Јадранка Јоксимовић: Најновије истраживање показује да улазак у ЕУ подржава 53% грађана Србије, док је против 25%

 БЕОГРАД - Уколико би сутра био одржан референдум са питањем "Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 53 одсто грађана Србије гласало би за, њих 25 одсто би гласало против, док 10 одсто не би гласало уопште, а 12 одсто не зна шта би одговорило на ово питање, резултат је најновијег истраживања јавног мњења "Европска оријентација грађана Србије“, које је почетком јула спровело Министарство за европске интеграције. Теренско истраживање у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је према стандарду Евробарометра.

Она је оценила да је стабилној и већинској подршци грађана процесу европске интеграције и путу наше земље ка чланству у ЕУ допринела промоција и системски рад на реформама, политици регионалног развоја, одрживог развоја, те добро планирање и припрема за коришћење европских фондова, прекогранична сарадња...

Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих 68 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.

Као најзначајнију, односно као реформу која има најпозитивнији утицај на њихов свакодневни живот, испитаници виде борбу против корупције (20%).

Реформа здравственог система са 16 одсто и боља заштита људских права са 13 процената, следеће су по важности за грађане, према резултатима овог истраживања.

Највећи проценат грађана, њих 59 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога 

Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 23 одсто испитаника препознало је да је ЕУ највећи донатор нашој земљи.

На другом месту се, према перцепцији грађана, налази Кина са 22 процента, на трећем Русија са 20 и на четвртом Јапан са 9 одсто.

Сваки трећи грађанин Србије чуо је за неки пројекат финансиран из ЕУ фондова, најчешће за пројекте из области заштите животне средине (17%) и здравства (13%). Званични подаци говоре да су у периоду од 2000. године до краја 2016, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава били највећи донатори, чиме су значајно допринели развоју Србије - појединачно гледано Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милиона евра, Шведска 232, 11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.

Министар Јоксимовић подсетила је да је Србија од 2007. године, откада користи ИПА фондове, предњачила у региону по искоришћености ових, углавном, бесповратних средстава, што је веома похвално, али и велика обавеза за нас - да наставимо да будемо успешни, како бисмо пре свега својим грађанима унапредили свакодневни живот.

Говорећи о ИПА 2018. министар је рекла да су та средства већ испрограмирана и износе 179,1 милион евра бесповратних средстава.

Она ће помоћи спровођењу реформи, посебно у области владавине права, унапређењу пројеката из области заштите животне средине, туристичке инфраструктуре, одрживог развоја кроз иновације, али и запошљавању тешко запошљивих група и стамбеном збрињавању угрожених.

Јоксимовић је додала је важно да се претприступни фондови ефикасно користе и због тога да би Србија, када постане чланица ЕУ, користила на прави начин кохезионе фондове, који су много већи.

Највећи проценат грађана, њих 59 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.

Према мишљењу већине испитаника, за њих 51 одсто чланство у Европској унији било би корисно за Србију (за 43% корисно и још за 8 % веома корисно).

На пример, грађани појам ЕУ повезују са већим могућностима за запошљавање и путовање, бољом будућношћу за младе, уређенијим друштвом, бољим животом и вишим животним стандардом у нашој земљи.

(Танјуг)