Јадранка Јоксимовић: Грађани треба да знају да нам је ЕУ финансијски помогла више од Кине и Русије

Верујем да ћемо крајем овог месеца или почетком марта отворити бар два поглавља. Поглавље 26 (образовање и култура) требало је да буде отворено у децембру, али због познатих непотребних разлога то се тада није десило. Сада ће бити отворено, каже Јадранка Јоксимовић, министар без портфеља, задужена за европске интеграције у влади Србије.

„Наравно, неке чланице ЕУ рећи ће нам да желе да чују оцену напретка у спровођењу Бриселског споразума. И то тако и пише у преговарачком оквиру за Србију. Али, ако би то значило да – ако неко у ЕУ процени да нема довољног напретка, да ће бити игнорисано све што је Србија урадила у реформама и усвајању стандарда по осталим поглављима, онда мислим да је такав ригидан и нефлексибилан став неодржив и контрапродуктиван”, каже она.

За нас је, према њеним речима, квалитет реформи најважнији. „Не такмичимо се са другима у броју отворених поглавља, већ у реформама и економском напретку, односно настојању да се одржи стабилност у делу Европе у коме живимо”, наглашава Јоксимовићева у интервјуу за „Политику”.

Приликом недавне посете Шведској изјавили сте да та земља пружа јасну подршку европским интеграцијама Србије. У чему се, конкретно, она огледа?

Шведска је земља чији се глас у ЕУ чује и уважава. Она је и једна од земаља која се искрено и аргументовано залаже за задржавање политике проширења у односу на испуњавање јасних предвиђених критеријума из преговарачког процеса. То је за нас, као озбиљног кандидата, посебно значајно у тренутку када  политика проширења није популарна тема у бројним државама ЕУ.

Такође, изузетно је драгоцено принципијелно противљење те државе пракси уношења билатералних питања у ток преговарачког процеса. Стокхолм даљу интеграцију овог дела Европе види и као важно економско и геостратешко заокруживање безбедносног концепта ЕУ. Шведска је такође успешна чланица ЕУ, али није чланица НАТО-а, мада са тим савезом остварује висок степен сарадње. Наши људи често поистовећују чланство у ЕУ са чланством у НАТО-у, иако Шведска, Аустрија, Малта, Финска, Ирска, из различитих разлога, нису чланице северноатлантске алијансе.

На крају, али исто толико важно, Шведска је, преко националне агенције за међународни развој и сарадњу – СИДА, један од најзначајнијих билатералних развојних партнера и донатора бројних реформских пројеката у Србији.

Коју бисте још чланицу ЕУ издвојили због помоћи интеграцији Србије?

Одржавамо редовне контакте и консултације са готово свим државама ЕУ, предочавамо им степен постигнутих реформи, али и истичемо неке потешкоће које имамо у том процесу.

Имамо отворену и снажну подршку наших важних суседа Мађара, Аустрија нас веома подржава, са Немачком – која је највећи билатерални донатор Србије, имамо отворен и фер однос. Наравно, и Француска, Италија, земље Вишеградске групе, да не набрајам даље да не бих изоставила друге, позитивно су настројене у погледу нашег реформског и европског пута. Нагласила бих да нам је подршка Шпаније изузетно важна, посебно због њиховог принципијелног става око КиМ. Истовремено, економске реформе које је влада Маријана Рахоја спровела – а оне су сличне нашим – направиле су позитиван заокрет у економији те државе.

Наравно, ова година изборна је у Немачкој, Холандији, Француској, па не верујем да ће проширење бити у средишту пажње. Али за нас је у реду и да се одржи уобичајен начин и процедуре преговора и отварања поглавља за која смо спремни. Ми смо еврореалисти, и то је најздравији однос који као земља кандидат у контексту свих дешавања у ЕУ, али и глобалном, можемо да имамо.

Влада уверење да највише могу да нам помогну земље које су корак, два испред нас. Како оцењујете понашање суседа – Хрватске, Црне Горе, Румуније, Бугарске?

Наравно да су важна искуства оних земаља, посебно наших комшија, који су одскора у ЕУ. Бугарска и Румунија су пре десет година ступиле у чланство – недавно су амбасадори те две земље у Београду организовали обележавање тог датума. Оно што је важна порука јесте да реформе не престају ступањем у чланство. Ипак, пре десет година и околности у самој унији биле су другачије, проширење није било тако осетљива тема као данас.

Па, како онда Србија треба да се понаша у тој ситуацији?

Важно је да радимо и да не показујемо фрустрацију, јер ја мислим да је Србија одличан кандидат који сутра има шта и да унесе у ЕУ.

Иначе, верујем да је највећи изазов за нас као друштво да научимо да је одржавање позитивне промене – било у инфраструктури, култури, било у науци – пресудно за успех и стварање уређеног друштва. Сликовито, није довољно само да изградимо зграду већ и да је заједнички одржавамо да буде функционална и лепа и за наредних сто година.

Која врста помоћи нам је најзначајнија – политичка, стручна или финансијска?

Најважније су наша одлучност и воља. Све друго додатни су инструменти које би требало искористити на паметан и ефикасан начин. Проблем је што када питате грађане да ли су за европске стандарде живота и рада – а њих људи тумаче као бољи живот за који су заинтересовани – убедљива већина каже јесмо. Али, на питање колико су и лично спремни да се одрекну неких навика и усвоје и примењују нове обрасце понашања, тај проценат се драстично смањује. Нико нас ни на шта не присиљава, ми треба да изаберемо напредак и стандарде да бисмо живели боље.

Сва испитивања јавног мњења од 2000. године, која организује Канцеларија за европске интеграције, показују да грађани мисле да су нам највећи донатори Русија, ЕУ, Кина. А у стварности је сасвим другачије. Због чега је перцепција грађана оволико погрешна?

То је нажалост тачно. Иако стално говоримо да је ЕУ највећи донатор Србије, да смо кроз ИПА пројекте и друге фондове ЕУ направили много школа, болница, локалних путева, програма ефикасније државне управе и реформе правосуђа... затим да је Немачка највећи билатерални донатор Србије – која је за претходних 15 година дала преко 1,5 милијарди евра као бесповратна средства у разним пројектима на свим нивоима, од локалног до централног – ипак и даље постоји недовољно познавање чињеница. Мислим да неке политичке поруке подршке других земаља, на пример Руске Федерације и Кине, око неких за нас важних питања, истовремено код људи стварају слику да су нам оне и највећи донатори. Политичка подршка нам је важна и добри односи са овим земљама, али грађани треба да знају истину о томе ко нам је финансијски највише помогао у реформама и одакле су највеће инвестиције које запошљавају хиљаде људи у Србији.

(Политика)