавим политиком на уско партијски начин и да могу да сагледам пуно ширу слику и донесем одлуку која је апсолутно само у интересу јавном и државном", казао је Милатовић.

Милатовић је казао да што се тиче међународно преузетих обавеза, у Црној Гори постоји велика сагласност да тако треба да буде.

"Сваку међународно преузету обавезу ћу поштовати. Скоро 80 посто ако не и више грађана жели пуноправно чланство у ЕУ. Усклађивање наше спољне политике са спољном политиком ЕУ је приоритет. Увешћу земљу у ЕУ", рекао је Милатовић. 

Милатовић је рекао да га не интересују превише материјалне ствари и да је смањио вјероватноћу да може бити корумпиран и да штети грађанима Црне Горе.

"Из државног буџета ћемо за кампању добити нешто више од 250.000 еура. Уз одређене донације које стижу од правних и физичких лица и крећу се од 20 до 1.000 или 2.000 еура. Све је регистровано у извјештајима", казао је Милатовић.

Он је казао да 19. марта не би било без 30. августа, нити ће 2. априла бити без 30. августа.

"Ни тог 30. августа не би било без свих оних који су 30 година у овој земљи носили бакљу слободе. Не мислим само на политичке партије", рекао је Милатовић.

Милатовић је рекао да је још књаз Данило раздвојио државу од цркве, а да је црква имала важну улогу кроз нашу историју и одржала континуитет државотворности Црне Горе.

"Мислим да треба да будем предсједник вјерујућих, који не вјерују, који су агностици и ја ћу то бити. Поштујем и поштоваћу као легалиста све вјерске организације, укључујући и Црногорску православну цркву и све које су у складу са законима регистроване у Црној Гори. Што се тиче мог вјерског односа, то је моја унутрашња ствар као Јакова Милатовића. Крштен сам у Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве, крштен сам под Острогом. Крстио сам са својом супругом своју дјецу у Митрополији црногорско-приморској и то је мој однос према вјери", рекао је Милатовић.

Он је рекао да не може да утиче на сваког човјека у Црној Гори и на његове ставове.

Милатовић је рекао да скоро сваки четврти, пети грађанин Црне Горе има држављанство друге државе.

"Не мислим да је неко мање држављанин Црне Горе, зато што има амерички пасош, пасош Србије, Хрватске, Њемачке, Албаније или БиХ. Треба да будемо либералнији кад је у питању стицање двојних држављанстава. Што се тиче пребивалишта, треба коначно да посланици у новом сазиву Скупштине, заједно са Владом прочисте спискове и да тачно знамо ко у Црној Гори и колико нас има који имамо право гласа", рекао је Милатовић.

Милатовић је рекао да се не бави довођењем и куповином бирача.

Он је рекао да Ђукановић 2. априла неће узети ни 120.000 гласова колико је добио у првом кругу, већ испод 100.000.

Милатовић је рекао да је разговарао са Бошњачком странком (БС) у првом кругу и да се лидер те партије Ервин Ибрахимовић није појавио на том састанку.

"Дошли су његови потпредсједници, имали смо добар, отворен, искрен разговор. Након пар дана дошло је до отворене подршке Ибрахимовића Ђукановићу. Мислим да у БС постоји један број људи који су судбину своју и свије партије и бошњачког народа, беспотребно повезали са политичку судбину човјека прошлости - Ђукановића. Чини ми се да има растућа група људи која хоће да се отме из тих канџи", рекао је Милатовић.

Милатовић је рекао да се на гласа о Андрији Мандићу него о Јакову Милатовићу.

"Сигуран сам да мање бројни народи у Јакова Милатовића имају поно већег пријатеља и пуно бољег доносиоца одлука у односу на Ђукановића. Нашу дијаспору је из Црне Горе отјерао Мило Ђукановић", рекао је Милатовић.

Он је говорећи о времену када је био министар економског развоја у Влади Здравка Кривокапића, рекао да оно што је урадио, мисли да је урадио како треба, и да је повјерење које му је било дато оправдао пред свим грађанима, укључујући и мање бројне народе.

