субота, 27. мај 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јадранка Јоксимовић: Грађани треба да знају да нам је ЕУ финансијски помогла више од Кине и Русије
Хроника

Јадранка Јоксимовић: Грађани треба да знају да нам је ЕУ финансијски помогла више од Кине и Русије

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 17. фебруар 2017.

Верујем да ћемо крајем овог месеца или почетком марта отворити бар два поглавља. Поглавље 26 (образовање и култура) требало је да буде отворено у децембру, али због познатих непотребних разлога то се тада није десило. Сада ће бити отворено, каже Јадранка Јоксимовић, министар без портфеља, задужена за европске интеграције у влади Србије.

Јоксимовићева истиче и да је наша земља технички у потпуности спремна и за отварање још два поглавља – 20 (предузетништво и индустријска политика) и 29 (царинска унија), да су преговарачке позиције увелико на радним телима ЕУ, да су неке државе већ дале своју сагласност, али да ћемо видети шта ће се догодити.

„Наравно, неке чланице ЕУ рећи ће нам да желе да чују оцену напретка у спровођењу Бриселског споразума. И то тако и пише у преговарачком оквиру за Србију. Али, ако би то значило да – ако неко у ЕУ процени да нема довољног напретка, да ће бити игнорисано све што је Србија урадила у реформама и усвајању стандарда по осталим поглављима, онда мислим да је такав ригидан и нефлексибилан став неодржив и контрапродуктиван”, каже она.

За нас је, према њеним речима, квалитет реформи најважнији. „Не такмичимо се са другима у броју отворених поглавља, већ у реформама и економском напретку, односно настојању да се одржи стабилност у делу Европе у коме живимо”, наглашава Јоксимовићева у интервјуу за „Политику”.

Приликом недавне посете Шведској изјавили сте да та земља пружа јасну подршку европским интеграцијама Србије. У чему се, конкретно, она огледа?

Шведска је земља чији се глас у ЕУ чује и уважава. Она је и једна од земаља која се искрено и аргументовано залаже за задржавање политике проширења у односу на испуњавање јасних предвиђених критеријума из преговарачког процеса. То је за нас, као озбиљног кандидата, посебно значајно у тренутку када  политика проширења није популарна тема у бројним државама ЕУ.

Такође, изузетно је драгоцено принципијелно противљење те државе пракси уношења билатералних питања у ток преговарачког процеса. Стокхолм даљу интеграцију овог дела Европе види и као важно економско и геостратешко заокруживање безбедносног концепта ЕУ. Шведска је такође успешна чланица ЕУ, али није чланица НАТО-а, мада са тим савезом остварује висок степен сарадње. Наши људи често поистовећују чланство у ЕУ са чланством у НАТО-у, иако Шведска, Аустрија, Малта, Финска, Ирска, из различитих разлога, нису чланице северноатлантске алијансе.

На крају, али исто толико важно, Шведска је, преко националне агенције за међународни развој и сарадњу – СИДА, један од најзначајнијих билатералних развојних партнера и донатора бројних реформских пројеката у Србији.

Коју бисте још чланицу ЕУ издвојили због помоћи интеграцији Србије?

Одржавамо редовне контакте и консултације са готово свим државама ЕУ, предочавамо им степен постигнутих реформи, али и истичемо неке потешкоће које имамо у том процесу.

Имамо отворену и снажну подршку наших важних суседа Мађара, Аустрија нас веома подржава, са Немачком – која је највећи билатерални донатор Србије, имамо отворен и фер однос. Наравно, и Француска, Италија, земље Вишеградске групе, да не набрајам даље да не бих изоставила друге, позитивно су настројене у погледу нашег реформског и европског пута. Нагласила бих да нам је подршка Шпаније изузетно важна, посебно због њиховог принципијелног става око КиМ. Истовремено, економске реформе које је влада Маријана Рахоја спровела – а оне су сличне нашим – направиле су позитиван заокрет у економији те државе.

Наравно, ова година изборна је у Немачкој, Холандији, Француској, па не верујем да ће проширење бити у средишту пажње. Али за нас је у реду и да се одржи уобичајен начин и процедуре преговора и отварања поглавља за која смо спремни. Ми смо еврореалисти, и то је најздравији однос који као земља кандидат у контексту свих дешавања у ЕУ, али и глобалном, можемо да имамо.

Влада уверење да највише могу да нам помогну земље које су корак, два испред нас. Како оцењујете понашање суседа – Хрватске, Црне Горе, Румуније, Бугарске?

Наравно да су важна искуства оних земаља, посебно наших комшија, који су одскора у ЕУ. Бугарска и Румунија су пре десет година ступиле у чланство – недавно су амбасадори те две земље у Београду организовали обележавање тог датума. Оно што је важна порука јесте да реформе не престају ступањем у чланство. Ипак, пре десет година и околности у самој унији биле су другачије, проширење није било тако осетљива тема као данас.

Па, како онда Србија треба да се понаша у тој ситуацији?

Важно је да радимо и да не показујемо фрустрацију, јер ја мислим да је Србија одличан кандидат који сутра има шта и да унесе у ЕУ.

Иначе, верујем да је највећи изазов за нас као друштво да научимо да је одржавање позитивне промене – било у инфраструктури, култури, било у науци – пресудно за успех и стварање уређеног друштва. Сликовито, није довољно само да изградимо зграду већ и да је заједнички одржавамо да буде функционална и лепа и за наредних сто година.

Која врста помоћи нам је најзначајнија – политичка, стручна или финансијска?

Најважније су наша одлучност и воља. Све друго додатни су инструменти које би требало искористити на паметан и ефикасан начин. Проблем је што када питате грађане да ли су за европске стандарде живота и рада – а њих људи тумаче као бољи живот за који су заинтересовани – убедљива већина каже јесмо. Али, на питање колико су и лично спремни да се одрекну неких навика и усвоје и примењују нове обрасце понашања, тај проценат се драстично смањује. Нико нас ни на шта не присиљава, ми треба да изаберемо напредак и стандарде да бисмо живели боље.

Сва испитивања јавног мњења од 2000. године, која организује Канцеларија за европске интеграције, показују да грађани мисле да су нам највећи донатори Русија, ЕУ, Кина. А у стварности је сасвим другачије. Због чега је перцепција грађана оволико погрешна?

То је нажалост тачно. Иако стално говоримо да је ЕУ највећи донатор Србије, да смо кроз ИПА пројекте и друге фондове ЕУ направили много школа, болница, локалних путева, програма ефикасније државне управе и реформе правосуђа... затим да је Немачка највећи билатерални донатор Србије – која је за претходних 15 година дала преко 1,5 милијарди евра као бесповратна средства у разним пројектима на свим нивоима, од локалног до централног – ипак и даље постоји недовољно познавање чињеница. Мислим да неке политичке поруке подршке других земаља, на пример Руске Федерације и Кине, око неких за нас важних питања, истовремено код људи стварају слику да су нам оне и највећи донатори. Политичка подршка нам је важна и добри односи са овим земљама, али грађани треба да знају истину о томе ко нам је финансијски највише помогао у реформама и одакле су највеће инвестиције које запошљавају хиљаде људи у Србији.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да су протекли председнички избори били фер и демократски?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер