Jadranka Joksimović: Građani treba da znaju da nam je EU finansijski pomogla više od Kine i Rusije

Verujem da ćemo krajem ovog meseca ili početkom marta otvoriti bar dva poglavlja. Poglavlje 26 (obrazovanje i kultura) trebalo je da bude otvoreno u decembru, ali zbog poznatih nepotrebnih razloga to se tada nije desilo. Sada će biti otvoreno, kaže Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja, zadužena za evropske integracije u vladi Srbije.

„Naravno, neke članice EU reći će nam da žele da čuju ocenu napretka u sprovođenju Briselskog sporazuma. I to tako i piše u pregovaračkom okviru za Srbiju. Ali, ako bi to značilo da – ako neko u EU proceni da nema dovoljnog napretka, da će biti ignorisano sve što je Srbija uradila u reformama i usvajanju standarda po ostalim poglavljima, onda mislim da je takav rigidan i nefleksibilan stav neodrživ i kontraproduktivan”, kaže ona.

Za nas je, prema njenim rečima, kvalitet reformi najvažniji. „Ne takmičimo se sa drugima u broju otvorenih poglavlja, već u reformama i ekonomskom napretku, odnosno nastojanju da se održi stabilnost u delu Evrope u kome živimo”, naglašava Joksimovićeva u intervjuu za „Politiku”.

Prilikom nedavne posete Švedskoj izjavili ste da ta zemlja pruža jasnu podršku evropskim integracijama Srbije. U čemu se, konkretno, ona ogleda?

Švedska je zemlja čiji se glas u EU čuje i uvažava. Ona je i jedna od zemalja koja se iskreno i argumentovano zalaže za zadržavanje politike proširenja u odnosu na ispunjavanje jasnih predviđenih kriterijuma iz pregovaračkog procesa. To je za nas, kao ozbiljnog kandidata, posebno značajno u trenutku kada  politika proširenja nije popularna tema u brojnim državama EU.

Takođe, izuzetno je dragoceno principijelno protivljenje te države praksi unošenja bilateralnih pitanja u tok pregovaračkog procesa. Stokholm dalju integraciju ovog dela Evrope vidi i kao važno ekonomsko i geostrateško zaokruživanje bezbednosnog koncepta EU. Švedska je takođe uspešna članica EU, ali nije članica NATO-a, mada sa tim savezom ostvaruje visok stepen saradnje. Naši ljudi često poistovećuju članstvo u EU sa članstvom u NATO-u, iako Švedska, Austrija, Malta, Finska, Irska, iz različitih razloga, nisu članice severnoatlantske alijanse.

Na kraju, ali isto toliko važno, Švedska je, preko nacionalne agencije za međunarodni razvoj i saradnju – SIDA, jedan od najznačajnijih bilateralnih razvojnih partnera i donatora brojnih reformskih projekata u Srbiji.

Koju biste još članicu EU izdvojili zbog pomoći integraciji Srbije?

Održavamo redovne kontakte i konsultacije sa gotovo svim državama EU, predočavamo im stepen postignutih reformi, ali i ističemo neke poteškoće koje imamo u tom procesu.

Imamo otvorenu i snažnu podršku naših važnih suseda Mađara, Austrija nas veoma podržava, sa Nemačkom – koja je najveći bilateralni donator Srbije, imamo otvoren i fer odnos. Naravno, i Francuska, Italija, zemlje Višegradske grupe, da ne nabrajam dalje da ne bih izostavila druge, pozitivno su nastrojene u pogledu našeg reformskog i evropskog puta. Naglasila bih da nam je podrška Španije izuzetno važna, posebno zbog njihovog principijelnog stava oko KiM. Istovremeno, ekonomske reforme koje je vlada Marijana Rahoja sprovela – a one su slične našim – napravile su pozitivan zaokret u ekonomiji te države.

Naravno, ova godina izborna je u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, pa ne verujem da će proširenje biti u središtu pažnje. Ali za nas je u redu i da se održi uobičajen način i procedure pregovora i otvaranja poglavlja za koja smo spremni. Mi smo evrorealisti, i to je najzdraviji odnos koji kao zemlja kandidat u kontekstu svih dešavanja u EU, ali i globalnom, možemo da imamo.

Vlada uverenje da najviše mogu da nam pomognu zemlje koje su korak, dva ispred nas. Kako ocenjujete ponašanje suseda – Hrvatske, Crne Gore, Rumunije, Bugarske?

Naravno da su važna iskustva onih zemalja, posebno naših komšija, koji su odskora u EU. Bugarska i Rumunija su pre deset godina stupile u članstvo – nedavno su ambasadori te dve zemlje u Beogradu organizovali obeležavanje tog datuma. Ono što je važna poruka jeste da reforme ne prestaju stupanjem u članstvo. Ipak, pre deset godina i okolnosti u samoj uniji bile su drugačije, proširenje nije bilo tako osetljiva tema kao danas.

Pa, kako onda Srbija treba da se ponaša u toj situaciji?

Važno je da radimo i da ne pokazujemo frustraciju, jer ja mislim da je Srbija odličan kandidat koji sutra ima šta i da unese u EU.

Inače, verujem da je najveći izazov za nas kao društvo da naučimo da je održavanje pozitivne promene – bilo u infrastrukturi, kulturi, bilo u nauci – presudno za uspeh i stvaranje uređenog društva. Slikovito, nije dovoljno samo da izgradimo zgradu već i da je zajednički održavamo da bude funkcionalna i lepa i za narednih sto godina.

Koja vrsta pomoći nam je najznačajnija – politička, stručna ili finansijska?

Najvažnije su naša odlučnost i volja. Sve drugo dodatni su instrumenti koje bi trebalo iskoristiti na pametan i efikasan način. Problem je što kada pitate građane da li su za evropske standarde života i rada – a njih ljudi tumače kao bolji život za koji su zainteresovani – ubedljiva većina kaže jesmo. Ali, na pitanje koliko su i lično spremni da se odreknu nekih navika i usvoje i primenjuju nove obrasce ponašanja, taj procenat se drastično smanjuje. Niko nas ni na šta ne prisiljava, mi treba da izaberemo napredak i standarde da bismo živeli bolje.

Sva ispitivanja javnog mnjenja od 2000. godine, koja organizuje Kancelarija za evropske integracije, pokazuju da građani misle da su nam najveći donatori Rusija, EU, Kina. A u stvarnosti je sasvim drugačije. Zbog čega je percepcija građana ovoliko pogrešna?

To je nažalost tačno. Iako stalno govorimo da je EU najveći donator Srbije, da smo kroz IPA projekte i druge fondove EU napravili mnogo škola, bolnica, lokalnih puteva, programa efikasnije državne uprave i reforme pravosuđa... zatim da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije – koja je za prethodnih 15 godina dala preko 1,5 milijardi evra kao bespovratna sredstva u raznim projektima na svim nivoima, od lokalnog do centralnog – ipak i dalje postoji nedovoljno poznavanje činjenica. Mislim da neke političke poruke podrške drugih zemalja, na primer Ruske Federacije i Kine, oko nekih za nas važnih pitanja, istovremeno kod ljudi stvaraju sliku da su nam one i najveći donatori. Politička podrška nam je važna i dobri odnosi sa ovim zemljama, ali građani treba da znaju istinu o tome ko nam je finansijski najviše pomogao u reformama i odakle su najveće investicije koje zapošljavaju hiljade ljudi u Srbiji.

(Politika)