Милатовић је рекао да је црногорску дијаспору, дијаспором направио Ђукановић.

"Више од 100.000 људи је у претходних 25 година напустило Црну Гору. Неко је ишао зато што није могао да гледа неправду, неко зато што је био маргинализован, неко је истјеран из Црне Горе", рекао је Милатовић.

Поручио је да режим у претходнох 30 година није омогућио нормалне ствари.

"И сад тај човјек који је истјерао толико људи из Црне Горе сваке четири године зове те људе да гласају за њега. Не знам коју ријеч да нађем за његово понашање у том смислу. Свако ко законски има право гласа у Црној Гори желим да дође да гласа, јер знам да ће ти људи гласати за мене. Мислим да представљам нову димензију црногорске политике која истински и искрено пружа руку савезништва дијаспори за коју сматрам да има потенцијала да направимо смислене ствари у градовима из којих та дијаспора долази", рекао је Милатовић.

Милатовић је рекао да уколико сви ураде свој посао до краја и како треба, Ђукановић апсолутно нема никакве шансе на предсједничким изборима 2. априла.

Он је казао да мисли да ће један велики број људи који су у првом кругу гласали за кандидаткињу СДП Драгињу Вуксановић Станковић, у другом кругу глсати за њега.

"Ја сам сигуран да ће један број људи који су гласали Ђукановића у првом, гласати за мене у другом кругу", рекао је Милатовић.

Милатовић је казао да је први круг био поприлично миран и добар до инцидента на Цетињу.

"Ја послије Цетиња гдје је Ђукановић организовао физички атак на мене као предсједничког кандидата, очекујем наставак прљаве кампање", рекао је Милатовић.

Он је рекао да је Ђукановић у недостатку аргумената са врло ружном, тешком, лажном реториком, додатно мотивисао један број људи из његове партије.

Милатовић је рекао да ће им се у савезништво и помоћ ставити људи из групација које су га подржали. "Већ сјутра на трибини у Пљевљима имаћемо говорнике из Демократа, ДФ, УРЕ, Странке правде и помирења", рекао је Милатовић. Он је казао да је најважније да изборни дан протекне у најбољем реду и у складу са демократским стандардима.

Поручио је да је Демократска партија социјалиста (ДПС) у претходних 30 година злоупотребљавала изборни дан.

"Радила изборне инжењеринге, злоупотребљавала ресурсе, људе", казао је Милатовић.

Милатовић је рекао да у другом кругу има двотрећинску предност.

Милатовића су у фругом кругу подржали Демократски фронт (ДФ), Демократска Црна Гора, Уједињена Црна Гора и Грађански покрет УРА.

Милатовић је рекао да је самопоуздан и да вјерује у велику, заједничку побједу.

Милатовић је рекао да је човјек који ништа не оставља случају.

"Побједа у првом кругу је заиста била велика и историјска", казао је Милатовић.

Први круг предсједничких избора одржан је 19. марта.

Према привременим резултатима Државне изборне комисије (ДИК), на 100 одсто обрађених гласова, актуелни предсједник Црне Горе и Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић освојио је 35,37 одсто гласова (или 119.673 гласа), замјеник предсједника Покрета Европа сад (ПЕС) Јаков Милатовић 28,92 (97.858), а један од првака Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић 19,32 одсто (65.386).

Лидер Демократа Алекса Бечић добио је 11,10 одсто (37.562), посланица Социјалдемократске партије (СДП) Драгиња Вуксановић Станковић 3,15 (10.669), предсједник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић 1,38 (4.652), док је независни кандидат Јован Радуловић освојио 0,76 одсто (2.574).

ДИК је утврдио да је укупно важећих гласачких листића на недјељним изборима било 338.381.

У други круг предсједничких избора, који ће бити одржан 2. априла, пласирали су се Ђукановић и Милатовић.

(Вијести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер